мини|Василије Лазић Василије Лазић (село Сусек, 1798 — Београд 1876) био је српски књижевник и правник. Био је професор учитељске школе у Сомбору, као и један од три највећа противника Вукове језичке реформе.
Образовање и каријера Василије је рођен на Нову годину 1798. године у Сусеку у Срему од оца Ђорђа и мајке Василије. Основну школу завршио је у Сусеку, а Гимназију и Богословију у Сремским Карловцима. Како му је отац био свештеник очекивао је да наследи оца у свештеничком позиву, али је ипак променио своју одлуку и отишао у Пешту да студира право. У Пешти је завршио право и 1823. положио адвокатски испит. После тога радио је као адвокат, био је правни заступник фрушкогорских манастира, а као професор предавао је у учитељској школи у Сомбору где је и живео. Митрополит Петар Јовановић га је два пута позивао да пређе у Србију, али позиву се одазвао тек када је дошао у сукоб са неким члановима сомборске управе. У Београду је једно време био секретар у Државном савету, а онда је постао секретар београдске конзисторије и на том положају је остао до смрти. Поред тога цензурисао је књиге и новине.
Српско питање у Угарској заступао је Василије Лазић 1848. године у београдским Српским новинама. Касније је све те чланке и дописе посебно штампао у књизи Деспотство српско, слобода српска.
Био је редовни је члан Друштва српске словесности од 1844, а почасни члан Српског ученог друштва од 1864.
Противник Вукове реформе Вук Караџић је имао три велика противника у својој намери да реформише српски језик, то су били Јован Хаџић (Милош Светић), Јован Стејић и сам Василије Лазић. Међутим, једна од главних разлика између њих тројице било је то што су Василије и Вук приватно били пријатељи и Василије је увек лепо и са поштовањем говорио о Вуку. Њих двојица су често као пријатељи расправљали о језичним питањима у Лазићевој кући.
Василије је једном приликом рекао о Вуку: Уграби Вук омладину и са њом победи. Нека му је са срећом!
Писао је у неколико листова чланке против Вуковог превода Новог завета. Ђура Даничић му је 1848. два пута одговорио својим чланцима. У Српским новинама писао је 1848. и дописе о Војводини Српској и другим српским националним питањима.
Види још
Вукова реформа Јован Хаџић Јован Стејић Ђуро Даничић Српско учено друштво
Референце
Литература
Знаменити Срби XIX века III том, ур. професор А. Гавриловић, Загреб 1904. В. Алексијевић: Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића: био-библиографска грађа. Рукопис се чува у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке у Београду. Ρ 425/5 (Β. Алексијевић).
Спољашње везе
Поменик, 292—294 (M. Ђ. Милићевић) Биографија на сајту САНУ
Категорија:Рођени 1798. Категорија:Умрли 1876. Категорија:Српски професори Категорија:Чланови Српског ученог друштва Категорија:Чланови Друштва српске словесности Категорија:Беочинци