Мануела Веласко Дијез (; рођена 23. октобра 1975. у Вигу) шпанска је телевизијска водитељка и глумица. Најпознатија је по улози Анхеле Видал, финалне девојке и једине преживеле у хорор филмском серијалу REC. За ову улогу добила је награду на филмском серијалу у Сиџесу, као и престижну Награду Гоја.
Појавила се и у неколико популарних шпанских сапуница, као што су Испричај ми како је било, Црвени орао и Велвет.
Биографија и каријера
мини|225п|лево|Веласко на додели Награда Гоја 2019.
Рођена је 1975. у Мадриду. Њена мајка је Марија Хосе Дијез, а отац Мануел Веласко. Има сестру Карлоту. Њена тетка је позната глумица Конча Веласко.
Каријеру је започела 1983, а прву значајну улогу добила 1987. у комичном трилеру редитеља Педра Алмодовара, Закон пожуде. Током остатка 1980-их и 1990-их појавила се у још неколико мањих филмова и телевизијских серија. Током 2005. водила је емисију Куатросфера.
Године 2007. постиже највећи успех у каријери улогом новинарке Анхеле Видал у хорор филму REC. За ову улогу добила је Награду Гоја за најбољу нову глумицу. Награђена је и на филмском фестивалу у Сиџесу, а осим тога била је номинована и за Фангоријину награду за најбољу главну глумицу.
Две године касније вратила се у исту улогу у наставку, REC 2. Исте године појавила се у шпанској верзији серије Живот на Марсу. Током 2010. тумачила је лик Евгеније де Молине у ТВ серији Црвени орао.
Године 2014. се по трећи пут нашла у улози Анхеле Видал, у последњем делу квадрилогије REC, који носи назив REC 4: Апокалипса. У периоду 2014—2016 тумачила је лик Кристине Отеги у ТВ серији Велвет.
Прву улогу у позоришту имала је 2010. године, у представи Сви моји синови Артура Милера. Позоришту се вратила тек 7 година касније, у представи Под терапијом.
Од 2008. у вези је са Рафаелом Кастехоном.
Филмографија
| 1987. || Закон пожуде || -{ La ley del deseo }- || Ада || |- | 1998. || Породични доктор || -{ Médico de familia }- || || |- | 1999. || Пут за Сантијаго || -{ Camino de Santiago }- || Карола || |- | 2000. || Централна болница || -{ Hospital Central }- || Ева || |- | 2002. || Свети Антун Падовански || -{ Sant'Antonio di Padova }- || || |- | 2003—2005. || Испричај ми како је било || -{ Cuéntame }- || Лоурдес || |- | 2007. || REC || -{ REC }- || Анхела Видал || Награда Гоја |- | 2009. || Девојка од јуче || -{ La chica de ayer }- || Ана Валверде || |- | 2009. || Доктор Матео || -{ Doctor Mateo }- || Хулиа Мунис || |- | 2009. || REC 2 || -{ REC 2 }- || Анхела Видал || |- | 2010—2011. || Црвени орао || -{ Águila Roja }- || Евгенија де Молина || |- | 2012—2014. || Аида || -{ Aída }- || Ајноа || |- | 2014. || REC 4: Апокалипса || -{ REC 4: Apocalipsis }- || Анхела Видал || |- | 2014—2016. || Велвет || -{ Velvet }- || Кристина Отеги || |- | 2017. || Издаја || -{ Traición }- || Изабел Фуентес ||
Референце
Спољашње везе
Категорија:Рођени 1975. Категорија:Шпански глумци Категорија:Водитељи Категорија:Шпански новинари Категорија:Мадриђани