Устав Русије

мини|303x303пиксел|Председничко издање Руског Устава.

Устав Руске Федерације () — виши нормативни правни акт Руске Федерације. Примљена је на Народном гласању 12.децембра 1993. године, ступила је на снагу 25. децембра 1993. године.Устав Руске Федерације ступио је на снагу на дан њеног званичног објављивања у новинама Российская газета од 25.12.1993 № 237 Устав има највишу правну снагу и утврђује основе уставног поретка Русије, државно уређење, права и слободе човека и грађанина, формирање представничких, извршних, судских органа власти и систем локалне самоуправе, као и уставне амандмане и ревизију УставаКозлова Е. И., Кутафин О. Е. Конституционное право России: Учебник. — М.: Проспект, 2006. — С. Комаров С. А., Малько А. В. Теория государства и права: Учебно-методические пособие, краткий учебник для вузов. — М.: Инфра-М, 2001. — С. .

Према подацима социолошког истраживања које је Сверосијски центар за проучавање јавног мишљења спровео у децембру 2017. године, 61 % испитаних Руса сматрало је Устав Руске Федерације документом који у потпуности или више одговара потребама земље и њеног народа.

Нацрт коначног текста стављен је на уставни референдум који је одржан 12. децембра 1993. Од свих регистрованих бирача у држави, на референдуму је учествовало 58.187.755 људи (54,8%). Њих 32.937.630 (54,5%) гласало је за усвајање Устава.Constitution of Russia: nature, evolution, modernity 1.4.2 National character. Заменио је претходни Устав РСФСР из 1978, након што је завршена Руска уставна криза исте године.

У вези са прихватањем амандмана на сверосијском гласању 1. јула 2020. године, одобрених, према званичним подацима, већином Руса, у основни закон су унесене значајне промене. Амандмани су ступили на снагу 4. јула 2020. Бирачи су на њему изгласали промене постојећег Устава који би, између осталог, омогућио руском политичару и актуелном председнику Владимиру Путину да буде на власти до 2036. године.

Историја Устава У 1990-1991.години СССР се распао. Све Републике, укључујући РСФСР, прихватиле су декларације о свом државном суверенитету. Съезд народних посланика РСФСР-а је усвојио Декларацију о државном суверенитету РСФСР-а 12.јуна 1990. године. У њој је први пут постављен задатак израде новог Устава РСФСР-а на основу проглашених принципа, укључујући принцип раздвајања грана власти.

Развој пројекта (1990) 16.јуна 1990. године формирана је Конституциона комисија I Събрања народних посланика РСФСР-а, која је започела овај рад у мраморној соби 14. корпуса Кремља. Председником комисије је именован председник Врховног совета РСФСР Борис Елцин, заменик први заменик председника Врховног совета РСФСР Руслан Хасбулатов, секретар народни депутат РСФСР Олег Румјанцев. У почетку је у состав комисије ушло 102 депутата, али је до новембра 1992.године њен број смањен на 98 људи, посебно због тога што су три члана уставне комисије изабрана у состав Уставног суда РФ.

Међутим, сложена распоред политичких снага у складу народних посланика довела је до значајног одлагања прихватања новог Устава. Углавном је процес био на путу уношења бројних промена у важећу конституцију РСФСР-а, која је у вези са тим стекла контрадикторни карактер, неке њене норме су биле у супротности са другим. Ова недоследност изазвала је жестоку конфронтацију и противљење законодавној и извршној грани власти.

У изради Устава учествовали су стручњаци које је финансирала агенција САД за међународни развој. Према мишљењу Јурија Батурина:"од страних стручњака (они нису радили на тексту, али су оцењивали појединачне фрагменте) могу тачно назвати Мануела Гарсија Алвареса, професора уставног права Универзитета у Леону (Испанија)".

