Бетмен: Убиствени виц (енгл. Batman: The Killing Joke) је једнократни графички роман Ди-Си комикса из 1988. године који садржи причу о Бетмену и Џокеру, а написао ју је Алан Мур док је за цртеж био задужен Брајан Боланд. Убиствени виц је прича о пореклу антијунака Џокера, инспирисана причом из 1951. г. познату као The Man Behind the Red Hood! (Човек испод Црвене кациге!). Џокерово порекло представљено је флешбековима, док се савремени временски ток приче прати њега како покушава да залуди комесара Џима Гордона као и Бетменов очајнички покушај да заустави то.

Ову причу створили су Мур, Боланд и Хигинс као сопствени поглед на Џокерово порекло и психологију. Прича се прославила по томе што Џокерово порекло открива да је он, у ствари, трагична личност који је некада био породични човек, али поставши пропали комичар трпи само „један лош дан” што га је коначно излудело. Мур је изјавио да је покушао да покаже сличност и контраст између Бетмена и Џокера. Ефекти приче на главни ток Бетменове повести и континуитета такође су укључивали рањавање и парализу Барбаре Гордон (која ће постати Бет-девојку), догађај који води ка разоткривању компаније „Оракл”.

Многи критичари сматрају да је графичко роман коначна прича о Џокеру и једна од најбољих прича о Бетмену икада објављена, иако је експлоатацијски приказ Барбаре Гордон изазвао негативне критике. Стип је озвојио награду „Ајзнер” за најољи графички албум 1989. г. и појавио се на листи најпродаванијих дела Њујорк тајмса 2009. г. Године 2006. Убиствени виц је поново штампан као део Ди-Си прича које је написао Алан Мур. Две године доцније Ди-Си комикс је поново објавио причу у делукс тврдоукориченој едицији која садржи нови колор Боланда са суморнијом, реалистичнијом и пригушенијом палетом боја од оригинала. Елементи Убиственог вица су били инспирација или су директно уграђени у свим медијима (стрип, филм, ТВ итд.) на којима се Бетмен приказивао.

Позадина Цртач Брајан Боланд добио је инспирацију након одгледаног филма Човек који се смеје. Џорданов га је директно позвао Боланда повезавши га са сценаристом Аланом Муром како би стоврио прихватљиву позадинску причу за Џокера. Џордано је причао: „Размишљао сам о томе ко ми је тренутно најдржаи писац, ког јунака би заиста волео да урадим и ког негативца? У основи сам смислио Алана, Бетмена и Џокера.”

Иако се с причом труди да нагласи да је за Џокера то само једна могућа прича о пореклу, она је широко прихваћена и усовјена у цео Ди-Си континуитет, а уредник Лен Вејн је морао од издавачака да тражи одобрење за средишње сакаћење Барбаре Гордон. Боланд је рекао да је видео „Судију Смрт (скоро) као сувог покушаја за илустрацију Џокера”. Он је такође истакао да „док је Алан завршавао Надзираче, он је готово изашао из Ди-Си поставе... на крају је само наставио Убиствени виц као услугу мени”.

Иако је ово једнократна прича на 48 страница, требало је ипак доста времена да се изради. И Мур и Боланд су познати по свом педантном и дуготрајном раду; обојица су доскора радила на дванаестоделним серијалима — Мур Надзираче, а Боланд Каменлот 3000 — која су каснила. Боланду је помогао опуштени став Ди-Сија, како је истакао „изгледали су спремни да ми дозволе да радим својим темпом”. Првобитни уредник Лен Вејн напустио је компанију, а заменио га је Денис О’Нил за кога Боланд истиче да је „врло спретан тип”.

Боланд је замислио флешбекове у црно-белој техници и рекао је бојачу Надзирача Џону Хигинсу да користи „пригушене новембарске боје”. Боланд је био узнемирен када је видео готов стрип и оценио га је као „грозан... одвратне ужарене љубичасте и ружичасте... моји драгоцени ерејзерхед-овски флешбек је преправљен наражнџастом бојом”. У издању стрипа који је објављен 2008. године представљена је нова Боландова боја, враћајући његове првобитне уметничке намере.

