Уједињени рудари Америке () је северноамерички синдикат, најпознатији по представљању рудара угља. Данас синдикат такође представља здравствене раднике, возаче камиона, производне раднике и јавне службенике у Сједињеним Америчким Државама и Канади. Иако је главни фокус синдиката увек био на радницима и њиховим правима, данашњи се такође залаже за боље путеве, школе и универзалну здравствену заштиту. До 2014. године, експолоатација угља је у великој мери прешла на отворене копове у Вајомингу, па је те године било само 60.000 активних рудара угља. Синдикат је остао са 35.000 чланова, од којих су 20.000 били рудари угља, углавном у подземним рудницима у Кентaкију и Западној Вирџинији. Међутим, био је одговоран за пензије и медицинске накнаде за 40.000 рудара у пензији, као и за 50.000 супружника и издржаваних особа.Kris Maher, "Mine Workers Union Shrinks but Boss Fights On, Wall Street Journal, January 9, 2014 p B1

УМВ је основана у Kолaмбусу у Охају, 25. јануара 1890., спајањем две старе радне групе, Витезови радаскупштине бр. 135 и Националне напредне уније рудара. Усвајајући модел Америчке федерације рада (АФЛ), синдикат је првобитно основан као тространо радно средство: за развој сигурности рудника; побољшати независност рударских радника од власника рудника и продавница компаније; и пружити рударима колективну преговарачку снагу.

После доношења Националног акта за опоравак 1933. године током Велике депресије, организатори су се проширили по целој Америци, како би организовали све рударе угља у радничке синдикате. Под моћним вођством Џона Л. Левиса, УМВ је раскинуо с Америчком федерацијом рада и основао сопствену федерацију, ЦИО (Конгрес индустријских организација). Њени организатори су се борили да организују главне индустрије, укључујући аутомобиле, челик, електричну опрему, гуму, боју и хемикалије и водили су низ битака са АФЛ-ом. УМВ је нарастао на 800 000 чланова и био је елемент у коалицији Нова Деал која подржава демократског председника Франклина Д. Рузвелта. Левис је раскинуо с Рузвелтом 1940. године и напустио ЦИО, остављајући УМВ све изолиранијим у радничком покрету. Током Другог светског рата, УМВ је учествовао у низу великих штрајкова и претњи шетњама које су разљутиле јавно мњење и потакнуле про-пословне противнике. Након рата, УМВ се концентрисала на повећање плата, медицинских услуга и пензија за своје смањивање чланства, које се борило са променама у технологији и смањењем рудника на Истоку.

УМВ УМВ је основана у Kолaмбусу у Охају, 25. јануара 1890., спајањем две старе радне групе, Витезови радаскупштине бр. 135 и Националне напредне уније рудара.The United Mine Workers of America: A Model of Industrial Solidarity? Edited by John M. Laslett 1994 Усвајајући модел Америчке федерације рада (АФЛ), синдикат је првобитно основан као тространо радно средство: за развој сигурности рудника; побољшати независност рударских радника од власника рудника и продавница компаније; и пружити рударима колективну преговарачку снагу.

После доношења Националног акта за опоравак 1933. године током Велике депресије, организатори су се проширили по целој Америци, како би организовали све рударе угља у радничке синдикате. Под моћним вођством Џона Л. Левиса(eng. John L. Lewis), УМВ је раскинуо с Америчком федерацијом рада и основао сопствену федерацију, ЦИО (Конгрес индустријских организација). Њени организатори су се борили да организују главне индустрије, укључујући аутомобиле, челик, електричну опрему, гуму, боју и хемикалије и водили су низ битака са АФЛ-ом. УМВ је нарастао на 800 000 чланова и био је елемент у коалицији Нова Деал(eng. New Deal) која подржава демократског председника Франклина Д. Рузвелта. Левис је раскинуо с Рузвелтом 1940. године и напустио ЦИО, остављајући УМВ све изолиранијим у радничком покрету. Током Другог светског рата, УМВ је учествовао у низу великих штрајкова и претњи шетњама које су разљутиле јавно мњење и потакнуле про-пословне противнике. Након рата, УМВ се концентрисала на повећање плата, медицинских услуга и пензија за своје смањивање чланства, које се борило са променама у технологији и смањењем рудника на Истоку.

