Мала Женска Антанта је организација основана у Риму, маја 1923. године, приликом Интернационалног Конгреса за Женско Право Гласа.Јовановић, Вера (1925). „Мала Женска Антанта”. Вардар календар за просту 1926. годину: 140—142. Чланице Мале Женске Антанте биле су жене из Чехословачке, Румуније, Пољске, Грчке, Бугарске и Краљевине СХС. Циљ ове организације био је рад на социјалном, економском и политичком јачању жене и на уклањању свих несугласица које би се могле створити између земаља М. Ж. А. у интересу општег мира.
Стварање организације Југословенска делегација, коју је предводила председница Женског Покрета Лепосава Петковић, тежила је да ступи у што ближу везу са другим словенским и балканским земљама. Наишавши на топао пријем у Риму и генерално на симпатије и одобравање начина рада, код југословенске делегације родила се идеја о савезу. Ова идеја је једногласно и са одушевљењем прихваћена и тако је створен савез под именом Мала Женска Антанта. За заједнички програм рада утврђено је да жене траже своја политичка, грађанска и општинска права, да се задобије равноправност у закону, борба против експлоатисања жене, приступ жена бољим положајима у професији и да се заштите мајка и дете.
М.Ж.А. одмах започиње са радом и почиње одржавање седница, којима руководи једногласно изабрана председница Лепосава Петковић. Први циљ који су себи задале био је добијање једног члана у самом Извршном Одбору Интернационалне Алијансе за Женско Право. Тај одбор се састојао од десет лица и председнице са седиштем у Лондону. Као мале државе, чланице М.Ж.А. нису имале своје представнике у овом одбору, зато су затражиле да удружене добију једног представника. Потпомогнуте од стране Француске, М.Ж.А. добија свог представника госпођу Теодоропуло, која је била шеф грчке делегације и коцком изабрана за првог члана Извршног Одбора Интернационалне Алијансе.
У Риму је ударен темељ организације, а неколико месеци касније, на првој конференцији М.Ж.А. у Букурешту, створена су правила. Тада је одлучено и да ће наредна конференција бити одржана у Београду од 30. октобра до 3. новембра 1924. године.
Конференција у Београду Конференција у Београду била је веома битан и свечан догађај за жене из Краљевине СХС, четири делегације жена дошле су да се упознају са радом, животом, културом, дужностима и правима жена у њиховој земљи. Том приликом организована је и изложба женских ручних радова из свих земаља М.Ж.А. Идеја је била да се на тај начин покаже свету шта све жене могу да ураде на пољу културе и уметности.
Седнице конференције одржаване су у сали Дома Савеза Земљорадничких Задруга и њима је руководила тадашња председница М.Ж.А. принцеза Александра Кантакузин из Румуније. Седнице су све биле јавне, осим једне на којој се говорило о политичким приликама. На седницама је присуствовало много изасланица женских организација из целе земље.
После срдачних поздрава и увода прочитан је извештај о конференцији Међународног Женског Савеза и о конгресу Интернационалне Лиге жена за Мир и Слободу. Затим је госпођа Теодоропуло поднела извештај о раду и намерама Алијансе за Женско Право Гласа. На конференцији су се жене могле упознати са разним приликама под којим су живеле жене у земљама М.Ж.А. Констатовано је да жене у Чехословачкој и Пољској, где су имале право гласа, много више раде на културном и социјалном пољу и да тај рад позитивно утиче на целу земљу. Због тога је одлучено да се у Краљевини СХС, Румунији и Грчкој тражи активно и пасивно право гласа за жене.
Доста времена на овој конференцији посвећено је правима самохраних мајки и ванбрачне деце. Госпођа Пламинкова, чехословачки делегат, изнела је податке о броју ванбрачне деце у Чешкој по којима на 1000 новорођенчади долази 115 ванбрачно рођене деце. Ова деца, као и њихове мајке, остајала су ускраћена за многа права, само зато јер су рођена ван брака. Због тога је Госпођа Пламинкова изнела предлог о оснивању заједничке касе из које би се издржавала ванбрачна деца и давала прва помоћ мајкама, као и помоћ након порођаја. У касу ће уплаћивати и ванбрачни очеви према свом имовном стању, али ће износ који се делио деци бити исти за свако дете, потребан минимум за живот. Поред тога одлучено је и да се тражи да се у земљама у којима не постоји право истраживања оца, то право уведе.
Говорило се и о начину и методама које би било најбоље употребити за пропаганду феминизма у земљама М.Ж.А.
На крају конференције изабрана је по правилима нова управа М.Ж.А. и избор је пао на Краљевину СХС, а за председницу је изабрана Лепосава Петковић. Ово је уједно био и први случај да једна Српкиња буде председница једне интернационалне феминистичке организације.
Слободно време између седница делегати су искористили за разгледање женских установа у Београду. Јако позитиван утисак оставиле су женске установе и њихове чланице. Том приликом упознале су се радом следећих установа и удружења, које су у то време била активна:
Коло Српских Сестара Дом Материнског Удружења Дом Ученица Средњих Школа Заштита Девојака Школа и Базар Женског Друштва Болница Женских Лекара Женски Клуб
Том приликом је шефица пољске делегације изјавила: Српкиње, ви радите на хуманом, на културном, на социјалном пољу, са тако великим одушевљењем и са тако лепим успехом, ви дижете болнице, домове, градите читаве палате, помажете држави, улепшавате варош, а немате никаквих политичких права која толико заслужујете! Ми још нисмо саградили ни једну кућу, па ипак имамо сва права.
Мала Женска Антанта престала је са радом 1930. године.
Види још
Коло Српских Сестара Феминизам
Референце
Литература
Столић, Ана (2015). Сестре Српкиње - Појава покрета за еманципацију жена и феминизма у Краљевини Србији, Београд, Еволута
Спољашње везе
Мала Женска Антанта
Категорија:Феминизам Категорија:Женска удружења