21.септембра 1993. године, председник Руске Федерације Борис Јељцин издао је указ "О поэтапној конституционој реформи у Руској Федерацији", према којем су Съезд народних посланика и Врховни савет Русије требало да прекину своју активност, а до 12. децембра требало је да се изради нови устав. Након неколико сати Уставни суд Руске Федерације је изрекао закључак Уставног Суда РФ од 21.09.1993 № З-2 " о усаглашености Устава Руске Федерације акција и одлука председника Руске Федерације б.н. Јељцина, повезаних са његовим Указом од 21. септембра 1993.године "О поэтапној конституционој реформи у Руској Федерацији", у којем је б. Н. Јељцина одбацио са позиције председника РФЗаключение Конституционного Суда РФ от 21.09.1993 N З-2 «О соответствии Конституции Российской Федерации действий и решений Президента Российской Федерации Б. Н. Ельцина, связанных с его Указом от 21 сентября 1993 года „О поэтапной конституционной реформе в Российской Федерации“ и Обращением к гражданам России 21 сентября 1993 года»||КонсультантПлюс, али отрешење није признато од стране председника и његовог окружења.

Највиша тачка овог сукоба били су догађаји у октобру 1993.године, који су се решили током оружаног сукоба власти распуштањем Събрања народних посланика и Врховног Совета. Није постојала само политичка, већ и уставна криза. У овим условима, прихватање новог Устава требало је да буде основа која доприноси успостављању стабилности у друштву.

Пројекти новог устава су припремљени много. Главни од њих су били два:

нацрт уставне комисије; пројекат Уставног састанка сазваног одлуком председника РФ Бориса Елцина.

У резултат тога, пројекат Уставног састанка је обухватио многе одредбе пројекта конституционе комисије и примљен је као основа при коначној доработци устава са привлачењем субјеката Руске Федерације, депутата, њихових различитих фракција, стручњака, радних група. Након значајне доработке, овај пројекат Устава је изнесен од стране председника на народно гласање.

Према мишљењу Виктора Шејниса, једног од аутора Устава Русије, главног научног сарадника Института за светску економију и међународне односе РАН, "президентски пројекат" конституције је створен под егидом три особе, Сергеја Алексеева, Анатолија Собчака и Сергеја Шахраја, они су били лидери процесаВиктор Шейнис, один из авторов Конституции России, главный научный сотрудник Института мировой экономики и международных отношений РАН, в гостях на радиостанции «Эхо Москвы» в передаче «Не так» от 06.12.2008, тема : «Участвовали уважаемые люди под эгидой трёх человек. Сергей Сергеевич Алексеев, свердловский юрист, председатель комитета Конституционного надзора союзного парламента, человек в высшей степени достойный. Ну, он, правда, писал, насколько я себе представляю, первый раздел Конституции, „Основы конституционного строя“, и вторую главу, „Права и свободы“. Кстати, это хорошие главы. С моей точки зрения, их не дай Бог тронуть. Во-вторых, Анатолий Александрович Собчак, и в-третьих, Сергей Михайлович Шахрай. Вот три человека…», али укупно је у Уставном састанку учествовало више од 800 учесника, радили су различити правници. Сергеј Шахрај издваја два главна аутора Устава себе и Сергеја АлексееваСергей Шахрай на russia.ru за 2008 год РИА «Новости» от 11.12.2008 «Пресс-конференция руководителя аппарата Счетной палаты России, одного из главных авторов действующей конституции Сергея ШАХРАЯ на тему: „Проблемы реализации Конституции России 1993 года“, приуроченная к 15-летию с момента принятия нового Основного закона в 1993 году.». Устав је такође помогао да се развију учесници пројекта Rule of Law, који финансира агенција САД за међународни развој. Услед заједничког рада, израдио је нови јединствени пројекат Устава Русије, који је касније био изнесен од стране председника Русије на народно гласање (фактички на референдум) и постао је важећи Устав Руске Федерације по резултатима гласања одржаног 12.децембра 1993. године.

