Надзор над масама је комплексан надзор читаве популације, или значајног дела исте, како би се пратила та група грађана. Надзор често спроводе локалне и савезне владе или владине организације, као што су НСА и ФБИ, али могу га спроводити и корпорације (било у име влада или на властиту иницијативу). Законитост надзора над масама и које су дозволе потребне да би се он спроводио се разликују у зависности од закона и правосудних система сваке државе појединачно. Он представља карактеристику која је најјаснији показатељ тоталитарних режима. Такође, често се разликује од циљаног надзора .
Често се наводи да је надзор над масама неопходан за борбу против тероризма, спречавање криминала и грађанских немира, заштиту националне безбедности и контролу становништва. Насупрот томе, надзор над масама је подједнако често и мета критике због кршења права на приватност, ограничавања грађанских и политичких права и слобода, као и због чињенице да га поједини правни и уставни системи чине незаконитим. Додатна критика је и то да би појачан надзор над масама могао довести до развоја државе под надзором или електронске полицијске државе у којој су повређене грађанске слободе или у којима се политичко неслагање подрива програмима сличним COINTELPRO-у. Таква држава би се могла назвати тоталитарном државом.
Оправданост практиковања надзора над масама од стране светских влада доведено је у питање 2013. године, након што је Едвард Сноуден објавио податаке глобалног надзора Националне сигурносне агенције (НСА) Сједињених Америчких Држава. Репортаже засноване на документима које је Сноуден доставио разним медијским кућама су покренуле дебату о грађанским слободама и праву на приватност у дигиталном добу. Масовни надзор се сматра глобалним питањем. Ваздухопловна корпорација Сједињених Америчких Држава (Aerospace Corporation) предвиђа и описује догађај у блиској будућности кога назива "Јединство ГЕОИНТ-а" (GEOINT Singularity), који подразумева ситуацију у којој ће се све у сваком тренутку на целој земаљској кугли пратити и анализирати системима вештачке интелигенције.
По државама Истраживање које је 2007. године у 47 држава спровела организација Прајваси интернешнал (Privacy International) указало је на то да је дошло до повећања надзора и смањене ефикасности мера намењених заштити приватности у поређењу са претходном годином. Након што су ови фактори размотрени, осам земаља је означено као "друштва под ендемским надзором". Међу њима, Кина, Малезија и Русија су добиле најниже оцене, док након њих, са уједначеним резултатима, следе Сингапур и Велика Британија, а затим, са уједначеним бројем поена, Тајван (Република Кина), Тајланд и Сједињене Америчке Државе. Грчка је била најбоље рангирана и оцењено је да она има "одговарајуће мере заштите против злоупотребе".
Многе државе широм света већ додају на хиљаде надзорних камера у своја урбана, приградска, па чак и рурална подручја. На пример, у септембру 2007. године Америчка унија за грађанске слободе (ACLU) је изјавила да "постоји опасност да пређемо у истинско друштво под надзором, које је у потпуности неусклађено са америчким вредностима", са "потенцијалом за мрачну будућност, где се сваки наш потез, свака наша трансакција и свака наша комуникација снима, скупља и чува у приправности за потребе институција власти, које могу да их прегледају и искористе против нас кад год то пожеле".
Репортери без граница су 12. марта 2013. године објавили Посебни извештај о надзору над Интернетом. У овом извештају се нашла и листа "Државе које су непријатељи Интернета", тј. списак држава чије су владе умешане у активан, репресиван надзор новинара, што доводи до тешких кршења права на слободу информисања и људских права уопште. Пет земаља се нашло на првобитној листи: Бахреин, Кина, Иран, Сирија и Вијетнам.
Бахреин Бахреин се налази у групи од пет земаља са листе "Државе које су непријатељи Интернета", коју су у марту 2013. године објавили Репортери без граница, тј. земаља чије су владе умешане у активан, репресиван надзор новинара, што доводи до тешких кршења права на слободу информисања и људских права уопште. У Бахреину је ниво филтрирања и праћења информација на Интернету међу највишим на свету. Краљевска породица је заступљена на свим нивоима управљања Интернетом и на располагању јој стоје софистицирани алати помоћу којих шпијунира своје поданике. Активности неистомишљеника и новинара на Интернету се помно прате, а степен надзора се повећава.
Кина Кина је једна од пет земаља са листе "Државе које су непријатељи Интернета", коју су у марту 2013. године објавили Репортери без граница, тј. земаља чије су владе умешане у активан, репресиван надзор новинара, што доводи до тешких кршења права на слободу информисања и људских права уопште. Сви начини приступа Интернету у Кини су власништво државе и Комунистичке партије, или су под њиховом контролом. Многи страни новинари у Кини су рекли да узимају здраво за готово то да се њихови телефони прислушкују и да им се преписка преко електронске поште надзире.
Алати који служе за филтрирање и праћење информација на Интернету се воде под заједничким именом Велики кинески заштитни зид. Поред уобичајених прописа о усмеравању промета унутар мреже (рутирању) који омогућавају блокирање приступа некој ИП адреси или одређеном имену домена, Велики заштитни зид увелико користи и технологију дубоке инспекције пакета (ДПИ) за надгледање и блокирање приступа на основу детекције кључних речи. Велики заштитни зид пружа могућност динамичког блокирања шифрованих веза. Један од главних добављача интернетских услуга у Кини, China Unicom, аутоматски прекида везу при самом покушају преноса шифрованог садржаја.
