мини|Модерно крило Института уметности Чикаго Институт уметности у Чикагу () у чикашком Грант Парку, основан 1879. године, један је од најстаријих и највећих уметничких музеја у Сједињеним Државама. Музеј је популаран и посећује га 1,5 милиона људи годишње.Visitor Figures 2013: Museum and exhibition attendance numbers compiled and analysed, The Art Newspaper, International Edition, April 2014. Његова колекција, којом управља 11 кустоских одсека, енциклопедијска је, а укључује култна дела попут Недељно поподне на острву Ла Гранд Жат Жоржа Сера, Старог гитаристе Пабла Пикаса, Ноћне сове Едварда Хопера и Америчке готике Гранта Вуда. Његова стална колекција од скоро 300.000 уметничких дела увећана је са више од 30 посебних изложби постављених годишње које осветљавају аспекте колекције и представљају врхунска кустоска и научна истраживања.
Као истраживачка институција, Институт уметности такође има одељење за конзервацију и науку о конзервацији, пет конзерваторских лабораторија и једну од највећих библиотека за историју уметности и архитектуре у земљи - Рајерсон и Брнам библиотеке.
Пораст колекције захтевао је неколико додатака згради музеја из 1893. године, која је изграђена за светску колумбијску изложбу у част 400-те годишњице доласка Колумба. Најновије проширење, Модерно крило, које је дизајнирао Ренцо Пјано, отворено је 2009. године и повећало је површину музеја на скоро милион квадратних стопа, чинећи га другим по величини уметничким музејом у Сједињеним Државама, после Музеја уметности Метрополитен. Институт за уметност повезан је са Школом уметничког института у Чикагу, водећом уметничком школом, што га чини једном од ретких преосталих обједињених уметничких институција у Сједињеним Државама. десно|мини|Библиотека Барнам основана је 1912.
Историја 1866. група од 35 уметника основала је Чикашку академију за дизајн у студију у улици Диарборн, са намером да воде бесплатну школу са сопственом уметничком галеријом. Организација је рађена по узору на европске уметничке академије, попут Краљевске академије из Лондона, са академицима и сарадницима академицима. Дозвола Академији додељена је у марту 1867.
Часови су започели 1868. године, одржавани су сваки дан по цени од 10 долара месечно. Успех Академије омогућио јој је да сагради нови дом за школу, камену зграду од пет спратова у улици Вест Адамс 66, која је отворена 22. новембра 1870.
Када је Велики пожар у Чикагу уништио зграду 1871. године, Академија је била задужена. Покушаји да се настави упркос губитку, коришћењем изнајмљених објеката, нису успели. До 1878. године Академија је имала 10.000 америчких долара дуга. Чланови су покушали да спасу институцију склапајући уговоре са локалним бизнисменима, пре него што су је коначно напустили 1879. године и основали нову организацију под називом Чикашка академија лепих уметности. Када је Чикашка академија за дизајн исте године банкротирала, нова Чикашка академија лепих уметности купила их је на аукцији. лево|мини|Ова скица 1893. године, тада новог Института за уметност у Чикагу, приказује већи део данашњег Грант парка још увек под водом Мичигенског језера, а железничке пруге иду дуж обале иза Музеја 1882. године Чикашка академија лепих уметности променила је име у садашњи Чикашки институт за уметност и за свог првог председника изабрала банкара и филантропа Чарлса Л. Хачинсона, који је „вероватно најважнија особа која је обликовала правац и богатство уметничког института у Чикагу“. Хачинсон је био директор многих истакнутих чикашких организација, укључујући Универзитет у Чикагу, и за време свог председниковања трансформисао је Институт уметности у музеј светске класе, који је држао до своје смрти 1924. Такође 1882. године, организација је купила парцелу на југозападном углу авеније Мичиген и улице Ван Бурен за 45.000 долара. Постојећа комерцијална зграда на том имању коришћена је за седиште организације, а иза ње је изграђен нови додатак који је обезбедио галеријски простор и смештај школских објеката. До јануара 1885. године повереници су препознали потребу да се обезбеди додатни простор за растућу колекцију организације и у ту сврху су купили празно место јужно на авенији Мичиген. Комерцијална зграда је срушена, а Хачинсон је ангажовао познатог архитекту Џона Велборна Рута да пројектује зграду која ће створити „импресивно присуство“ на авенији Мичиген, и ови објекти су били отворени уз велику помпу 1887.
