Експлоатација злата у Србији

Експлоатација злата у Србији је једнако активна као и потрага за сребром, оловом и цинком, а вредност лежишта на подручју источне Србије премашује 50 милијарди долара. Србија се налази на 62. месту у свету по количини ископаног злата. мини|Злато

Приказ Злато је данас све више цењено и његова цена расте на берзама широм света. Потрага за златом је једно од најизазовнијих истраживања у геологији, а данас изазива све веће интересовање широм света. Делатност копања злата повећава се из године у годину, а сматра се да највеће залихе злата на целом свету има Јужна Африка. Што се Европе тиче, када је у питању количина ископаног злата, у томе предњаче Русија и Шпанија. У последње време откривају се и велика налазишта злата у Шведској и Финској.

Злато у Србији Према последњој анализи Светског савета за злато, Србија је са 17 тона златних полуга, што чини близу пет одсто укупних девизних резерви, водећа земља у региону по количинама тог племенитог метала. Србија је и водећа земља у региону по количинама злата које је депоновано у трезорима Народне банке. Постоји око 20 поља на којима се примарно истражује злато и још преко 30 поља на којима се злато истражује уз неке друге метале. Србија има 250 експлоатационих поља на којима се изводе рударске активности и 100 истражних поља на којима раде неке од највећих рударских компанија из света. Те стране компаније у геолошка истраживања улажу од 10 до 100 милиона долара годишње.http://www.krstarica.com

Налазишта

Према најновијим географским истраживањима, највећа налазишта злата код нас се налазе на истоку наше земље, односно у околини Зајечара, Бора, Мајданпека и Неготина. Сматра се да у источној Србији има око 130 тона злата и њихова вредност премашује 50 милијарди долара. Већа налазишта у Србији налазе се још у близини Медвеђе и Рашке. Познато је да има доста рудника на Косову и Метохији, где се налазе и главни центри рударства. Највише пажње привлаче налазишта „Чукару Пеки“ код Бора, Борска река, област у долини Пека, подручје планине Црни врх, као и околине зајечарских села Николичево и Краљевица."Злато и бакар источне Србије", Душан Јовановић (2018.год). мини|Rudnik Bor, Srbija

Стране компаније Некада Саси, а данас Британци, Канађани и Кинези. Осим наших домаћих компанија, најчешће Рударско – топионичарски басен Бор и Фармаком из Шапца, у тим крајевима се и многе светске компаније баве тражењем злата. Вишедеценијско запостављање рударства у Србији и гашење највећег броја некад успешних произвођача довело је до системског мањка плана и извора за финансирање, истраживања и експлоатације рудног богатства Србије, што су искористиле стране компаније. Истовремено, за истраживање рудног богатства потребне су велике инвестиције, па је и из тог разлога отворен пут странцима. Мултинационалне компаније из ове области веома брзо су исказале велико интересовање, а највише заинтересованих било је из Канаде и Америке. Американци и Канађани су највећи експлоратори рудника у околини Бора, где су избушили чак око 42км бушотина. Сматра се да се у овом налазишту налази богатство вредно готово 18 милијарди долара.

„Лајф стоун капитал“

Колико је злато занимљиво страним инвеститорима показује и податак да је компанија „Лајф стоун капитал“ (Life Stone Capital ) из Дубаија узела у закуп рудник Леце, код Медвеђе, у коме је у току једне године ископано злата у вредности од 50 милиона евра. Рудник Леце припада општини Медвеђа и највећи је европски рудник злата.

„Фрипорт Мекморан“

Америчка компанија „Фрипорт Мекморан“ (Freeport – McMoRan), је у околини Бора открила једно од највећих и најбогатијих налазишта злата и бакра на целом свету. Компанија је објавила да је у околини Бора пронашла чак 98 тоне злата. Још нека истраживања су показала да је у протеклих 100 година у околини Бора пронађено око 160 тона злата. До сада је у свету најпознатије било налазиште у Америци, рудник Холстер (Hollster), где се могло извући у просеку 27.20 грама злата по једној тони руде. Када то упоредимо са количином злата коју добијамо у Бору, онда видимо зашто је Бор постао толико популарно налазиште. Према статистичким подацима, у околини Бора се извлачи чак 50.3 грама злата по руди, што је скоро дупло више него у Америци. Американци су до ових фантастичних резултата дошли копајући на дубинама између 558 и 559 метара дубине. Резултати који се добијају истраживањем злата у околини Бора су веома важно откриће које би могло да унапреди рударску индустрију у Србији. Американци у ископавању налазишта у околини Бора годишње улажу чак 15 – 20 милиона евра.

