Џохор (), такође познат и као Џохори, је држава у Малезији на југу Малајског полуострва. Џохор има копнене границе са малезијским државама Паханг на северу и Малацијом и Негери Сембилан на северозападу. Џохор дели поморске границе са Сингапуром на југу и Индонезијом на западу и истоку. Главни град и економско средиште државе је Џохор Бахру, Кота Искандар је седиште државне владе, а Муар служи као краљевски град. Стари главни град државе је Џохор Лама. Од 2017. године, у Џохору живи 3.700.000 становника. Џохор има веома разнолике тропске прашуме и екваторијалну климу. Државни планински ланци Титивангса, који је део већег венца Тенасерим, повезан је са Тајландом и Мјанмаром, а планина Опхир је највиша тачка у Џохору.
Краљевство је још од давних времена било усмерено на Џохор као стратешку позицију. Након укидања краљевине, већи део малајске обале припао је Маџапахиту, велика таласократска империја смештена на острву Јава (данас Индонезија). Неколико деценија касније, појавом малаканачког султаната, ислам се проширио читавим малајским архипелагом. Након пада царства и управом Португалије, краљевска породица Маласан је била приморена да се пресели на полуострво Малај. Њихови покушаји да поново заузму Малај резултирали су тросмерним ратом између Џохора, Португалца и Ачеха, још једног султана у успону на северној Суматри, индонежанском острву, једном од Великих Сундских острва. Са површином од 473.481 km² Суматра је шесто острво по величини у свету.
Доласком Холандске источноиндијске компаније, Џохор је окончао португалску владавину и обновио сопствену владавину у многим својим бившим регионима на Суматри, иако су Малаку и даље држале стране силе. Кроз унутрашњи спор унутар Џохор султаната и присуство источноиндијске компаније на северном Малајском полуострву, холандска трговина се мења и доводи до различитих спорова и потписивања енглеско-холандског споразума 1824. године.
Према уговору, малајски архипелаг је подељен на две сфере утицаја: Британци су стекли читаво Малајско полуострво, док су Холанђани преузели Суматру као и друге територије попут Јаве, једну од четири полуострва Индонезије. Под британском влашћу приоритет се образирао на образовању и развоју, а сама краљевска администрација Џохор реформисана је под монархијом у британском стилу. Трогодишња окупација Јапанаца у Другом светском рату зауставила је модернизацију. После рата, Џохор је постао део привремене малезијске уније пре него што је спојен са Федерацијом Малеје под одређеним условима, а потом и Малезије 16. септембра 1963.
Џохор има велику разноликост у етничкој припадности, култури и језику. Држава је позната по традиционалном плесу запин и куда кепанг. Шеф државе је султан Џохора, док је шеф владе Ментери Бесар. Владин систем је уско направљен по узору на парламентарни систем у Вестминстеру, а државна администрација је подељена на административне округе. Ислам је државна религија према Џохоровом уставу из 1895. године, али се друге религије могу слободно определити. Малајски и енглески су прихваћени као службени језици државе од 1914. Економија се углавном заснива на услугама и производњи.
Етимологија лево|мини|Краљевска круна у граду Истана Букит. Северним становницима Таи, кроз историју познатији и као народ Таи и Сијамци, ово подручје је било прво познато као Гангану или Гангају (Ризница драгуља) због присутног драгог камења у близини реке Џохор. Арапски трговци су га називали јаухар, што значи „драги камен“ или „драгуљ“. Место је дуго време било познато као трговинско место и место драгуља. Како је локалном становништву било тешко изговорити арапску реч на локалном дијалекту, то име је касније постало Џохор. Џахор је имао више имена, сваки је био другачији у зависности од језика или дијалекта али је увек имао исто значење. Његово име и данас означава драго камење иако се теже налази у истоименој реци.
