мини|Архимандрит Кирил Кирил Јовичић, световно име Живојин, (Божурња, 14. фебруар 1837 - Београд, 6/7март 1908)) био је српски архимандрит.
Биографија Јовичић се родио у породици Милосављевић, од оца Јовице и мајке Стане. Основну школу завршио је у селу Горовичи, а гимназију и Богословију у Београду. По завршетку Богословије постао је учитељ основне школе и у том је звању рукоположен за ђакона. Године 1863. одлази у Русију и годину дана борави у Семинарији, а четири године у Московској Духовној Академији, коју ће завршити са степеном старијег кандидата Богославља.
По повратку у Србију био је постављен за ђакона Саборне цркве у Београду, потом за суплента и нешто касније професора гимназије и наставника Војне академије. У октобру 1874. године постављен је за професора Богословије. На Војној академији предавао је веронауку и руски језик пуних петнаест година.
Протојереј је постао 1880. године и од тада је познат као прота Живојин Јовичић. Као протојереј, предавао је у Богословији библијску историју, историје хришћанске цркве, руски језик, литургику, црквена правила и црквено певање све до 1891. године. У међувремену, био је и хонорарни наставник у Учитељској школи у Београду за предмет наука хришћанска, школске 1889/1890. Упоредо са овим дужностима, био је и члан Одбора Српског друштва Црвеног крста од 1881. до 1885. године.
Архимандрит постаје 1892. године и до 1898. године биће старешина Српског подворја у Москви. Након тога вратиће се у Србију где ће бити постављен за Ректора Богословије и ту функцију вршиће све до 1905. године, када је по својој жељи пензионисан.
Написао је и доста расправа и чланака у духовним часописима: Пастиру, Гласнику, Сиону и Веснику Српске Цркве чији је први уредник био. Писао је и за руске часописе и трудио се да својим чланцима упозна Русе са историјом српске цркве и Србима генерално.
Био је члан многих хуманитарних установа и организација у Србији и Русији. Заслужан је што је у Русији скупљана помоћ српским црквама и манастирима и што је 1896. године обезбеђено 10.000 рубаља Одбору за помоћ поплављенима у Србији. Носилац је и многих одликовања: Сребрна медаља за храброст, Таковски крст V реда, Орден Св. Саве III реда, Таковски крст III реда, Орден Св. Саве II реда, Орден Данила I степена.
Умро је 1908. године у 71. години живота. За собом је оставио кћерку Милу и сина Љубомира Јовичића, потпуковника.
Дела Архимандрит Кирил је још по завршетку школовања почео да се бави књижевним радом и превођењем.
Његова дела су:
Слово на дан светог Николе, Београд 1873; Светковина двадестпетогодишњег архипастирског рада Митрополита српског г. Михаила, Београд 1880; Беседа проте Живојина Јовичића, професора Богословије, говорена 13. јануара 1889. на Светосавској Прослави у Богословији, Београд 1889; Беседа на парастосу Дели-Папаз Стојана Крстића, Београд 1890; Робињица Злата, Београд 1893; Четрдесетодишња прослава архипастирске службе митрополита српског господина Михаила, Београд 1895.
Преводи су:
Х. Бичер-Стоу, Узор девојка, Београд 1882. Пећине (Катакомбе), Приче из првих векова хришћанства, Београд 1871. М. П. Погодин, Писмо М. Погодина писано чешком историописцу Палацком, Београд 1871. Д. Л. Мордовцев, Мамајево разбојиште или битка на Куликовом пољу, између Руса и Татара, Београд 1881. И. А. Крилов, Најобдареније басне, Београд 1883. За Народно позориште превео је Гогољевог Ревизора (изведен 1. фебруара 1870) А. Х. Островски, Писарско место и Складно склониште, 1881.
Види још
Српска православна црква
Референце
Литература
Ј. Блажић Пејић, Руска словенска добротворна друштва и Српско подворје у Москви (1874—1917), Истријска часопис, Књ. LXIV, 2015. Đ. Slijepčević, Istorija srpske pravoslavne crkve I-III, Catena Mundi, 2019.
Спољашње везе Историја српске цркве Кратак преглед српске цркве кроз историју Архимандрит Кирил Јовичић
Категорија:Рођени 1837. Категорија:Умрли 1908. Категорија:Архимандрити Српске православне цркве Категорија:Топољани