Богдан Терзић (Ондић, 1. децембар 1928 – Београд, 2016) био је српски слависта, русиста, професор славистике и преводилац. Био је активни учесник у раду многих научних друштава и њихових управа, члан Удружења књижевника Србије и Удружења књижевних преводилаца Србије, једно време председник Славистичког друштва Србије.

Његов легат налази се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду.

Биографија мини|десно|Фотографија Богдана Терзића и других академика. Са лева на десно академик Никита Илић Толстој, проф. др Андреј Тсрасјев, Богдан Терзић и проф. др Радослав Бошковић, део његовог легата у Адлигату. мини|десно|Фотографија Богдана Терзића и његових пријатеља. У првом реду с лева на десно Б. Терзић, академик Никита Илић Толстој, др Кирил Ф. Тарановски професор београдског и харвардског универзитета.

мини|десно|Богдан Терзић у свом дому 2002. године Богдан Терзић рођен је 1. децембра 1928. године у Ондићу крај Удбине, Лика, у учитељској породици. Основну школу завршио је у Доброселу крај Доњег Лапца у Лици, први разред гимназије у Дарувару, а други у Новој Градишки, одакле му је у јесен 1941. године породица избегла пред усташким прогонима у Београд. Гимназију је завршио у Београду, а потом је 1947. године уписао Филозофски факултет Универзитета у Београду. Дипломирао је на Групи за источне и западне словенске језике и књижевности, са руским језиком и књижевношћу као главном струком. Током треће и четврте године студија био је стипендиста Српске академије наука и уметности. Постдипломеске студије такође је завршио на Филозофском факлутету.

Од 1956. до 1958. радио је у Пољској, као лектор српскохрватског језика на Варшавском универзитету. По повратку је радио на Катедри славистике Филозофског факултета, прво као сарадник, а касније и као редновни професор, све до пензионисања 1992. године. Предавао је, између осталог, историјску граматику руског језика, морфологију, творбу речи, лексикологију, кратко и синтаксу руског језика, а био је и први предавач украјинског језика по оснивању Групе 1991. године. Од 1962. до 1974. године био је и хонорарни наставник за савремени руски језик и историјску граматику руског језика на Филозофском факултету у Приштини, а историјску граматику руског језика предавао је и на Филозофском факултету у Новом Саду од 1986. до 2001. године.

Бавио се и спикерским послом у Радио Београду, у емисијама на руском језику. Био је члан Удружења књижевника Србије (од 2002) и Удружења књижевних преводилаца Србије, а једно време и председник Славистичког друштва Србије.

Као агилни сарадник и члан редакције доприносио је излажењу часописа Живи језици и Славистика. Дао је допринос разним телима и комисијама Филолошког факултета, затим Међународном славистичком центру, Друштву српско-руског пријатељства, Српско-украјинском друштву и сл.

Легат Богдана Терзића Године 2017. Богданова ћерка, Нина Новићевић, формирала је легат Бограда Терзића у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду. Легат садржи више од 10.000 библиографских јединица из Терзићеве личне библиотеке, укључујући велики број књига како лингвистичко-научних, тако и књижевних дела савремених домаћих и страних писаца.

Награде и признања За свој рад добио је више домаћих и страних признања:

Пушкинову медаљу Међународне асоцијације професора руског језика и књижевности (МАПРЯЛ), Повељу почасног члана Славистичког друштва Србије, Повељу Друштва за примењену лингвистику Србије, Златну значку Културно-просветне заједнице Србије, Годишњу награду Радио-телевизије Србије за књигу „Слово о језику” (коауторство са Драгом Ћупићем и Егоном Фекете), Повељу за животно дело Славистичког друштва Србије, Пушкинову медаљу – државно одликовање Руске Федерације.

Дела (библиографија)

Књиге

„Слово о језику: језички поучник”, (са Д. Ћупић, Е. Фекете), Београд, Партенон, 1996, 293 стр. „Руско-српске језичке паралеле”, Београд, Славистичко друштво Србије, 1999, 370 стр. „Слово о језику: језички поучник” (са Д. Ћупић, Е. Фекете), друго издање, Београд, Партенон, 2002, 257 стр. „Српски језички саветник” (са Д. Ћупић, Е. Фекете), Београд, Службени лист СЦГ, Српска школска књига, 2005, 371 стр. „Славистички погледи Богдана Терзића”, (разговор водио) Милош Јавтић, Београд, Партенон, Београдска књига, 2006, 173 стр, (Колекција „Одговори”, Милош Јевтић)

Пoтпунa библиoгpaфиja Бoгдaнa Тepзићa oбуxвaтa више од триста paдoвa oбјављeниx кaкo у jугoслoвeнским тaкo и у углeдним стpaним чaсoписимa и збopницимa (Вoпpoсы языкoзнaния, Pусский язык зa pубeжoм, Бoлгapскaя pусистикa, Slovo a slovesnost и дp).

Референце

Спољашње везе

„Богдану Терзићу на дар: Поводом 85-годишњице рођења” (приредио Петар Буњак, Славистичко друштво Србије, Београд, 2014).

Категорија:Рођени 1928. Категорија:Умрли 2016. Категорија:Удбињани Категорија:Кореничани Категорија:Срби у Хрватској Категорија:Слависти Категорија:Српски професори Категорија:Српски филолози Категорија:Легати и збирке у Адлигату