Дело је један од најзначајнијих српских и југословенских књижевних часописа. Излазио је једном месечно, од 1955. до 1992. године. Први уредник био је Антоније Исаковић, а касније су се смењивали неки од најпознатијих српских књижевника тог времена: Оскар Давичо, Мухарем Первић, Милосав Буца Мирковић, Јовица Аћин и Слободан Благојевић. Био је то авангардни часопис и у време социјалистичког режима у СФРЈ често цензурисан.

Уредништво и сарадници Први је на месту главног уредника Дела био Антоније Исаковић, а касније су се на месту уредника смењивали неки од највећих српских писаца тог времена: од бр. 1 (1961) Оскар Давичо, од бр. 11 (1961) Мухарем Первић, од бр. 5/6 (1980) Јовица Аћин и од бр. 1 (1980) Слободан Благојевић Дело је имало и импозантну листу сарадника, а провокативност је била основна одлика свих његових уредника.

Садржај часописа У Делу се, пре свега, неговала белетристика. У време Антонија Исаковића, као одговорног уредника, приметан је примат прозе, романа и приповетке над поезијом, док је касније случај био обрнут. Жанр који је овај часопис посебно неговао је есеј, а књижевна критика била је заступљена у облику текуће и ретроспективне.

Дело није занемаривало ни остале видове стваралаштва. У њему се писало о позоришту, филму и ликовној уметности, а дозирана пажња посвећивана је и такозваној друштвеној сфери, често у полемичном тону. Посебан печат Делу дала су његова два последња уредника, Јовица Аћин и Слободан Благојевић. Универзалне, а опет скрајнуте теме, које покрећу њих двојица код првог су више тежиле еротском, алтернативном и мистичком, док су код другог сагледане кроз филозофски аспект и наглашавање маргинализованих појава, попут хомосексуалности и женског питања.

Цензура Часопис Дело често је био на мети цензора. Бројне судске и персоналне забране нису биле случајне. Највећа цензура спроведена над овим часописом везана је за 1968. годину, у време када је уредник био Мухарем Первић. Велики број наручених текстова у вези са актуелним друштвеним збивањима тада су потписали аутори попут Љубомира Тадића, Симона Симоновића, Николе Милошевића и других. Други случај забране односи се на „Лето московско”, Михајла Михајлова, који је због тога био полицијски ислеђиван и на крају затворен, док је трећи пример посебно занимљив, јер цензуру броја изазива критички текст на тему ондашњег друштва, а написао га је Милорад Вучелић.

Референце

Литература

Категорија:Српски књижевни часописи Категорија:Српски часописи Категорија:Књижевност Београда