Систем за надзирање кога је развила Кина није ограничен само на Велики заштитни зид, већ је уграђен и у друштвене мреже, апликације за ћаскање (чет) и интернетску телефонију (ВоИП). Приватне компаније директно одговарају кинеским властима за надзор својих мрежа како би се спречила циркулација забрањених порука. Апликација QQ, у власништву фирме Тенцент (Tencent), пружа могућност властима да детаљно надгледају размене међу корисницима Интернета тако што тражи одређене кључне речи и изразе. Аутор сваке поруке се може идентификовати по свом корисничком броју. Апликација QQ је заправо један огроман тројански коњ, а од марта 2012. године, нови закони захтевају од свих нових корисника сајтова за микроблогирање да се региструју преко свог властитог имена и броја телефона.
Скајп, једна од најпопуларнијих интернетских телефонских платформи на свету, помно се надгледа. Услуге које пружа Скајп су у Кини доступне преко локалног партнера, медијске групе ТОМ. Верзија Скајпа на кинеском језику, позната као ТОМ-Скајп, се делимично разликује од верзија које се могу скинути са Интернета у другим земљама. Извештај пројекта OpenNet Initiative Asia. web site, OpenNet Initiative, retrieved 15 September 2013. тврди да се свакодневни разговори снимају на серверима. Поступак пресретања и чувања разговора може покренути име пошиљаоца или примаоца, или кључне речи употребљене у разговору."Breaching Trust: An analysis of surveillance and security practices on China's TOM-Skype platform", Nart Villeneuve, Information Warfare Monitor and ONI Asia, 1 October 2008.
Нјујорк тајмс je 30. јануара 2013. године изјавио да је био мета кибер-напада од стране кинеске владе. Први продор се десио 13. септембра 2012. године када су се новине припремале да објаве чланак о богатству које је стекла породица одлазећег премијера Вена Ђабаоa. Овај дневни лист је изнео тврдњу да је циљ напада био идентификовање извора информација о корупцији у премијеровој пратњи. Дневне новине Волстрит журнал и Си-ен-ен су такође изјавили да су били мета кибер-напада из Кине. У фебруару је Твитер открио да је око 250.000 корисничких налога нападнуто на сличан начин као и Њујорк тајмс. Мандиант (Mandiant), фирма коју је Њујорк тајмс ангажовао да би заштитио своју мрежу, идентификовала је групу хакера као извор напада и назвала их Напредна стална претња 1 (Advanced Persistent Threat 1). Ова групу је заправо сачињавала јединица Народноослободилачке војске Кине која је деловала из 12-спратне зграде у предграђу Шангаја и имала стотине, а можда и хиљаде, чланова особља и директну подршку кинеске владе.
Најновији облик масовног надзора у Кини је систем социјалних кредита, где се грађанима и фирмама дају или одузимају бодови за добро понашање у зависности од њихових поступака.
Према истраживању кога је спровео Компаритек (Comparitech), организација која се бави испитивањем нове технологије са седиштем у Великој Британији, град у Кини под називом Чунгкинг је град са највећим степеном надзора у целом свету, са 2,5 милиона камера које надгледају готово 15,35 милиона људи. Према прикупљеним подацима, овај кинески град је претекао Шангај, Пекинг и Шенџен по степену надзора над масама у Кини.
Источна Немачка Пре Дигиталне револуције, једну од највећих операција надзора над масама на свету извео је Штази, тајна полиција бивше Источне Немачке. Процењује се да је Штази до тренутка пада ове државе 1989. године изградио цивилну мрежу која се састојала од 300.000 доушника (приближно један на сваких педесет становника), који су надзирали чак и најмање наговештаје политичког неслагања међу осталим грађанима. Многи Немци из Западне Немачке који су посећивали пријатеље и породицу у Источној Немачкој су такође били подложни Штазијевом шпијунирању, као и многи високорангирани западнонемачки политичари и јавне личности.
Већина грађана Источне Немачке је била сасвим свесна да их њихова влада шпијунира, што је довело до културе неповерења: о осетљивим политичким питањима се разговарало само унутар четири зида и са најближим пријатељима и члановима породице, док се у јавности носила маска потпуне послушности режиму.
Европска унија Право на приватност је високо развијена област права у Европи. Директива о заштити података регулише обраду личних података у оквиру Европске уније. Поређења ради, Сједињене Америчке Државе немају закон о заштити података који би се могао упоредити са овим; уместо тога, оне регулишу заштиту података на основу сектора.See Julia M. Fromholz, The European Union Data Privacy Directive, 15 Berkeley Tech. L.J. 471, 472 (2000); Dean William Harvey & Amy White, The Impact of Computer Security Regulation on American Companies, 8 Tex. Wesleyan L. Rev. 505 (2002); Kamaal Zaidi, Harmonizing U.S.-EU Online Privacy Law: Toward a U.S. Comprehensive Regime For the Protection of Personal Data, 12 Mich.St. J. Int’l L. 169 (2003).