Најавом Светске колумбијске изложбе која ће се одржати у периоду од 1892 − 1893, Институт за уметност затражио је да се зграда на обали језера изгради за сајам, али да је Институт касније користи. Град се сложио и зграда је завршена на време за другу годину сајма. Трошкови изградње подмирени су продајом имовине на углу Мичиген/Ван Бурен. 31. октобра 1893. године Институт се уселио у нову зграду. На свечаном пријему 8. децембра 1893. наступили су диригент Теодор Томас и Чикашки симфонијски оркестар.
Као директор музеја, почев од раних 1980-их, Џејмс Н. Вуд спровео је велико проширење колекције и надгледао велики пројекат обнове и проширења објеката. Као „један од најцењенијих директора музеја у земљи“, како је описао The New York Times, Вуд је креирао велике изложбе дела Пола Гогена, Клода Монеа и Винсента ван Гога који су поставили рекорде по посећености музеја. Повукао се из музеја 2004.Kennedy, Randy. "James N. Wood, President of the Getty Trust, Dies at 69", The New York Times, June 14, 2010. Accessed June 21, 2010.
Институт је започео изградњу "Модерног крила" почетком 21. века. Пројекат, који је дизајнирао архитекта добитник награде Прицкер, Ренцо Пјано, завршен је и званично отворен за јавност 16. маја 2009. Површина од доградње зграде учинила је Институт другим по величини уметничким музејом у Сједињеним Државама. У згради се налазе светски познате колекције музеја уметности 20. и 21. века, посебно модерно европско сликарство и скулптура, савремена уметност, архитектура и дизајн и фотографија. У свом истраживању 2014. године, веб страници и форуму за преглед путовања, Трипадвајзер је прогласио Институт уметности најбољим светским музејом.
Музеј је 2015. године добио можда највећи поклон уметности у својој историји. Колекционари Стефан Едлис и Гаел Нисон поклонили су „колекцију која је међу највећим светским групама послератне поп уметности икад окупљеним“. Донација укључује дела Ендија Ворхола, Џаспера Џонса, Сај Твомблија, Џефа Кунса, Чарлса Реја, Ричарда Принса, Синди Шерман, Роја Ликтенстајна и Герхарда Рихтера. Музеј се сложио да донирани рад буде изложен најмање 50 година. У јуну 2018. музеј је добио 50 милиона долара донација, што је највећа појединачно објављена новчана донација у његовој историји.
Збирка Колекција Чикашког уметничког института обухвата више од 5.000 година људског изражавања из култура широм света и садржи више од 300.000 уметничких дела у 11 одељења. У музеју се налазе уметничка дела од раних јапанских графика до уметности Византијског царства и савремене америчке уметности. Углавном је познат по једној од најлепших колекција слика Сједињених Држава произведених у западној култури.
Афричка уметност и индијанска уметност Америке Колекције Афричке уметности и Индијанске уметности Америке уметничког института изложене су у две галерије на јужном крају зграде Мичиген Авеније. Афричка колекција обухвата више од 400 дела посебно керамику, одећу, маске и накит.
Америчка колекција укључује урођеничке северно-америчке уметности и мезоамеричка и андска дела. Од грнчарије до текстила, колекција окупља широк спектар предмета који настоје да илуструју тематске и естетске фокусе уметности која се протеже кроз Америку.
Америчка уметност мини|300x300пиксел|Ноћне сове Едварда Хопера, 1942 мини|Купање детета, Мери Касат, 1891–92 Америчка уметничка колекција Института за уметност садржи нека од најпознатијих дела из америчког канона, међу којима су Ноћне сове Едварда Хопера, Амерчка готика Гранта Вуда и Купање детета Мери Касат. Колекција се креће од колонијалног сребра до модерних и савремених слика.