Историја мини|Карта Џохора 1727. године. У Кампонг Сунгаји Пенсху, у близини реке Муар пронађено је бронзано звоно за које се процењује да је из 150. године нове ере. Сматра се да је звоно коришћено као свечани предмет, а не као трговачки објекат јер је слично свечано звоно са истим украсима пронађено у провинцији Батамбанга у Камбоџи, што доводи до сумње да је малајска обала имала контакт са Фунаном, при чему је звоно било поклон раног краљевства локалним поглаварима на Малајском полуострву. Друго важно археолошко откриће био је древни изгубљени град Кота Геланги, који је откривен пратећи трагове у старом малајском рукопису некада власништву Стамфорда Рафлеса. Артефакти прикупљени на том подручју појачали су тврдње о раном насељавању људи у овој држави. Тврдњу да је Кота Гелангија прво насеље оспорава државна влада Џохора, а други докази из археолошких студија које је спровела државна фондација за наслеђе 1996. године сугеришу да се историјски град заправо налази у округу Кота Тинги. Тачна локација древног града још увек није откривена, али се наводи да се налази у оквиру шумског резервата од 34.595 хектара. Од давнина је већина приморског Малајског полуострва имала своје владаре.
Џохоров султанат После пада Малаке 1511. у руке Португалије, Џохор султанат, заснован на потомцима малачких султаната, основан је од стране Махмудовог сина Ала'удина Ријаиата Схаха 1528. године када је краљевски двор преселио у Џохор Ривер и поставио своју краљевску резиденцију у Џохор Лами. Џохор је постао царство на јужном полуострву Малај, архипелагу Риау (укључујући Сингапур), острвима Анамбас, архипелагу Тамбелан, острвима Натуна, региону око реке Самбас на југозападу Борнеа и Сиаку на Суматри, заједно са савезницима Паханг, Ару и Чампа и тежило је поновном заузимању Малаке од Португалаца. Асех султанат на северној Суматри имао је исту амбицију, што је довело до тросмерног рата.
Током рата, административна престоница Џохора се неколико пута селила, заснивајући се на војним стратегијама и задржавајући ауторитет над трговином у региону. Џохор и Португалци почели су да сарађују против Асеха, којег су видели као заједничког непријатеља. Тек 1582. године Португалци су помогли Џохору да оствари напад против Асеха, али договор је завршен када је Џохор напао Португалце 1587. године. Асех је наставио нападе на Португалце, а касније је уништен када је велика војска из португалске луке у Гои дошла како би помогла Португалцима.
Након што је Асех ослабљен, стигла је холандска источноиндијска компанија и Џохор је са њима створио савез како би елиминисао Португалце у другом заузимању Малаке 1641. године. Џохор је повратио власт над многим својим бившим зависностима на Суматри, попут Сиака (1662) и Индрагирија (1669), који су припали Ацеху, док су Холанђани заузели Малаку. Малака је стављена под директну контролу Батавије на Јави. Иако је Малака потпала под холандску власт, Холанђани нису основали ниједну даљу трговинску станицу на Малајском полуострву и Суматри, јер су имали мање интереса од онога што су имали за Јаву и острва Малуку. Тек када су Бугиси почели да прете холандској поморској трговини, умешали су се у локалне спорове.
Династија малаканских потомака трајала је до смрти Махмуда II, када га је наследила династија Бендахара, династија министара која је раније служила у султанату Маласа. Холанђани су се осећали све угроженијима у 18. веку, посебно када је енглеска источноиндијска компанија почела да успоставља своје присуство на северном Малајском полуострву, што је Холанђане навело да заузму подручја Бугиса на Риау и протерају Бугије са Риауа и из Селангора тако да ове области не би потпале под британску власт.
