Драшков рабош је српски сатирични „Лист за сваког“ који је излазио од 15. октобра 1883. до 28. септембра 1887. године у Сплиту (Спљету). Историјат

Драшков рабош је први политичко-сатирични лист који су издавали Срби у Сплиту. Лист је био борбен и излагао сатири догађаје и људе у Далмацији и Хрватској, као и политичке противнике у Србији и у Црној Гори.

Политичка позадина Драшков рабош је нагињао радикалима и због тога је нападао Напредну и Либералну странку. Сматра се да је и сам кнез Никола Петровић материјално помагао овај лист. Везаност за династију Петровића види се и по томе што су сарадници листа користили за псеудониме имена из Његошевог „Горског вијенца“. На пример, Метличић је био познат као „Војвода Драшко“.

Лист је подржавао и династију Карађорђевића из Србије. Метличић и његови сарадници су се залагали за српство и ћирилицу. Због тога је лист често био забрањиван, а угашен је због „велеиздајничког процеса“.

Уредник Јово Метличић је гајио симпатије и према Русији. У листу је штампао „Курс руског језика“ због чега је редакција била оптужена и изведена пред суд, али су уредници на крају били ослобођени. Метличић је 1891. године заувек отишао у Русију.

Периодичност излажења Лист је излазио сваке прве и треће среде у месецу.

Изглед листа Лист је био димензија 47X30cm.

Насловну карикатуру свог листа Метличић је објављивао у две варијанте: на цртежу текст је био исписан и латиницом и ћирилицом. Поред главе листа, Драшков рабош је од 4. марта 1885. године штампан ћирилицом. Ћирилична слова су набављена захваљујући прилозима Срба трговаца из Далмације.

Од укупно 130 бројева, колико је изашло само је почетних 34 штампано латиницом.

Тематика Досетке Шале Анегдоте

Садржај листа Лист није доносио илустрације, али је био богат афоризмима. Посебно су били занимљиви афоризми они у којима је јунак био краљ Милан Обреновић:

Рубрике Мрвице

Мудреке гласовитијех људи

Питања и одговори

Место и година издавања Сплит, октобар 1883 - октобар 1887.

Штампарија Лист је штампан у Штампарији Рушо и Марић.

Уредници Власник, издавач и одговорни уредник је био Иво Метличић, Србин католик из Каштела. Сем Метличића лист је уређивао и Викентије Бутиер. Замењивао га је док је овај боравио у Русији 1887. године. Лист је уређивао и Кажимир Л. Лукетић.

Сарадници Сарадник Драшковог рабоша је био и Јован Јовановић Змај.

Лујо Бакотић о Драшковом Рабошу Лујо Бакотић је записао да је 1883. почео у Сплиту излазити литерарно политички српски лист Драшков Рабош, који су уређивали Срби католици. Крајем октобра 1887. године, на интервенцију босанске владе и по наредби Министарства унутрашњих послова, аустријска власт је ухапсила власника, Јову - Иву Метличића и уредника Викентија Бутијера. Ухапшени су због неких старијих чланака, које је цензура пропустила. Државни одветник је против њих подигао оптужницу 6. маја 1888. године за злочин велеиздаје. Оптуживни су и за објављивање руског превода Драгишићеве песме У бој!, иако је та песма писана против Турака. Сви поротници су били Хрвати. Државни тужилац Италијан Чезаре де Пелегрини је инсистирао да лист својим чланцима вређа католичку цркву и осећаје католика у Далмацији. После 6 дана расправе поротници су једногласно рекли не и оптужница је одбачена. Бакотић је поротнике хвалио као праве Хрвате, слободне од клерикалне тесногрудности и црно-жуте аустријанштине. Млади правници који су били приправнции суду у Сплиту су јавно, писмено изјавили своје симпатије главном браниоцу оптуженика др Игњату Бакотићу и његовим брањеницима. После неколико дана сви су отпуштени из службе. Иако су власник и уредник листа ослобођени, њихово претходно утамничење је оставило видне последице на здравље обојице.

Референце

Литература

Категорија:Српски хумористички часописи Категорија:Српски часописи пре Првог светског рата Категорија:Срби у Далмацији Категорија:Српске новине Категорија:Српске новине у Далмацији Категорија:Медији у Сплиту