мини|Илија Деде Јанковић Илија Деде Јанковић (Задар, 1818 — Трст, 1874) био је српски књижевник и политичар. Последњи је потомак породице Јанковић, која води порекло од Стојана Јанковића.
Корени Породица грофова Јанковића спада у једну од најчувенијих и најстаријих српских породица у Далмацији. Породица потиче од Митра Митровића, чији се син истакао као велики борац против Турака, нарочито у борби на Грахову. Због војних успеха сенат Млетачке републике именовао га је витезом Св. Марка. Његови синови, Стојан и Завиша, такође су се прославили као велики јунаци, па су им млетачке власти доделиле титуле грофова, именовали их пуковницима и заповедницима свих Морлака, као и право да држе своје независне регименте пешадије и коњице. Дао им је и сталну плату, као и многе земље и спахилуке.
Када је умро и последњи мушки потомак Јанковића, млетачки сенат је на синове Јелене Јанковић, која је била удата за пуковника Теодора Деде, пренео име и повластице старих Јанковића, па је име и остало упамћено као Деде-Јанковић, све до Илије и његове смрти 1874. године.
Образовање и рад Илија је завршио италијанску Гимназију у Задру, права је студирао у Падови. Био је полиглота, говорио је чак седам језика, међу којима италијански, француски и руски.
Био је члан и оснивач једне од првих српских политичких странака на Приморју, а у његовој кући у Задру и на Исламу, где је живео, долазили су најзначајнији представници српског политичког вођства у Далмацији. Међутим, гроф Илија ће у једном тренутку иступити из странке, незадовољан правцем у коме је странка ишла. За српско питање лобираће у новосадској Застави, као и у неким италијанским новинама.
Гроф Илија је доста путовао, пропутовао је већи део Европе, а у Русији и Црној Гори био је радо виђен. Био је српски представник на словенској изложби у Москви 1867. године.
Након свог првог путовања у Русију написао је и штампао књигу „Русија”, а по повратку са споменуте изложбе написао је дела „Први словенски састанак” и „Русија и Европа”. Ова дела су после његове смрти послата, са још многим рукописима на српском и италијанском, његовом пријатељу песнику Јовану Сундечићу, који их никад није објавио.
Потомци Гроф Илија преминуо је у Трсту 1874. године и сахрањен је на Исламу у породичној цркви Св. Ђорђа. Његова ћерка Олга удала се за Владимира Десницу, тако да су Деснице данашњи потомци линије Деде-Јанковић. Писац Владан Десница један је од њих.
Види још Стојан Јанковић Ислам Грчки Владан Десница
Референце
Литература
Знаменити Срби XIX века III том, ур. професор А. Гавриловић, Загреб 1904. Милорад Савић, Илија Деде Јанковић, Српско културно друштво Просвјета, Загреб, 2003.
Спољашње везе Десничини сусрети Кула Јанковића Чији је Владан Десница
Категорија:Рођени 1818. Категорија:Умрли 1874. Категорија:Срби у Далмацији Категорија:Српски публицисти Категорија:Задрани