Овим је окончана Бугисова политичка доминација у царству Џохор-Паханг-Риау, што је резултирало тиме да је Бугисима забрањен приступ Риау 1784. године. Током ривалства између Бугија и Холанђана, Махмуд III потписао је уговор о заштити са ХОС-ом на броду Утрест и султану је било дозвољено да борави у Риау уз холандску заштиту. Од тада је неповерење између Бугиса и Малаја постало све веће. Од 1796. до 1801. и од 1807. до 1818. године, Маласа је стављена под британску заштиту, али је 1818. године враћена Холанђанима. Маласа је служила као полигон за британску победу 1811. године.
Британска заштита мини|Град Џохор Баху током британске владе. После смрти Махмуда, султан је оставио два сина дадиљама, док је старијег сина Хусеина преузела малајска заједница. Холанђани су 1818. године подржали Абдула Рахмана као легитимног наследника Џохорове империје, али је заузврат морао да подржи њихову намеру да оснују трговинско место у Риау. Следеће године Британци су прихватили Хусеина Схаха као легитимног наследника џохорске империје у замену за његову подршку њиховој намери да оснују трговинско место у Сингапуру. Абдула Рахмана наследио је његов син Даенг Ибрахим, мада су га Британци прихватили тек 14 година касније.
лево|мини|Слика Џона Едмонда на реци Џахур, сликано на уљаном платну. Поделом џохорског царства због спора између Бугија и Малаја, Даенг Ибрахим намеравао је створити нови административни центар за Џохор султанат под новом династијом. Како је одржавао блиске односе са Британцима који су желели да имају потпуну контролу над трговином у Сингапуру, потписан је уговор између Даенг Ибрахима и наследника Хусеин Схаха. Уговором је Али крунисан за султана и примао је 5000 долара (шпанских) и додатак од 500 долара месечно, али је било потребно да уступи суверенитет територије Џохора (осим Кесанга из Муара, који би био једина територија под његовом контролом) Даенг Ибрахиму.
Оснивањем нове престонице на копну Џохор, административни центар је пресељен из Телок Бланге у Сингапур. Како је ово подручје још увек било неразвијено место, Теменгонг је покренуо миграцију Кинеза и Јапанаца како би покренули економију и производњу на овом пустом и сиромашном месту. Током његове владавине, Џохор је почео да се модернизује, а то је наставио његов син Абу Бакар. Године, 1885. потписан је енглеско-џохорски уговор који је формализовао блиске односе између две земље, с тим што су Британци добили транзитна права за трговину преко султанске територије и одговорност за своје спољне односе, као и пружање заштите ако је то потребно. Уговором је такође било предвиђено именовање британског агента у саветодавној улози, мада ниједан саветник није именован до 1910. Абу Бакар је такође применио устав познат као устав државе Xохори, организујући своју управу у британском стилу. Усвајањем политике модернизације у енглеском стилу, Џохор је привремено спречио да га Британци директно контролишу, као што се догодило другим државама Малезије. Иако је енглеска политика почела да се настањује на овом месту, Бакер је успео да очува малезијски начин владавине, а његов син је наставио по очевим плановима.
Други светски рат мини|Индијске трупе током вежбе. Током владавине Ибрахима, Британци су именовали Доугласа Грахама Џамблела за саветника султаната 1910. године, иако је султан именовао Џамблела само за генералног саветника. За разлику од других малајских држава које су имале сталне саветнике, Џохор је постала последња држава која је имала саветника Британца. Међутим, због Ибрахимовог прекомерног трошења, султанат се суочио са проблемима проузрокованим падом цене његовог главног извора прихода и проблемима између њега и чланова његовог државног већа, што је Британцима дало прилику да интервенишу у Џохоровим унутрашњим пословима. Упркос Ибрахимовом оклевању да именује британског саветника који неће бити привремен већ стални, Џохор пада под британску контролу као једна од не савезних малајских држава све до 1914. године, а положај његовог генералног саветника повишен је на положај резидента у федеративним малајским државама. Џохор је тада постао потпуно контролисан од стране Британије иако је имао изгласаног султана.
Након рата мини|Британска војска 1945. године.