мини|десно|350п|Горе лево: Тенеси Вали ауторити, део Њу дила, бива озваничен (1933)Горе десно: председник Рузвелт је био одговоран за иницијативе и програме Њу ДилаДоле: Јавни мурал једног од уметника запослених у установи за потицај рада, такође део Њу дила
Њу дил ( — срп. досл. „нови договор”), познат и као Ново пословање или Договор о новом пословању, био је амерички национални програм председника Френклина Рузвелта спровођен у раздобљу од 1933. до 1938. године. Циљ је било доношење економског олакшања због тешких последица Велике депресије. Програм је подразумевао извођење јавних радова о трошку државе, давање повољних кредита фармерима и банкарима, као и државну контролу привреде — нарочито контролу цена. Настао је као одговор либералних кругова на нараслу моћ и ароганцију капитала, окретањем ка држави благостања, персонализованој у лику председника а на рачун слабљења моћи Конгреса САД, тада корумпираног економским утицајем.
Пропаст берзе 1929. У октобру 1929. године се догодио крах на њујоршкој берзи, након што су улагачи масовно распродали деонице купљене делимично на кредит. Уследила је Велика депресија; дошло је до масовног затварања предузећа широм Сједињених Америчких Држава. У 19. веку они незапослени су обично тражили посао на земљорадничким поседима; технолошким напретком и механизацијом пољопривреде ’30-их година то више није било могуће. (на немачком). usa.usembassy.de
Избори 1932. мини|десно|220п|Џон М. Кејнс (1933)
Главна тема изборне кампање 1932. године у Сједињеним Америчким Државама било је ефективно решавање масовне незапослености. Председнички кандидат републиканаца Херберт Хувер сматрао је да ће се привреда опоравити природним ефектима, те се залагао за мере штедње:У Вајмарској републици канцелар Хајнрих Брининг је мерама штедње од 1930. погоршао стање и изазвао још већу дефлацију, што је олакшало Хитлеру да на челу НСДАП добије изборе. Погледајте: (на немачком). lsg.musin.de. Архивирано из оригинала на датум 14. јануара 2013
Френклин Д. Рузвелт, кандидат демократа, залагао се за масовну централизацију и укидање социјалне неправде пројектом Њу дил (). Рузвелт је победио на изборима, а британски економиста Џон М. Кејнс му је упутио писмо које је 31. децембра 1933. године објављено у Њујорк тајмсу. У том писму Кејнс предлаже Рузвелту стимулисање целокупне економије Националним индустријским актом за опоравак ().(на немачком). keynes-gesellschaft.de. Архивирано из оригинала на датум 16. августа 2011
Њу дил Финансирање
Да би се омогућило финансирање реформи, влада је повећала порезе — порез на добит на 79% и порез на наследство на 77%.Herrmann, Ulrike (26. 10. 2011). (на немачком). taz.de. Архивирано из оригинала на датум 17. априла 2015
Први део У року од три месеца донесен је низ закона за оживљавање привреде — Први Њу дил (). Велики број људи запослен је у изградњи јавне инфраструктуре: паркова, мостова, аеродрома и јавних установа. Број незапослених смањен је са 13 милиона (1933) на 7 милиона пред почетак Другог светског рата (1939). (на немачком). wirtschaftslexikon24.com Донесен је Закон о олакшици за фармере () захваљујући којем су они добијали субвенције преко потребне у раздобљу од 1935. до 1938. године када је била велика суша позната као „Даст боул” ( — срп. досл. „посуда за прашину”) или „Прљаве тридесете” ().
Други део мини|десно|220п|Плакат за увођење Закона о социјалном осигурању из ’30-их година
Под притиском десних и левих групација Рузвелт уводи низ привредних и социјалних мера — Други Њу дил () за борбу против сиромаштва и незапослености те за стварање ефикасне социјалне мреже. Установа за потицај рада () постала је најважнија институција која је нудила посао уместо социјалне помоћи. Граде се школе, јавне установе, кина, музеји, позоришта... У склопу три федерална пројекта за позоришта, уметност и писање () запошљавају се многи писци, сликари, глумци и музичари. Најважнија реформа је било увођење Закона о социјалном осигурању (), чиме су предузећа и запослени уплаћивали узајамни допринос за пензионере, инвалиде и незапослене.