Развој уније УМВ је основана у Коламбусу у Охају 22. јануара 1890. спајањем две раније групе, Скупштине витезова трговине радом бр. 135 и Националног савеза напредних рудара. По узору на Америчку федерацију рада (АФЛ). Настанак Уније у 1890-има био је врхунац вишедеценијског напора да се рударски радници и људи у суседним занимањима организују у јединствену, ефикасну преговарачку јединицу. У то време угаљ је био један од најтраженијих природних ресурса, јер се широко користио за грејање домова и за напајање машина у индустрији. Рудници угља били су такмичарско и опасно место за рад. С обзиром да су власници редовно наметали смањене плате као одговор на флуктуације у ценама, рудари су тражили групу да се избори за своја права.

Рани напори Америчко удружење рудара

Први корак у оснивању уније било је стварање Америчко удружење рудара. Стипендисти ове организације заслужују почетак радничког покрета у Сједињеним Државама. Чланство у групи нагло је расло. „Од процењених 56.000 рудара 1865. године, Џон Хинклиф је (eng.John Hinchcliffe) тражио 22.000 чланова АМА. Као одговор, власници рудника покушали су да спрече АМА да постане јачи. Припадници АМА су отпуштени и на црној листи запослени у другим рудницима. Након кратког времена АМА је почела да одбија и на крају је престала са радом.

Радничко добровољно удружење

Други рани синдикат који је настао 1868. године био је Радничко добровољно удружење (eng.Workingmen's Benevolent Association). Овај савез се одликовао као синдикат радника за руднике антрацитног (eng. anthracite) угља. Радници су оформили ВБА(eng.WBA) како би помогли да се побољшају плате и услови рада. Главни разлог успеха ове групе био је председник, Џон Синеј, који је тражио начин да обоје повећају користи рудара, истовремено помажући оператерима да зараде. Одлучили су да ограниче производњу антрацита како би његова цена била профитабилна. Будући да су напори ВБА користили оператерима, они нису имали приговора када је синдикат желео да предузме мере у рудницима; поздравили су акције које би им осигурале профит. Пошто су се оператери поверили ВБА, пристали су на први писани уговор између рудара и оператора. Како је синдикат постао одговорнији у очима оператера, синдикат је добио више слободе. Као резултат тога, здравље и расположење рудара значајно су се побољшали.

ВБА би могла бити веома успешна унија да није било Франклина Б. Говена (eng.Franklin B. Gowen). Године 1870-их Говен је био власник железнице за читање и купио је неколико рудника угља у том подручју. Пошто је био власник рудника угља и управљао превозним средствима, могао је полако да уништи синдикат. Учинио је све што је у његовој моћи да произведе најјефтинији производ и да осигура да радници који нису синдикати имају користи. Како су се услови за рударе ВБА погоршавали, синдикат се распао и нестао.

Након пада ВБА, рудари су створили многе друге мале синдикате, укључујући Радничку заштитну асоцијацију (ВПА) и Рударско национално удружење (МНА). Иако су обе групе имале снажне идеје и циљеве, нису биле у стању да добију довољно подршке и организације да успеју. Два синдиката нису дуго трајала, али су пружали већу подршку рудара синдикату који би могао да издржи и помогне заштити права радника.

1870-те Иако су многи синдикати пропали, настала су два доминантна синдиката која су обећала да ће постати јаки и стални заговорници рудара. Главни проблем за то време било је ривалство између две групе. Будући да су Национална трговинска скупштина бр. 135, познатија као Витезови рада (eng. Knights of Labor), и Национална федерација рудара (eng.National Federation of Miners) и радника рудника били тако супротстављени једни другима, стварали су проблеме рударима, уместо да решавају кључна питања.

