Kristijana Nuslajn-Volhard (rođena 20. oktobra 1942) je Nemački razvojni biolog, i dobitnik Nobelove nagrade za fiziologiju ili medicinu 1995 godine.

Nuslajn-Volhard je dobila doktorat 1974. godine na Univerzitetu Tibingenu, gde se bavila proučavanjem interakcija proteina i DNK. 1991. godine je dobila Albert Lakser nagradu za osnovna medicinka istrazivanja, i 1995. godine je dobila Nobelovu nagradu iz fiziologije ili medicine, zajedno sa Erikom Višhausom i Edvardom B. Luisom za njihovo istraživanje za genetičku kontrolu razvoja embriona. Trenutno živi u Bebenhauzenu, Nemačka.

Rani zivot Nuslajn-Volhard je rođena u Magdeburgu dvadesetog oktobra 1942 godine. Ima tri sestre i jednog brata. Otac joj je bio arhitekta, tako da je od malih nogu bila upoznata sa umetnošću, i samim tim bila naučena da gleda stvari na drugačiji način.

Obrazovanje Nuslajn-Volhard je obrazovanje završila u Nemačkoj. Doktorat je dobila 1974. godine na Univerzitetu Tibingenu za svoje istraživanje na protein-DNK interakcijama i za vezivanje RNK polimeraze u Ešerihija koli.

Istraživanje Eksperimenti, koji su omogućili Nuslajn-Volhard i Višhausu da dobiju Nobelovu nagradu, imali su za cilj da identifikuju gene koji su učestvovali u razvoju embriona Drosophila melanogaster (voćna mušica). U vremenu kada su oni vršili ove eksperimente (kasnijih 1970 i ranijih 1980 godina), malo toga se znalo o genetskim i molekularnim mehanizmima koji učestvuju u razvoju višećelijskog organizma iz jedne ćelije do morfološki složene forme tokom procesa embriogeneze.

Voćne mušice su već dugi niz godina jedan od najbitnijih organizama koji se koriste za genetička istraživanja, zbog njihove veličine i brzine reprodukcije, što ih čini relativno lakim za održavanje i posmatranje u laboratorijama.

Nusjaln-Volhard i Višehaus su izveli niz genetičkih testova kojima su identifikovali gene koji učestvuju u embriogenezi. Koristeći EMS, generisali su nasumične mutacije u voćnim mušicama. Neke od ovih mutacija su delovale na gene koji učestvuju u razvoju embriona. Nuslajn-Volhard i Višhaus su iskoristili segmentisanu formu larvi voćnih mušica kako bi objasnili mutacije koje su se desile. Kod larvi mušica koje nemaju nikakvu mutaciju, svaki segment proizvodi izraštaj na bokovima koji su najbliži glavenom regionu. Naučnici su posmatrali pod mikroskopom obrazac segmenata i izraštaja na svakom mutantu, i tako mogli da protumače koji geni su učestvovali u kojim procesima tokom razvića na osnovu njihovih različitih mutiranih fenotipova (kao što su: manji broj segmenata, varijacije u izraštajima na segmentima). Mnogi od ovih gena su dobili ime na osnovu izgleda mutirane larve, kao što su hedgehog, gurken ( na Nemačkom: krastavci) i Krüppel (invalid). Kasnije, naučnici su otkrili tačno koja mutacija je uticala na koji gen, i na taj način otkrili skup gena bitan za embriogenezu Drosophila. Naknadne studije ovih mutacija i njihovih interakcija je dovelo do bitnih novih otkrića o ranom razvoju Drosophila, pogotovu mehanizama koji predstavljaju osnovu za razvoj telesnih segmenata.

Ovi eksperimenti su postali čuveni po dosta metoda i opreme koje nisu bile poznate u to vreme, kao i zbog ogromne količine rada koji je trebalo uložiti u eksperimente, zbog nedostatka materijala, ali pre svega zbog značaja za druge organizme pored voćnih mušica. Kasnije je otkriveno da mnogi od otkrivenih gena su homologi genima drugih vrsta. Pogotovu homeoboks gena koji su pronađeni kod svih metazoa, i uglavnom imaju ulogu u telesnoj segmentaciji.