„Медголд Рисорсис“

Канадска истраживачка фирма „Медголд Рисорсис“ (Medgold Resources), има две лиценце за истраживање, у Доњем Тиамину и Сурлици Дукату, који се налазе у непосредној близини границе са Бугарском и Северном Македонијом, у близини Босилеграда на југоистоку Србије. Део су стратешког партнерства са фирмом Фортуна Силвер Мајнс (Fortuna Silver Mines) и они су на само једној локацији у оквиру пројекта Тиамино пронашли око 7 милиона тона руде, односно 19.3 тоне злата, вредних нешто више од милијарду долара. Садржај злата на том месту износи око три грама по тони. Намеравају да своје активности прошире и на друге делове Србије.

„Авала Рисорсис“

Канадска компанија „Авала Рисорсис“ (Avala Resourses) је у истражном пољу Јасикову, на Црном Врху у околини Жагубице пронашла значајне резерве злата. Анализирајући садржај једне бушотине утврдили су средњи садржај злата од чак 8.1 грама по тони. Трагови злата појављују се у опсегу дужине 20 и ширине 8 километара. После тог открића, недалеко од прве бушотине, на дубини од 256 метара пронађен је средњи садржај од 22.4 грама злата по тони. Лежишта са 2 грама злата по тони сматрају се економски исплативим, под условом да тај садржај прате и одговарајуће количине руде. Истраживања канадске компаније имају сву подршку Браничевског управног округа.

„Зиђин“

Кинеска рударска компанија је „Зиђин“ (Zijin Mining), је купила од америчке компаније Фрипорт Мекморан доњу зону налазишта резерви бакра и злата „Чукару Пеки“ код Бора за 390 милиона долара, чиме ће постати једини власник тог налазишта. Зиђин је један од највећих произвођача злата, а други по производњи бакарне руде, који је 2018. године, преузео локалног произвођача бакра Рудаско – топионичарски басен (РТБ) Бор. Ова компанија је започела и израду главног рударског пројекта експлоатације подземног лежишта Борска река. То је једна од преко 200 локација у Србији на којој се експлоатишу вредна рудна богатства. Процењује се да овај локалитет у себи крије резерве од око 130 тона злата. Зиђин је такође купио канадску компанију "Невсун" (Nevsun Resources), која је била водећа компанија за испитивање налазишта бакра и злата у Чукару Пеки. Куповином Невсуна Кинези су постали стопроцентни власници права на истраживање бакра на налазишту Чукару Пеки – Горња зона, и власници 60.4 одсто права на истраживање Чукару Пеки – Доња зона. Чукару Пеки – Доња зона је заједнички подухват са Фрипорт Мекморан, који тренутно поседује 39.6 одсто права на истраживање.

„JCXKS” и „Ракита“

И Кинеска компанија „JCXKS” је потписала уговор са компанијом „Ракита“ (Rakita Exploration ) у власништву кинеске компаније Зиђин, којим је дефинисана градња рударског постројења за истраживање и експлоатацију рудника злата на локалитету Чукару Пеки код Бора. Наводе да је овај уговор вредан 33,5 милиона евра.

Кратак осврт Према званичној статистици о производњи племенитих метала која се у Бору води од 1938. године до данас је у РТБ-у произведено око 160 тона злата. О томе колико је Србија богата златом, сведоче и стране и домаће компаније које се боре да што више новца уложе у налазишта злата. Србија има и ресурсе секундарног економског значаја који су нижег потенцијала и њима припадају молибден, антимон, никл, калај, уран, боксит, гвожђе, манган, волфрам и део ретких елемената. Минерални ресурси терцијарног економског значаја у основи нису у довољној мери истражени, а ту су сврстани жива, арсен, платинска група елемената, азбест, графит, фосфати, креда, талк, кварц и сепиолитске глине.

Види још Експлоатација злата Рудници олова и цинка у Србији Експлоатација нафте и гаса у Србији Листа рудника у Србији Рударство у Србији

Референце

Спољашње везе www.cenazlata.org

Категорија:Рударство у Србији Категорија:Злато