Награда „Доситеј Обрадовић” за животно дело установљена је и додељује се од 2013. године. Управни одбор Задужбине „Доситеј Обрадовић”, на седници одржаној 16. октобра 2013. године, донеo је одлуку о утемељењу награде. Додељује се за животно дело из области филозофије, етике, естетике, теорије и историје књижевности, компаратистике, лингвистике, различитих грана педагошко-психолошке теорије и праксе, преводилаштва и свих видова културног посредништва и комуникације. Награду додељује Задужбина „Доситеј Обрадовић”, а састоји се од плакете са ликом Доситеја Обрадовића и новчаног износа. Добитници Према Правилнику о додељивању Награде добитник може бити држављанин Републике Србије, или неке друге државе, чији рад доприноси српској култури и њеној промоцији у свету. Конкурс се расписује једном годишње, а награда се уручује сваког фебруара за претходну годину. О добитницима награде одлуку доноси петочлани жири који је именован од стране Управног одбора Задужбине и чији мандат траје четири године.
ГодинаДобитник/цаОбразложење жирија2013.академик Владета ЈеротићАкадемик Владета Јеротић је својим животом, делом и деловањем по свему на трагу мисије коју је у српском народу остварио Доситеј Обрадовић. Његово просветитељство, филозофско-религијско и књижевно стваралаштво, прожето изразитом хуманистичком цртом његове личности, превазилази и наткриљује све посебности и искључивости својствене нашем времену... (Жири: проф. др Војислав Јелић - председник жирија, проф. др Мирко Васиљевић, проф. др Славко Гордић, др Марко Недић и проф. др Драган Симеуновић)2014.Бисерка ЦвејићГоспођа Бисерка Цвејић, примадона Опере Народног позоришта у Београду, већ одавно је позната и призната у земљи и свету као врхунски музички стваралац и вокални педагог. Попут Доситеја, вратила се, након у иностранству проведене младости, у родну земљу и посветила јој сву своју стваралачку енергију, проносећи потом најчувенијим светским музичким сценама не само славу свога талента, већ и глас о својој земљи и Београду у којем је провела најплодније деценије свога живота. (Жири: проф. др Војислав Јелић - председник жирија, проф. др Мирко Васиљевић, проф. др Славко Гордић, др Марко Недић и проф. др Драган Симеуновић)2015.Раша ПоповПедагошки учинак стваралачког и медијског дела и деловања Раше Попова на Доситејевом трагу духовног оплемењивања младих нараштаја на укупном српском духовном простору, укључујући стару и нову дијаспору, чини га достојним Доситејеве награде за животно дело. (Жири: проф. др Војислав Јелић - председник жирија, проф. др Мирко Васиљевић, проф. др Славко Гордић, др Марко Недић и проф. др Драган Симеуновић)2016.академик Љубомир СимовићУметничком висином својих стваралачких домета, жанровском и тематском разноликошћу свога дела, откривалачким сведочењем о нашем наслеђу и савремености, одјеком свога стваралаштва, посебно драмског у раздаљеним светским културним центрима, свагда живом, доситејевском бригом за опстанак, слободу и напредак српског народа у сложеним и све неизвеснијим околностима савремене историје, академик Љубомир Симовић – песник, драмски писац и есејиста – представља данас, и поодавно, изразиту креативну индивидуалност и вазда критички будног посвећеника темељним питањима наше духовне и друштвене стварности. Уверени смо да ова одлике и заслуге чине Љубомира Симовића достојним награде с Доситејевим именом и знаком. (Жири: проф. др Војислав Јелић - председник жирија, проф. др Мирко Васиљевић, проф. др Славко Гордић, др Марко Недић и проф. др Драган Симеуновић)2017.Стеван БугарскиСтеван Бугарски је водећи научни и културни посленик међу Србима у Румунији, угледни проучавалац готово свих области српске баштине, од знаменитих личности попут грофа Ђорђа Бранковића, Доситеја Обрадовића, Саве Текелије, Милоша Црњанског, до српске штампе, црквене уметности, историје српских светиња, летописне традиције и политичке историје. Повезујући научне и просветитељске циљеве и настојања, којима је и Доситеј Обрадовић предано служио и тако своме роду заувек осигурао узорно место међу просвећеним народима Европе и света, он је својим прегалаштвом постао чувар српске баштине и самосвојности Срба у Румунији. Речју и делом Стеван Бугарски је учинио видљивим оно најважније што матици припада али истом снагом и замахом допире и до њених сународника у расејању. Рушећи ограде које нас деле саградио је мостове који нас спајају... (Жири: проф. др Војислав Јелић - председник жирија, проф. др Мирко Васиљевић, проф. др Славко Гордић, др Марко Недић и проф. др Драган Симеуновић)2018.