Ovi pronalasci su doveli do bitnih shvatanja o evoluciji - na primer, protozomi i deuteromi su verovatno imali relativno dobro razvijenog zajedničkog pretka, sa dosta složenijim telesnim planom nego što se ranije mislilo. Osim toga, ovi eksperimenti su dosta povećali naše razumevanje regulacije transkripcije.

Kasniji radovi Od 1985. godine Nusjaln-Volhard je direktor Maks Plank Instituta za razvojnu biologiju u Tibingenu i rukovodi odsekom za genetiku. 1986. godine dobila je Godfrid Vilhelm Libnic nagradu Deutsche Forschungsgemeinschaft, što je najveće priznanje dodeljivano za istraživaje u Nemačkoj. Od 2001. je član Nationaler Ethikrat (Nacionalni odbor za etiku u Nemačkoj).

2004. godine Nuslajln-Volhard je izjavila da Kristijana Nuslajn-Volhard Fondacija ima za cilj da pomogne obećavajućim mladim naučnicama sa decom.

Nagrade i priznanja

1986: Godfrid Volhelm Libnic nagrada Nemačke fondacije za istraživanja 1986: Franc Vogt nagrada Univerziteta Gisen 1989: Član osnivač Evropske akademije nauka i umetnosti 1989: Dopisni član Heidelberg akademije nauka 1990: Dopisni član of Severne Rajna-Vestfalija akademije nauka i umetnosti 1990: Elected a Foreign Member of the Royal Society (ForMemRS) London 1990: Član Nacionalne akademije nauka, Vašington 1991: Član Nemačke akademije nauka Leopoldina 1991: Albert Lasker nagrade za istraživanja na polju medicine 1991: Počasni doktorat od Univerziteta Utreht 1991: Počasni doktorat od Prinston Univerziteta 1991: Kit R. Porter predavanje 1992: Alfred P. Slon, Jr. nagrada 1992: Lui-Žante nagrada za medicinu 1992: Luiza Gros Horvic nagrada sa Univerziteta Kolumbija 1992: Oto Varburg medalja Nemačkog društva za biohemiju i molekularnu biologiju 1993: Počasni doktorat od Univerziteta Freiburg 1993: Počasni doktorat od Univerziteta Harvard 1993: Sir Hans Krebs medalja od Federacije Evropskog biohemijskog društva 1993: Ernst Šering nagrada 1994: Zaslužni krst Federativne republike Nemačke 1995: Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu 1996: Baden-Vurtemberg odlikovanje 1997: Odlikovanje za dostiguća postignua na polju nauke i umetnosti 2001-2006: Član Nacionalnog saveta za etiku federativne vlade 2005: Počasi krst sa zvezdom i pojas Federativne republike Nemačke (Großes Verdienstkreuz mit Stern und Schulterband) 2007: Nemački osnivač nagrada Federacije Nemačkih fondacija 2008: Profesor merkator, Univerziteta Duizburg-Esen 2009: Austrijsko odlikovanje za nauku i umetnost 2011: Počasni doktorat Univerziteta Sv. Andrus 2012: Počasni doktorat od Univerziteta Bat 2013: Kancelar Pour le Mérite za nauku i umetnost 2014: Bavarian Maksimilijan orden za nauku i umetnost Član Francuske akademije nauka Član Naučnog odbora Ingrid i Solms fondacije Član Evropske organizacije za molekularnu biologiju Asteroid 15811 Nuslajn-olhard je dobio ime u njenu čast

Priznanja Kristijana Nisjaln-Volhard je dobila priznanja od sledećh Univerziteta: Jejl, Harvard, Prinston, Rokfeler, Utreht, Univerzitet u Londonu, Oksford (juna 2005), Šefild, St Andrews (jun 2011), Minhen, Frajburg.

Reference

Spoljašnje veze

Категорија:Рођени 1942. Категорија:Немачки биолози Категорија:Нобеловци за медицину Категорија:Немачки нобеловци Категорија:Жене добитнице Нобелове награде