Радња 23п|link= УПОЗОРЕЊЕ: Следи целовит опис радње стрипа!Човек који ће постати Џокер је неименовани инжењер који напушта постао у хемијској фирми да би постао стендап комичар. Када пропадне у стендап комедији, у очајању због немогућности издржавања своје трудне супруге Џени, он пристаје да води двојицу криминалаца кроз његову бившу фирму како би они могли да опљачкају фабрику за производњу карата која се налази тик поред те хемијске компаније. Током планирања полиција га обавештава да су му супруга и нерођено дете погинули када их је спржила струја из електричног грејача. Ожалошћен, јер сада нема више за кога да се обогати, он покужава да се повуче из плана, али га криминалци снажно бодре да би лакше одрадили посао.

У фабрици га криминалци натерају да навуче посебну кацигу како би постао злогласна Црвена кацига. Као што су криминалци претходно рекли неименованом инжењеру, они користе ову маску како би скренули пажњу на себе. Када уђу унутри, они наиђу на обезбеђење, долази до пуцњаве и двојица криминалаца бивају убијена. Инжињер се суочава с Бетменом који преузима потеру за њим.

Уплашен, инжењер бежећи од Бетмена ускаче у отпадне воде хемијске фабрике која га избацује ван постројења. Изронивши, он са ужасом открива да су хемикалије трајно избелиле његову кожу у кречњачку белу боју, појачале боју усана у рубин црвену и обојиле косу у зелено. Његова унакажена појава, с губитком породице, излуђује га потпуно и порађа Џокера.

У садашњем времену, Бетмен одлази у Лудницу „Аркам” да поразговара са Џокером о прекиду вишегодишње свађе између њих, али тамо схвата да је Џокер побегао и на његово место посадио лажног мамца. Убрзо након тога, Џокер пуца у стомак Барбари Гордон и отима њеног оца, комесара Џејмса В. Гордона. Метак промашује виталне органе, али оштећује кичму трајно паралишићи је. Џокер затвори Гордона у запуштени забавни парк. Његови људи туку Гордона, скидају га голог и стављају га у парк црикуских џудака. Иако није изричито речено, подразумева се да је Гордон добио ЛСД како би лакше ментално излудео комесара. Џокер га насилно стави за једну ролеркостер вожњу у парку и приморава га да погледа разбацане фотографије његове кћери Барбаре која лежи гола на поду свога стана након пуцњаве. Једном када Гордон да знаке лудила, Џокер га исмева као „просечног човека”, наивног слабића осуђеног на лудило.

Бетменови покушаји да пронађе комесара Гордона нису успешни све док му Џокер не пошаље „бесплатне карте” које га воде у забавни парк. Бетмен стиже да спаси Гордона, а Џокер се повуче у унутрашњост једног од шатора. Иако је измучен, Гордон задржава здрав разум и морални кодекс инсистирајући на томе да Бетмен ухвати Џокера „по правилима” како би му показао да свет праведника ипак функционише. „Морамо му показати да наш начин функционише!”, истакао је Гордон Бетмену. Бетмен улази у шатор и измиче Џокеровим замкама, док Џокер покушава да убеди свог непријатеља да су живот и свет „црњак” и да се не треба борити за њега, као и да је „све што је ико икада вредновао и зашта се борио... све је то монструозни, поремећени гег”. „Ето толико је свет удаљен од совога где сам ја. Само један лош дан” да обичан човек полуди, истиче у једном тренутку Џокер алудиравши да је случајно постао супер злоћа.

Бетмен разувери Џокера и каже му да је Гордон ипак преживео Џокерове муке и сугерише му да није крив један лош дан, већ појединац који очито, као Гордон, може, а и не мора да изађе на крај са животним недаћама као нормалан човек. Бетмен покужава доћи до Џокера и нуди му помоћ да га рехабилитује како би окончао њихов вечни рад, за који се Бетмен боји да би могао резултирати борбом до смрти у којој ће можда Џокер убити Бетмена, а можда и обратно. Џокер одбија, говорећи да је „касно за то. Прекасно.” (Бетменова победа: успева да уозбиљни неозбиљног Џокера.) Затим каже да га ова ситуација подсећа на шалу о двојици затвореника у лудници који покушавају да побегну: „Била два типа у лудници... И једне ноћи, једне ноћи њих двојица одлуче да не желе више да буду у лудари. Одлуче да побегну! И тако ти се они попну на кров, кад тамо преко уског јаза виде кровове града који се протежу на месечини... Протежу ка слободи. Е сад, први тип прескочи без проблема. Али тај други се није усуђивао да скочи, видиш... Уплашио се да ће пасти. И тако први тип добије идеју... Каже: 'Хеј, понео сам батеријску лампу! Упалићу је кад преко јаза између зграда. Можеш да пређеш преко снопа светла и придружиш ми се!' Али други тим одмахује главом. И каже. И каже: 'Шта ти мислиш да сам ја? Луд? Угасићеш лампу кад будем на пола пута!”Батман се насмеје на поенту вица, као и Џокер. (Џокерова победа: успева да поентира на крају вица, насмејавши тако озбиљног Бетмена.) Главни ликови стоје на киши и смеју се, а полицијска светла се огледају у барицама прљаве воде и Бетмен пружи руке на Џокера и престаје смех.