академик Димитрије СтефановићУ време када код нас црквена музика, посебно она православнe провенијенције, није имала отворене могућности јавног представљања, нити је била предмет студија у музичким школама и факултетима, музиколог Димитрије Стефановић, академик, окупља младе људе, различитих образовних профила и интересовања, и тако отпочиње дуги процес упознавања и извођења старе музике откриване у византијским, латинским, руским и старим српским рукописима. Студијски хор Музиколошког института САНУ, под његовом диригентском палицом, гостовао је у многим земљама широм света – Аустрији, Немачкој, Енглеској, Француској, Швајцарској, Италији. Било је то духовно и етичко узрастање праћено ширењем до тада мало познате православне музичке културе у Европи, али и размена искустава са припадницима других конфесија који су први пут откривали музичку традицију са Балкана. Тај провсетитељски жар деценијама је градио мостове који су повезивали српску културу и православље са културама других народа и вероисповести... (Жири: проф. др Војислав Јелић - председник жирија, проф. др Мирко Васиљевић, проф. др Славко Гордић, др Марко Недић и проф. др Драган Симеуновић)2019.проф. др Светомир БојанинНаш водећи дечији психијатар, лекар, педагог, етичар, хуманиста, посвећеник и поуздани чувар свих оних вредности које су утемељене у историју и културу српскога народа, својом сталном бригом о деци и школи, језику и књизи, духовности и народном просвећивању, у свему је близак делу и идејама које су истим стазама водиле нашег просветитеља Доситеја Обрадовића. Рано се опредељује и истрајава да живот посвети младима, њиховом менталном здрављу и школи коју сагледава у њеној дијахронији од античких па све до модерних времена. Дневна болница за децу у Институту за ментално здравље у Београду од 2012. године носи његово име. Тако је он, како сам каже, добио орден сачињен од времена које траје... (Жири: проф. др Војислав Јелић - председник жирија, проф. др Мирко Васиљевић, проф. др Славко Гордић, др Марко Недић и проф. др Драган Симеуновић)2020.Синиша ПавићКњижевник и сценариста Синиша Павић спада у ред најзначајнијих стваралачких личности у области књижевне делатности посвећене телевизијској и филмској сценаристици у Србији (Жири: проф. др Војислав Јелић - председник жирија, проф. др Мирко Васиљевић, проф. др Славко Гордић, др Марко Недић и проф. др Драган Симеуновић)2021.академик Данило БастаЛетимичан поглед на дело и делатност Данила Н. Басте указује на човека широког распона интересовања и ангажовања. Као што је поменуто, средишње подручје његовог рада, у првом реду, чине политичка и правна филозофија класичног немачког идеализма. Нарочиту пажњу је уз то поклонио српској филозофскоправној традицији и богатој духовно-научној баштини Правног факултета у Београду. Баста је, поред тога, деценијама брижљиво пратио, бележио и рецензирао филозофске публикације домаћих и страних аутора... (Жири: проф. др Војислав Јелић - председник жирија, проф. др Мирко Васиљевић, проф. др Славко Гордић, др Марко Недић и проф. др Драган Симеуновић)2022.проф. др Ђорђе ТрифуновићБавећи се превасходно српском средњовековном књижевношћу и њеним узајамним везама са византијском и другим словенским литературама, професор Трифуновић је своја истраживања широко засновао на испитивању грађе и издавању старих српских рукописа, суверено се крећући у области словенске археографије и текстологије. Сјајан познавалац историографске науке и историје средњовековне уметности, он је дао изузетан допринос естетичким разматрањима старе књижевности, као и њеним свеобухватнијим филолошким проучавањима... (Жири: проф. др Љубодраг Димић - председник жирија, проф. др Марко Недић, проф. др Дарко Танасковић, проф. др Славко Гордић и проф. др Радивоје Микић)2023Радомир ПутникРадомир Путник, истакнути писац, театролог, драмски писац, позоришни и књижевни критичар, драматург, уредник и познати културни радник, објавио је велики број књига, више од хиљаду позоришних и књижевних критика у дневним листовима и књижевним часописима, као и у радио и телевизијским емисијама. Читав свој стваралачки живот посветио је позоришту, телевизији, сцени и књизи - био је уредник у Редакцији драмског програма Телевизије Београд, уредник у Редакцији играног програма Телевизије Београд и Радио-телевизије Србије, главни и одговорни уредник Уметничког програма Радио-телевизије Србије, као и директор Драме у Народном позоришту у Београду...
(Жири: проф. др Љубодраг Димић - председник жирија, проф. др Марко Недић, проф. др Дарко Танасковић, проф. др Славко Гордић и проф. др Радивоје Микић)
Види још Награда Доситеј Обрадовић страном издавачу Доситејев штап Доситејево перо
Референце
Спољашње везе Конкурс за прву награду Доситеј Обрадовић за животно дело Награда примадони Бисерки Цвејић... Награда Доситеј Обрадовић за животно дело Стевану Бугарском
Категорија:Српске награде