мини|Линдисфарнешко еванђеље, стр. 27. Еванђеље по Матеју; око 680.-720., боја на пергаменту, хибернијско-саксонски стил илуминирања, 34,3 x 23,5 цм, Британска библиотека, Лондон

Јеванђеље из Линдисфарна () је назив за раносредњовековни латински илуминирани рукопис који садржи четири јеванђеља. Израђен у Линдисфарнеу у Нортумбрији (данашња северноисточна Енглеска) крајем 7. или почетком 8. века. Рукопис је богато илустроваан сликама које се сматрају једним од најљепших примерака тзв. инсуларне или хиберно-саксонске уметности. Текст је у потпуности очуван, као и књига (са изузетком корица), што је реткост за рукописе такве старости.

Верује се да је књигу израдио монах Едвтит у част свог претходника светог Куберта. Захваљујући белешкама на крају рукописа познато нам је доста о пореклу Линдисфарнских еванђеља, укључујући имена преводиоца (Алдреда) и рукописца (епископа Едбрита), који је вероватно и сам осликао еванђеље. У ирским самостанима монаси су били подељени на млађе ученике, радничку браћу (који су обављали тежачке послове) и старије (најискуснији монаси) који су се бавили копирањем светих књига. Пошто су старији монаси били доста цењени уметници некад су њихова дела преписивана епископима Janson's History of Art, Pearson Education Ltd., 2007., New Jersey, str. 317. .

Текст јеванђеља је исписан инсуларним писмом. Рукопис је оригинално био везан у златом опточене корице које је израдио монах по имену Вилтрих, али су оне изгубљене за време викиншких напада у 8. веку. Два века касније је Алдред Писар на рубовима страница додао староенглеску глосу, преводећи текст од речи до речи, и тако начинио први енглески превод Јеванђеља.

Претпоставља се да се текст чувао у Дурхамској катедрали све до затварања манастира у 16. веку. Током 17. века рукопис је дошао у посед Роберта Брука Котона, племића и антиквара, тако да се нашао у познатој Котоновој библиотеци. Одатле је у 18. веку премештен у Британски музеј, а у Британској библиотеци од њеног оснивања 1973. године.

Илустрације

Јеванђеље је осликано у тзв. хибернијско-саксонском стилу, који је заправо спој различитих утицаја, укључујући вијугаве органске мотиве и апстрактне узорке келтског Ла Тèне стила, елемената грчко-римских оквира, па чак и коптских мотива. Потпуно осликане странице на почетку сваког еванђеља су познате као „тепих-странице“ због њихове сличности с источњачким дизајнима тепиха; оне су и служиле као уводни церемонијални тепих који је наглашавао почетак новог поглавља Новог завјета30,000 Years of Art: The story of human creativity across time and space, Phaidon Press Inc., 2007., New York, str. 428. .

Референце

Категорија:Рукописи