Тјенцин () је трећи највећи град у Народној Републици Кини после Шангаја и Пекинга. Према процени из 2009. у граду је живело 3.666.320 становника., а у ширем подручју око 11.760.000 (подаци из 2008. године). Налази се на северу Кине, 120 km југоисточно од Пекинга и 50 km од Бохајског мора. Кроз град протиче река Хај. Водећа је лука у северној Кини и други по величини индустријски град у земљи.Енциклопедија Британика, српско издање из 2005. године Битни су и универзитети, Тјенцин и Нанкај.
У погледу градског становништва, Тјенцин је седми по величини град у Кини. По броју становника у административној области, Тјенцин заузима пето место у континенталној Кини. Ограђени град Тјенцин је изграђен 1404. Као уговорна лука од 1860. године, Тјенцин је био главна морска лука и капија за Пекинг. Током Боксерске побуне, град је био седиште Тјенцинске привремене владе. Под династијом Ћинг и Републиком Кином, Тјенцин је постао један од највећих градова у региону. У то време под концесијама су изграђене бројне зграде и виле у европском стилу, од којих су многе данас добро очуване. Након оснивања Народне Републике Кине, Тјенцин је доживео депресију због политике централне владе и земљотреса у Тангшану 1976. године, али се опоравио од 1990-их. Тјенцин је класификован као највећи тип лучког града, мегаград великих лука, због своје велике урбане популације и обима лучког саобраћаја.
Географија thumb|left|Мапа слива реке Хај thumb|left|Сателитски снимак Тјенцина из 2011.
Тјенцин је лоциран дуж западне обале Бохајског залива, наспрам провинција Шандунг и Љаонинг преко воде, граничи се са Пекингом на северозападу, и изузев истока, окружен је са свих страна Хебејом. Са латитудом у опсегу од 38° 34' до 40° 15' N, и лонгитудом у опсегу од 116° 43' до 118° 04' E, укупна површина је 11.860,63 km². Град има 153 km дугу обалу и 1.137,48 km дугу копнену границу. Он лежи на северном крају Великог кинеског канала, који га повезује Жутом реком и Јангцекјангом. Општина је углавном равна и мочварна у близини обале, а брдовита на крајњем северу, где Јан планине улазе у северни Тјенцин. Највиша тачка општине је Ђудинг врх () у округу Ђи на северној граници са Хебејом, на надморској висини од .
Река Јај се формира унутар општине Тјенцин на ушћу реке Ција (), реке Дађинг (), реке Јунгдинг, Северног великог канала, и Јужног великог канала, а ушће у Тихи океан је исто тако унутар општине, у Тангу дистрикту. Главни резервоари су Бејдаганг резервоар на екстремном југу (у Даганг области) и Јућао резервоар на екстремном северу у Ђи округу.
Клима
Тјенцину климу под утицајем монсуна са четири сезоне, која је типична за источну Азију (Кепенова класификација клима -{BSk}- на граници са -{Dwa}-), са хладним, ветровитим, веома сувим зимама што одражава утицај огромног Сибирског антициклона, и топлим, влажним летима, услед монсуна. Пролеће у граду је суво и ветровито. Повремено се јављају пешчане олује које дувају са Гоби пустиње, које могу да трају по неколико дана. Месечна просечна 24-часовна температуре је у опсегу од у јануару до у јулу, са годишњим просеком од . Са месечни просеком могуће сунчаности у опсегу од 48% у јулу до 61% у октобру, град прима 2.522 сати јаке сунчане светлости годишње. Међутим услед ниска годишња укупна количина падавина од , скоро три четвртине чега се јавља у јулу и августу, град леђи у полусувој зони, при чему су делови општине влажно континентални (Копен -{BSk/Dwa}-).Peel, M. C. and Finlayson, B. L. and McMahon, T. A. . . .
Екстреми температура су у опсегу од до .
Становништво Према процени, у граду је 2009. живело 3.666.320 становника.
Кретање броја становника 1990. 2000. 2009. 3.693.938 3.771.900 3.666.320
Партнерски градови
Филаделфија Пјонгјанг Лођ Абиџан Миколајив Мар дел Плата Чиба Фичбург Бангкок Сарајево Далас Солун Хакодате Харков Ларнака Кутаиси Ришон Лецион Гронинген Хајфонг Инчон Измир Кобе Мелбурн Улан Батор Јокаичи Јенћепинг, (од 1993)
Види још Административна подела Кине Градови под посредном управом НР Кине
Напомене
Референце
Литература
Miscellaneous series, Issues 7-11. United States Department of Commerce, Bureau of Foreign and Domestic Commerce, 1912. Walravens, Hartmut. "German Influence on the Press in China." - In: Newspapers in International Librarianship: Papers Presented by the Newspaper Section at IFLA General Conferences. Walter de Gruyter, January 1, 2003. . Also available at() the website of the Queens Library - This version does not include the footnotes visible in the Walter de Gruyter version Also available in Walravens, Hartmut and Edmund King. Newspapers in international librarianship: papers presented by the newspapers section at IFLA General Conferences. K.G. Saur, 2003. . Mathieu Gotteland, , Éditions universitaires européennes,
, 2, 2013,. (4), 2010:.
Спољашње везе -{Tianjin Government website}- -{China (Tianjin) Pilot Free Trade Zone }- -{Economic profile for Tianjin at HKTDC}- -{Official Tianjin Media Gateway }- -{Historic US Army map of Tianjin, 1945}- -{Official promotional video of Tianjin City}-
Категорија:Градови у Кини Категорија:Википројект географија/Насеља у Кини