Ноћне сове је музеј првобитно купио 1942. године за 3.000 долара;The sale was recorded by Josephine Hopper as follows, in volume II, p. 95 of her and Edward's journal of his art: "May 13, '42: Chicago Art Institute - 3,000 + return of Compartment C in exchange as part payment. 1,000 - 1/3 = 2,000." See Deborah Lyons, Edward Hopper: A Journal of His Work New York: Whitney Museum of American Art, 1997, p. 63. његова аквизиција је „лансирала“ слику до „неизмерно популарног признања“. Сматрана „иконом америчке културе“, Ноћне сове је можда најпознатија Хоперова слика, као и једна од најпрепознатљивијих слика у америчкој уметности. Америчка готика налази се у музејској колекцији од 1930. године, а први пут је позајмљена ван Северне Америке 2016. године. Вудова слика приказује оно што су назвали „најпознатијим паром на свету“, суровог, руралног Американца, оца и ћерку.Fineman, Mia, The Most Famous Farm Couple in the World: Why American Gothic still fascinates., Slate, 8 June 2005
Античка и византијска уметност Древна колекција Института за уметност обухвата скоро 4.000 година уметности и историје, приказујући грчку, етрурску, римску и египатску скулптуру, мозаике, керамику, накит, стакло и бронзу, као и добро одржавану колекцију древних новчића. У колекцији се налази око 5.000 дела која нуде свеобухватни преглед древног и средњовековног медитеранског света, почев од трећег миленијума пре нове ере и протежући се до Византијског царства. У колекцији се такође налази и мумија и ковчег мумије.
Архитектура и дизајн Одељење за архитектуру и дизајн чува више од 140.000 радова, од модела до цртежа од 1870-их до данас. Колекција покрива пејзажну архитектуру, структурни инжењеринг и индустријски дизајн, укључујући дела Френка Лојда Рајта, Лудвига Мис ван дер Рое и Ле Корбизјеа.
Азијска уметност Азијска колекција Института за уметност обухвата скоро 5.000 година, укључујући значајна дела и предмете из Кине, Кореје, Јапана, Индије, југоисточне Азије и Блиског и Средњег истока. У колекцији се налази 35.000 предмета од бронзе, керамике и жада, као и текстилне предмете, параване, дуборезе и скулптуре.
Европска декоративна уметност мини|Детаљ: 18. век André Charles Boulle Збирка европских декоративних уметности Института за уметност обухвата око 25.000 предмета намештаја, керамике, металних предмета, стакла, емајла и слоноваче од 1100. године нове ере до данас. Одељење садржи 1.544 предмета из Артур Рублоф колекције и 68 минијатурних соба Торн (Narcissa Niblack Thorne) - у размери 1:12 који представљају амерички, европски и азијски стил архитектуре и намештаја од средњег века до 1930-их (када су собе направљене).
Европско сликарство и скулптура лево|мини|300x300пиксел|Жорж Сера, Недељно поподне на острву Ла Гранд Жат, 1884–1886 Музеј је најпознатији по колекцијама импресионистичких и постимпресионистичких слика, које се сматрају једном од најлепших колекција ван Француске.Galloway, Paul, and Alan G. Artner (September 29, 1996). "City's Impressionist Trove Rooted in House of Palmer". Chicago Tribune. Retrieved October 28, 2019. Истакнуте слике укључују више од 30 слика Клода Монеа, укључујући шест његових Пластова сена и бројне Локвање. Такође у колекцији су значајна дела Пјер-Огист Реноара попут Две сестре (на тераси) и Париска улица; Кишни дан Густава Кеибота. Постимпресионистичка дела укључују Корпу јабука и Мадам Сезан у жутој столициПола Сезана, и Код Мулен Ружа, Анри де Тулуз-Лотрека. Поентилистичко дело, Жоржа Сера Недеља поподне на Ла Гранд Жат -1884, је видно истакнуто. Поред тога, издвајају се Анри Матисове Купачице на реци и Спаваћа соба, у Арлу и Аутопортрет Винсента ван Гога, 1887.
Средином 1930-их, Институт за уметност добио је на поклон преко сто уметничких дела од Ани Свон Кобурн која су постала језгро импресионистичке колекције слика Института уметности.
Колекција такође укључује средњовековну и ренесансну уметност, оружје и оклопе и три века дела старих мајстора.
Модерна и савремена уметност