Хорхе Гиљен Алварез (18. јануар 1893 - 6. фебруар 1984), био је шпански песник, члан генерације 1927., универзитетски наставник, научник и књижевни критичар.

У периоду 1957-1958 одржавао је предавања на Универзитету Харвард, која су објављена 1961. године под насловом Language and Poetry: Some Poets of Spain. Завршно предавање било је признање његовим колегама из генерације '27. 1983. године именован је омиљеним сином Андалузије. Четири пута је био номинован за Нобелову награду за књижевност.

Биографија Хорхе Гиљен је рођен у Ваљадолиду, где је провео детињство и адолесценцију. Од 1909. до 1911. живео сам у Швајцарској. Студирао је на универзитетима у Мадриду - смештају у Residencia de Estudiantes - и Гранади, где је 1913. дипломирао филозофију. Његов живот је мини|Статуа Хорхе Гиљена у Ваљадолиду. паралелан са животом његовог пријатеља Педра Салинаса, којег је наследио као шпанског читаоца на Сорбони на Универзитету у Паризу од 1917. до 1923. Током боравка у Паризу упознао се, и 1921. оженио Жермејн Кахен. Имали су двоје деце, сина Клаудија рођеног 1924. године који је постао запажени критичар и научник упоредне књижевности, и ћерку Терезу која се удала за харвардског професора Стивена Гилмана.

Докторирао је на Универзитету у Мадриду 1924. године дисертацијом о Гонгориној ноторно тешкој и, у то време, запостављеној дугој песми Полифемо. То је био и период када су његове прве песме почеле да излазе у Шпанији и у Перуу. Именован је за катедру шпанске књижевности на Универзитету у Мурсији од 1925. до 1929. године, где је са Хуаном Герером Руизом и Хосеом Баљестером Николасом основао и уређивао књижевни часопис Версо и Проса.

Наставио је да посећује Студентски дом, иако су његове академске одговорности ограничавале његово присуство на одморима. То му је омогућило да упозна млађе чланове генерације - као што су Рафаел Алберти и Федерико Гарсија Лорка. Постао је редовни дописник овог последњег, а приликом посете Лорке Уметничком клубу у Ваљадолиду априла 1926. године, Гиљен је представио увод у читање поезије, што је била промишљена и симпатична оцена човека за којег је сматрао да већ био песнички геније, иако је објавио само једну збирку.

Такође је учествовао у прославама Терцентенари у част Гонгоре. Свезак Октаве који је требало да уређује, међутим, никада није завршен, али је са великим успехом одржао читање неких својих песама на догађају у Севиљи.

Читалац је постао на Оксфордском универзитету од 1929. до 1931. године, а постављен је за професора на Универзитету у Севиљи 1932. године. 8. марта 1933. године био је присутан на премијери у Мадриду драме Bodas de sangre Гарсије Лорке. У августу 1933. године, могао је да присуствује представама у палати Магдалена у Сантандеру путујуће позоришне дружине Ла Барака коју је водио Лорка. 12. јула 1936. био је присутан на забави у Мадриду која се одржала непосредно пре него што је Гарсија Лорка последњи пут отпутовао у Гранаду пре свог убиства. Тамо је Лорка последњи пут прочитао своју нову драму La Casa de Bernarda Alba.

По избијању шпанског грађанског рата у јулу 1936. вратио се у Ваљадолид и накратко био затворен у Памплони"Centre for Study of Hispanic Exile". из политичких разлога. Вратио се у своје радно место у Севиљи и тамо наставио да ради до јула 1938, када је одлучио да са супругом и двоје тинејџерске деце оде у избеглиштво у САД. Осим превирања у самој Шпанији, чињеница да је његова супруга била Јеврејка га је забринула.

Придружио се Салинасу на колеџу Вељеслеји и тамо остао као професор шпанског језика од 1941. до пензионисања 1957.Jorge Guillen Is Dead at 91; A Spanish Poet and Teacher - New York Times Повукао се у Италију. 1958. у Фиренци се оженио Ирин Моки-Сисмонди,а његова прва супруга умрла 1947. Наставио је да држи предавања на Харварду, Принцетону и Порторику.

1976. добио је Premio Cervantes, најпрестижнију награду за писце шпанског језика, а 1977. Premio Internacional Alfonso Reyes. Умро је у Малаги 1984. године, у доби од 91 године и тамо је сахрањен на англиканском гробљу Светог Ђорђа.

Радови

Cántico (75 poems), M., Revista de Occidente, 1928 Cántico (125 poems), M., Cruz y Raya, 1936 Cántico (270 poems), México, Litoral, 1945 Cántico (334 poems), Bs. As., Sudamericana, 1950 Huerto de Melibea, M., Ínsula, 1954 Del amanecer y el despertar, Valladolid, 1956 Clamor. Maremagnun, Bs. As., Sudamericana, 1957 Lugar de Lázaro, Málaga, Col. A quien conmigo va, 1957 Clamor... Que van a dar en la mar, Bs. As., Sudamericana, 1960 Historia Natural, Palma de Mallorca, Papeles de Sons Armadans, 1960 Las tentaciones de Antonio, Florencia/Santander, Graf. Hermanos Bedia, 1962 Según las horas, Puerto Rico, Editorial Universitaria, 1962 Clamor. A la altura de las circunstancias, Bs. As., Sudamericana, 1963 Homenaje. Reunión de vidas, Milán, All'Insegna del Pesce d'oro, 1967 Aire nuestro: Cántico, Clamor, Homenaje, Milán, All'Insegna del Pesce d'oro, 1968 Guirnalda civil, Cambridge, Halty Eferguson, 1970 Al margen, M., Visor, 1972 Y otros poemas, Bs. As., Muchnik, 1973 Convivencia, M., Turner, 1975 Final, B., Barral, 1981 La expresión, Ferrol, Sociedad de Cultura Valle-Inclán, 1981 Horses in the Air and Other Poems, 1999

Референце

Категорија:Рођени 1893. Категорија:Умрли 1984. Категорија:Шпански песници Категорија:Добитници награде Сервантес