Национална трговинска скупштина #135 десно|мини| Велики печат витезова рада. Ова унија је била познатија као Витезови рада и започела је око 1870. у области Филаделфија, Пенсилванија . Главни проблем витезова рада била је његова тајност. Чланови су врло приватно држали своју припадност и циљеве витезова рада. Будући да и рудари и оператори могу постати чланови, није било заједничког за удруживање чланова. Такође, синдикат није видео штрајкове као средство за постизање права. Многи људи тог времена штрајк је био једини начин на који су веровали да ће их чути.

Витезови рада покушали су да успоставе снажну и организовану заједницу, тако да су основали систем локалних скупштина, или ЛА. Постоје две главне врсте локалног права, трговачка и мешовита, при чему је трговачка ЛА најчешћа. Иако је тај систем успостављен за стварање реда, учинио је супротно. Иако су постојале само две категорије ЛА-а, било је много пододељења. Већином је било немогуће рећи колико је било трговинских и мешовитих ЛА-ова у датом тренутку. Локалне скупштине почеле су да се формирају и пропадају свуда око себе, а многи чланови су почели да постављају питање да ли нису Витезови рада довољно јаки да се боре за најважније питање времена, постижући осам сати радног дана.

Национална федерација рудара и радника на рудницима Ову унију основали су чланови витезова рада који су схватили да се тајна и обједињена група неће претворити у успешан савез. Оснивачи, Џон МекБрајд, Крис Еванс и Даниел МекЛаугхлин, веровали су да стварање осмочасовног радног дана неће бити корисно само радницима, већ и као средство за заустављање прекомерне производње, што би заузврат помогло оператерима. Синдикат је могао да добије сарадњу од оператера, јер су објаснили да рудари желе боље услове, јер се осећају као да су део рударске индустрије и такође желе да компанија расте. Али да би компанија расла, радници морају имати боље услове како би се њихов рад могао побољшати и профитирати корисницима.

Први приоритет синдиката био је успостављање система фер вагања у рудницима. На конференцији између оператора и синдиката договорена је идеја новог система скалирања, али систем никада није примењен. Будући да синдикат није дао оно што је обећао, изгубио је подршку и чланове.

1880-те За то време, ривалство између два синдиката се повећало и на крају је довело до формирања УМВ. Први од многих аргумената појавио се након заједничке конференције 1886. године. Витезови рада нису желели да НТА #135 буде под контролом, па су се противили многим одлукама. Такође, пошто витезови рада нису присуствовали конференцији, нису били у могућности да гласају против акција за које су сматрали да би биле штетне за стицање права за раднике. Конференција је донела резолуције којима се од витезова рада тражи да одустану од тајности и публицирају материјал о својим члановима и локацијама. Национална федерација је одржала још једну конференцију 1887. године којој су присуствовале обе групе. Али било је неуспешно у постизању сагласности група о следећим акцијама. 1888. Самуел Гомперс изабран је за председника Националне федерације рудара, а Џорџ Харис први потпредседник.. 1.75 linear feet, University of Maryland Libraries, State of Maryland and Historical Collections

Током 1887-1888. године одржане су многе заједничке конференције које су помогле да се изгладе проблеми које су ове две групе имале. Многе вође сваке групе почели су испитивати морал другог савеза. Један вођа, Вилиам Т. Левис, сматрао је да треба да постоји више јединство унутар уније, и да такмичење за чланове између две групе не постиже ништа. Као резултат заузимања те позиције, сменио га је Џон Б. Рае као председник НТА #135. Ово уклањање није зауставило Левиса; окупио је многе људе који су такође избачени из Витезова рада због покушаја да припадну и једној и другој странци одједном, заједно са Националном федерацијом, и створио је Национални напредни савез рудара и рудника (НПУ).