Чарлс Симић (рођен као Душан Симић; Београд, 9. мај 1938 — Довер, 9. јануар 2023) био је амерички песник, есејиста, преводилац и универзитетски професор српскога порекла. За свој поетски опус освојио је бројне међународне награде, укључујући и Пулицерову награду, као и неколико српских и регионалних књижевних награда. Члан је неколико интернационалних удружења.
Биографија Рођен је у Београду 1938. године од оца Ђорђа и мајке Јелене рођене Матијевић. Заједно са својом породицом отишао је у Сједињене Америчке Државе 1954. године, пре тога је био у Паризу годину дана.Чарлс Симић: Школу живота сам научио у Београду („Политика”, 1. септембар 2017)
Током трајања окупације Београда за време Другог светског рата, читао је антологију Српских народних песама. Многе је знао напамет до краја живота. Као есејиста се бавио српском народном књижевношћу, за коју је тврдио да не постоји ништа слично на Западу.
Песме је почео да пише још у средњој школи да би се, како каже у једном интервјуу, свидео девојкама. На његове песничке почетке посебно су утицали амерички песници: Волт Витмен, Емили Дикинсон, Волас Стивенс и други.
Писао је критичке текстове и учествовао је у расправа о српској политици деведесетих година и имао је негативан став према раду Слободана Милошевића.
Као преводилац Чарлс Симић је веома значајан за Србију, јер је преводећи Васка Попу, Ивана Лалића, Милорада Павића, Радмилу Лазић, Новицу Тадића тако допринео популаризацији српске књижевности у САД. Преводио је друге песнике из региона. Сачинио је и једну антологију српске поезије Коњ има шест ногу.
Члан Америчке академије за уметност и књижевност постао је 1995. године.
Чарлс Симић је дуго година професор на Универзитету у Њу Хемпширу где је предавао америчку књижевност и креативно писање.
Књижевни критичари у Америци кажу за његове песме да су оне као: „прецизно конструисане кинеске слагалице“.
Од 2020. био је члан Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.
Цитати
Књижевне награде 1982. Награда Вршачког КОВ-а Финалиста у селекцији за Пулицерову награду, 1986. и 1987. 1990. Пулицерова награда за песничку збирку Свет се не завршава 1996. Најужи избор за Националну награду Америке за песништво 2005. Награда Грифин 2007. Награда Поетски лауреат 2007. Награда Волас Стивенс 2011. Медаља Роберт Фрост америчког песничког друштва 2011. Награда Вилчек за уметност и хуманистику 2014. The Zbigniew Herbert International Literary Award 2017. Златни венац, Струшке вечери поезије Награда Маркартурове фондације Награда Едгар Алан По Песник лауреат Конгресне библиотеке у Вашингтону Награда српског ПЕН центра
Дела Поезија 1967. Шта каже трава, збирка песама 1969. Негде између нас камен хвата белешке, збирка песама 1971. Уништавање тишине, збирка песама 1972. Бело, збирка песама 1978. Школа тамних мисли, збирка песама 1983. Стваралачки чин, есеји 1986. Блуз који се не завршава, збирка песама 1990. Свет се не завршава, збирка песама 1992. Четири преводилачке варијације, есеји 1994. Венчање у паклу, збирка песама 1995. Незапослени видовњак, есеји 1996. Шетајући са црном мачком, збирка песама 2000. Књига богова и ђавола, збирка песама 2005. Изабране песме 1963-2003-2004, збирка песама 2006. Мајмуни око нас, збирка песама 2008: 60 Poems, 1969: Somewhere among Us a Stone is Taking Notes 2008: That Little Something: Poems, 2008: , 2008: Army: Memoir. In preparation 2010: 2013: 2013: 2015: 2017:
Проза 1985: The Uncertain Certainty: Interviews, Essays, and Notes on Poetry 1990: Wonderful Words, Silent Truth: Essays on Poetry and a Memoir 1992: Dime-Store Alchemy: The Art of Joseph Cornell 1994: The Unemployed Fortune-Teller: Essays and Memoirs 1997: Orphan Factory: Essays and Memoirs 2000: A Fly in the Soup: Memoirs 2003: The Metaphysician in the Dark (University of Michigan Press, Poets on Poetry Series) 2006: 2006. И ђаво је песник, есеји 2008: The Renegade: Writings on Poetry and a Few Other Things 2015: The Life of Images: Selected ProseПреводи 1970: Иван В. Лалић, Fire Gardens 1970: Васко Попа, The Little Box: Poems 1970: Four Modern Yugoslav Poets: Иван В. Лалић, Бранко Миљковић, Милорад Павић, Љубомир Симовић 1979: Васко Попа, Homage to the Lame Wolf: Selected Poems 1983: Копреводилац, Славко Михаилић, Atlantis 1987: Томаж Салуман, Selected Poems 1987: Иван В. Лалић, Roll Call of Mirrors 1989: Александар Ристовић , Some Other Wine or Light 1991: Славко Јаневски, Bandit Wind 1992: Новица Тадић, Night Mail: Selected Poems 1992: Horse Has Six Legs: Contemporary Serbian Poetry 1999: Александар Ристовић , Devil's Lunch 2003: Радмила Лазић, A Wake for the Living 2004: Гинтер Грас, The Günter Grass Reader''
Референце
Спољашње везе Чарлс Симић на -{www.poets.org}- Чарлс Симић на -{www.snp-miletic.org.yu}- Чарлс Симић у „Данасу“ Чарлс Симић у „Гласу јавности“ Неколико песама Чарлса Симића на блогу Јуродиви (српски-енглески) Две награде за америчког песника српског порекла („Политика“, 28. фебруар 2011) Имао сам репутацију великог лажова („Политика“, 18. мај 2011) Огуглали смо на трагедије („Вечерње новости“, 17. мај 2011) Културни времеплов Чарлса Симића („Б92“, 19. мај 2011) Чарлс Симић: Америка из ратова ништа није научила („Вечерње новости“, 1. јануар 2016) Наочаре за ноћно сунце: Сећање на Чарлса Симића („РТС“, 10. јануар 2023) КЊИЖЕВНИ МАТИНЕ ПОСВЕЋЕН ЧУВЕНОМ ПЕСНИКУ: Чарлс Симић певао је о свом длану, и бесаним ноћима („Вечерње новости”, 25. фебруар 2023)
Категорија:Рођени 1938. Категорија:Умрли 2023. Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски песници Категорија:Српски преводиоци Категорија:Српски есејисти Категорија:Амерички књижевници Категорија:Амерички песници Категорија:Добитници Пулицерове награде Категорија:Оснивачи и чланови Адлигата Категорија:Књижевници из Београда Категорија:Срби у Сједињеним Америчким Државама Категорија:Умрли од деменције Категорија:Добитници европске награде за поезију Петру Крду