Hasdaj ben Abraham Kreskas (-{חסדאי קרשקש}-; c. 1340. godine u Barceloni, Katalonija – 1410/11 u Zaragozi, Aragon) bio je katalansko jevrejski filozof i poznati halahista"Halacha: The Laws of Jewish Life." My Jewish Learning. 8 April 2019."Jewish Custom (Minhag) Versus Law (Halacha)." My Jewish Learning. 8 April 2019. (učitelj jevrejskog prava). Zajedno s MajmonidomCommentary of the Mishnah, Maimonides (1967), s.v. Uktzin 3:12 (end)Joel E. Kramer, "Moses Maimonides: An Intellectual Portrait", note 1. In 1138 in Stroumsa, , , Random House LLC, Jerusalem 1962, p. ק; but in PDF (Hebrew) („Rambam”), Gersonidesom („Ralbag”) i Josefom Albom,Philippe Bobichon, Sefer ha-'Iqqarim « Livre des Principes » III, 25 Un chapitre de la controverse judéo-chétienne dans l'Espagne du XV e siècle (texte hébreu traduction, commentaires), Madrid, CSIC, 2015 onlinePhilippe Bobichon, "Polémique anti-chrétienne et théologie dans le Sefer ha-‘Iqqarim (« Livre des Principes ») de Joseph Albo (xve s.)" Yod 15/2010, onlineJoseph Albo - (c. 1380 - 1445), Adventures in Philosophy poznat je kao jedan od glavnih praktičara racionalističkogLacey, A.R. (1996), , 1st edition, Routledge and Kegan Paul, 1976. 2nd edition, 1986. 3rd edition, Routledge, London, Stanford Encyclopedia of Philosophy, "Rationalism vs. Empiricism" First published August 19, 2004; substantive revision March 31, 2013 cited on May 20, 2013. pristupa jevrejskoj filozofiji.

Biografija

Hasdaj Kreskas potiče iz familije učenjaka. On je bio unuk talmudiste Hasdaj ben Judah Kreskasa, i sledbenik talmudiste i filozofa Nisim ben Reubena, poznatog kao RaN. Sledeći korake svog učitelja, postao je talmudski autoritet i filozof velike originalnosti. On se smatra važnim u istoriji moderne misli zbog svog dubokog uticaja na Baruha Spinozu.

Po odlasku iz Barcelone, zauzeo je administrativni položaj krunskog rabina u Aragonu. Izgleda da je bio aktivan kao nastavnik. Među njegovim kolegama i prijateljima, posebno je bio blizak sa Isakom ben Šešetom (poznatim kao RIBaSH), poznatim po njegovoj korespondenciji. Jozef Albo je najpoznatiji od njegovih učenika, mada su još bar dvoje stekli priznanje, rabin Matatijas iz Saragose i rabin Zeharije ha-Levi.

Kreskas je bio imućna osoba. Kao takav on je imenovan jedinim izvršiteljem poseda svog ujaka Vitalisa Azdaja od strane kralja Đoana -{I}- Aragonskog 1393. godine. Ipak, iako je uživao veliko poštovanje, čak i uglednih nejevreja, on nije izbegao zajedničku sudbinu svojih koreligionista. Zatvoren sa svojim učiteljem zbog lažne optužbe za skrnavljenje domaćina 1378. godine, pretrpeo je lično ponižavanje, jer je bio Jevrejin. Njegov jedini sin umro je u masakru u Barceloni 1391. godine, kao mučenik zbog svoje vere, tokom antijevrejskih progona tog perioda. Uprkos toga, on je održao svoju veru.

Bez obzira na te nedaće, njegove mentalne moći ostale su netaknute; jer su dela koja su ga proslavila napisana nakon te grozne godine. Tokom 1401-02, on je posetio Jozefa Orabuenu u Pamploni na zahtev kralja Navare, koji je platio za troškove njegovog putovanja u razne navarske gradove.Jacobs, l.c. Nos. 1570, 1574 U to vreme je opisan kao „rav iz Saragose”.

Radovi

Njegova dela o jevrejskom zakonu, ako su ikada i bila zapisana, nisu očuvana do današnjeg dana. Ali njegovo sažeto filozofsko delo Or Adonaj, Svetlost Gospodnja, postalo je klasično jevrejsko odbacivanje srednjovekovnog aristotelizma i preteča naučne revolucije u 16. veku.

Sačuvana su tri njegova dela: . Izlaganje i osporavanje glavnih nauka hrišćanstva. Ovaj traktat je napisan na katalonskim 1398. godine. Katalonski original više ne postoji; ali sačuvan je hebrejski prevod Josefa ibn Šem-Tova sa naslovom („Pobijanje kardinalskih principa hrišćana”). Ovo delo je sastavljeno na poziv španskih plemića. Kreskasov je cilj pisanja onoga što je zapravo apologetski traktat o judaizmu bio je da predstavi razloge zbog kojih su Jevreji privrženi veri svojih predaka. Njegovo pismo kongregacijama iz Avinjona, objavljeno kao dodatak Vinerovom izdanju „Ševet Jehuda” (pogledajte gore), u kojem govori o incidentima progona iz 1391. godine.

Bibliografija thumb|250px|Otvaranje Kreskasove ulice u Jerusalimu, u januaru 2011. Napred desno je prof. Voren Ziv Harvi

The Light of the Lord (Hebrew: Or Adonai or Or Hashem) The Refutation of the Christian Principles (polemike i delom filozofija) Albany Madrid Passover Sermon (religiozna filozofija i delom halakha)

Reference

Literatura

, Amsterdam Studies in Jewish Thought, J.C. Gieben, Amsterdam, (Hebrew), Mercaz, Zalman Shazar, Jerusalem

J. David Bleich, (5 vols), Ktav ; Feldheim ); Jewish Publication Society

Moshe Koppel, , , Jason Aronson.

, Ktav. (11 vols), Gefen Publishing. , , Taylor and Francis.

, Jewish Theological Seminary. . Lawrence Kaplan.

Spoljašnje veze

-{Renato Roschel, The peculiar infinity of Crescas (in Portuguese)}-

Категорија:Рођени 1340. Категорија:Умрли 1410. Категорија:Сефарди Категорија:Јевреји у Шпанији Категорија:Јеврејски филозофи Категорија:Средњовековни филозофи