Прихватање (1993)

thumb|280x280п|Гласачки листић 15.октобра 1993. године председник Борис Јељцин је потписао указ о свенародном гласању по пројекту Устава Русије и одобрио Положбу о свенародном гласању по пројекту Устава Руске Федерације 12. децембра 1993. године. Према одредби, Устав се сматрао одобреним ако је за његово прихватање гласала већина бирача који су учествовали у гласању, под условом да је више од половине броја регистрованих бирача учествовало у гласању. Термин " свенародно гласање "(а не" референдум") коришћен је како би се заобишла одредба важећег Закона о референдуму РСФСР-а од 16.октобра 1990. године, према чијем члану 9 референдум може бити именован само Съездом народних посланика или Врховним Саветом РФЗакон РСФСР от 16.10.1990 N 241-1 «О референдуме РСФСР», али у члану 1 овог закона оба ова термина су једнака.

Гласање је одржано 12.децембра 1993. године. За прихватање Устава гласало је 58,43 %, против 41,57 %. Нови устав је примљен и ступио је у рад од дана објављивања у Российской газете 25.децембра 1993. године.

Структура Актуелни Устав Русије се састоји од преамбуле и два дела. У преамбули се проглашава да народ Русије прихвата овај Устав; утврђују се демократске и хуманистичке вредности; одређује се место Русије у савременом свету. Први одељак садржи 9 поглавља и састоји се од 141 члана (у складу са законом Руске Федерације о амандману на Устав Руске Федерације од 14.03.2020 № 1-ФУЗ "О унапређењу регулисања појединих питања организације и функционисања јавне власти", додато је постојећих 137 чланова још 5, као и један који је изгубио снагу) који утврђују основе политичког, јавног, правног, економског, социјалног система у Руској Федерацији, основна права и слободе појединца, федеративни. Други одељак дефинише завршне и прелазне одредбе и служи као основа сукцесије и стабилности уставно-правних норми. thumb|Илустративно минијатурно издање издавачке куће "Букос" Непосредно структура Устава изгледа на следећи начин:

Преамбула Први одељак Глава 1. Основе уставног поретка (чланови 1-16) Поглавље 2. Права и слободе човека и грађанина (чланови 17-64) Поглавље 3. Федерални уређај (чланови 65-79.1) Поглавље 4. Председник Руске Федерације (чланови 80-93) Поглавље 5. Савезна скупштина (чланови 94-109) Глава 6. Влада Руске Федерације (чланови 110-117) Глава 7. Правосуђе и тужилаштво (чланови 118-129) Поглавље 8. Локална управа (чланови 130-133) Глава 9. Уставни амандмани и ревизија Устава (чланови 134-137) Други део. Завршне и прелазне одредбе

Уставни амандмани и ревизија Устава

Субјекти уставне законодавне иницијативе, односно субјекти који могу да дају предлоге за уставне амандмане и преиспитивање одредби Устава, су: thumb|290x290px|Устав Русије, поштанска марка са купоном. 1995 Председник Руске Федерације; Савет Федерације; Државна дума; Влада Руске Федерације; законодавни (Представнички) органи субјеката Руске Федерације; група од најмање петине чланова Савета Федерације или депутата Државне думе.

Редак уношења амандмана у Устав и његове ревизије регламентисан је поглављем 9 Устава, који предвиђа четири врсте уставних амандмана у зависности од значаја питања регулисаних једним или другим делом Устава:

преиспитивање одредби поглавља 1( Основе уставног поретка), 2 (права и слободе човека и грађанина) и 9 Устава; измене осталих поглавља (осим члана 65); уношење промена у члан 65 у вези са променом имена субјекта Руске Федерације; уношење промена у члан 65 у вези са променом састава Руске Федерације.

Промене у члану 65 не утврђују никакве принципијелне одредбе, већ само конкретизују састав Руске Федерације у овом тренутку. Због тога се промене у члану 65 Устава уносе у поједностављеном реду.

Уношење промена у члан 65 Устава у вези са променом назива субјекта Русије Део 2 члана 137 Устава гласи:

+Нормативни актПре променаНакон променаУказ председника Руске Федерације од 9. јануара 1996. № 20Ингушска Република (Ингушская Республика)Република Ингушетија (Республика Ингушетия)Указ председника Руске Федерације од 9. јануара 1996. № 20Република Северна Осетија (Республика Северная Осетия