Реформа финансијског сектора Картер Глас (секретар државних финансија) и Хенри Стигал (покровитељ Комитета банака и валуте) предлажу 1933. године закон о реформи финансијског сектора под називом Глас—Стигалов закон. Закон је потписан 16. јуна 1933. године и раздвајао је комерцијалне послове банака од шпекулације (инвестиционо банкарство). (на енглеском). federalreservehistory.org Оснива се и фонд за заштиту депозита (),(на енглеском). nytimes.com. Архивирано из оригинала на датум 7. марта 2016 где свака банка уплаћује одређени допринос за осигурање штедиша.
Планирани државни удар Дана 15. марта 1933. године извршен је покушај атентата на Рузвелта, али хитац из пиштоља који је испалио Ђузепе Цангара убио је Антона Чермака — тадашњег градоначелника Чикага. 20. новембра 1934. године пред Америчким конгресом појавио се генерал-мајор Смедли Д. Батлер који је упозорио на постојање завере против Рузвелта. Батлер је под заклетвом изјавио да су особе из финансијског сектора планирале — по узору на Вајмарску републику и тадашњу Краљевину Италију — да уведу фашистички режим у Сједињеним Америчким Државама. Навео је имућне породице Дупон, Морган, Раскоб и Мерфи, које су нередима и демонстрацијама хтеле да свргну Рузвелта. Није могло бити утврђено је ли стварно постојала завера и да ли покушај атентата има везе с тим. (24. 3. 2003) (на немачком). bueso.de
Критика економиста Економиста Роберт Мерфи критикује Хувера и Рузвелта због спровођења интервенционизма. Наводи да су мере само продужиле кризу и опоравак тржишта. Узрок кризе види у политици Америчке централне банке која је давала кредите с ниским каматама за шпекулацију.Bökenkamp, Gérard (13. 1. 2010). (на немачком). liberalesinstitut.wordpress.com С овом тезом слаже се и Милтон Фридман.Hankel, Wilhelm (на немачком). . Signum-Verlag GmbH, Co. KG.
Значај Рузвелт опет побеђује на изборима, освојивши 1936. већи број гласова него 1932. године. Тада је у Медисон сквер гардену одржао говор којим је још једном истакао значај реформи које је донео Њу дил:
Програми Њу дил је имао тридесетак главних програма од којих су неки били универзално препознатљиви по својим акронимима. Већина их је угашена током Другог светског рата; неки раде и дан-данас.
Главни програми њу дила су:
-{National Youth Administration}- (-{NYA}-), 1933 -{Reconstruction Finance Corporation}- (-{RFC}-), 1933 -{Federal Emergency Relief Administration}- (-{FERA}-), 1933 -{United States bank holiday}- (-{USBH}-), 1933 -{Civilian Conservation Corps}- (-{CCC}-), 1933—1942 -{Home Owners' Loan Corporation}- (-{HOLC}-), 1933 -{Tennessee Valley Authority}- (-{TVA}-), 1933 -{Agricultural Adjustment Act}- (-{AAA}-), 1933 -{National Industrial Recovery Act}- (-{NIRA}-), 1933 -{Public Works Administration}- (-{PWA}-), 1933—1938 -{Federal Deposit Insurance Corporation}- (-{FDIC}-), 1993—данас -{Glass–Steagall Act}- (-{GSA}-), 1933 -{Securities Act of 1933}- (-{SA}-), 1933
-{Civil Works Administration}- (-{CWA}-), 1933—1934 -{Indian Reorganization Act}- (-{IRA}-), 1934 -{Social Security Act}- (-{SSA}-), 1935—данас -{Works Progress Administration}- (-{WPA}-), 1935—1943 -{National Labor Relations Act}- (-{NLRA}-) / -{Wagner Act}- (-{WA}-), 1935—данас -{Judicial Reorganization Bill}- (-{JRB}-), 1937 -{Federal Crop Insurance Corporation}- (-{FCIC}-), 1938—данас -{Surplus Commodities Program}- (-{SCP}-) / -{Food Stamp Program}- (-{FSP}-), 1936—данас -{Fair Labor Standards Act}- (-{FLSA}-), 1938 -{Rural Electrification Administration}- (-{REA}-) -{Resettlement Administration}- (-{RA}-) -{Farm Security Administration}- (-{FSA}-)
Види још Интересна група Економика благостања Социјални либерализам Међународни монетарни фонд Споразум из Бретон Вудса
Референце
Литература
.
. . . .
. . . . . . .
. . . Milkis, Sidney M.; Mileur, Jerome M. . .
Спољашње везе
Категорија:Монетарна политика Категорија:Привреда Сједињених Америчких Држава Категорија:Историја САД (1918–1945) Категорија:Реформа