Теме и анализе Књига објашњава Мурову тврдњу да су психолошки „Бетмен и Џокер две слике једног лика у огледалу”,Stone, Brad (October 22, 2001). "Alan Moore Interview" . Comic Book Resources продубљујући везу између њих двојице. Сама прича показује како су се Џокер и Бетмен помирили са својим трагедијама које су им промениле живот, а које доцније воде до њиховога садашњег живота и сукоба. Критичар Џеф Клок даље објашњава да су „и Бетмен и Џокер креације случајног и трагичног 'једног лошег дана'. Бетмен је свој живот проводи у тражењу смисла случајне трагедије, док Џокер одражава апсурдност живота и сву његову случајну неправду.”. 52-53. .

Муке на које Џокер ставља комесара Гордона треба да послуже као „доказ да постоји нешто закопано дубоко у сваком човеку, зрно лудила, који једноставно чека прави тренутак да експлодира”. За разлику од Џокера, Гордон излази из својих мука с нетакнутим разумом и моралним кодексом. Прича је такође позната по томе што је променила начин виђења модерног доба стрипа на Бетмена који је мрачан јунак. Стрип, међутим, иде дубље како би представио Бетменову сопствену психологију — да је он на свој начин једнако луд као Џокер и да Џокер и он перципирају свет различитим гледиштима. Према једном гледишту, Бетмен и Џокер, који се годинама боре, све своје спорове завршавају тако што се о свему добро насмеју. Још једно популарно гледиште је изнео сценариста стрипова Грент Морисон. Он наводи да Бетмен на крају убија Џокера па се зато роман зове Убиствени виц. Међутим, ово тумачење није компатибилно с сценаријом Алана Мура.

Џокер служи као непоуздан приповедач овог романа. Признаје сопствену несигурност јер има различита сећања на појединачни догађај („Некада се сећам на један начин, некада на други... Кад већ морам да имам прошлост, бирам да она има вишеструке изборе!”).

У осталим медијима

Филм

Играни

У филму Бетмен: Повратак Мрачног витеза, Тим Бертон је споменуо да је Убиствени виц утицао на његову филмску адаптацију Бетмена, тачније на Џокерово порекло. Бертон је истакао: „Никада нисам био дирљив љубитељ стрипова, али увек сам волео слику Бетмена и Џокера. Разлог што никада нисам био љубитељ стрипова — а мислим да је то почело када сам био дете — је тај што никада нисам могао да препознам који сличицу би требало да прочитам. Не знам да ли је то била дислексија или шта већ, али зато сам волео Убиствени виц, јер сам први пут могао да знам која слика иде после. То ми је омиљени стрип. То је први стрип који сам икада заволео. А успех тих графичких романа учинио је наше идеје прихватљивим.”. revised ed. 71. . Редитељ Кристофер Нолан поменуо је да је Убиствени виц утицао на причу о Џокеру кога је тумачио Хит Леџер у филму Мрачни витез 2008. г. Двосмислена прошлост Џокера, вишестручност његовог избора прошлости, те непоуздани приповедач који пружа алтернативне могућности свог порекла и жељу да докаже став да било ко може бити доведен до расула и нихилизма попут његга због трагедија, дуготрајне патње и тешког ментланог стања које је примарна тема током филмског приповедања — инспирисана је стрипом. У обе приче Џокер покушава да исквари једног од Бетменових савезника користећи њихову тугу због недавних породичних трагедија с тим што Џокер у филму то успева да уради. Леџер је такође изјавио да је добио копију графичке новеле Убиствени виц као инспирацију за тумачење улоге.