Studijski sistem (koja je korišćen tokom perioda poznatog kao zlatno doba Holivuda) je metoda filmske produkcije i distribucije kojom dominira mali broj „glavnih“ studija u Holivudu. Iako se taj termin i danas koristi kao referenca na sisteme i produkciju glavnih studija, istorijski se taj termin odnosi na praksu velikih filmskih studija između 1920-ih i 1960-ih godina, čime je obuhvaćeno (a) stvaranje filmova prvenstveno na njihovim sopstvenim filmskim lokacijama sa kreativnim osobljem pod često dugoročnim ugovorom, i (b) dominiranje prikazivanja putem vertikalne integracije, tj. vlasništvom ili efektivnom kontrolom distributera i prikazivača, garantujući dodatnu prodaju filmova manipulativnim tehnikama rezervacije kao što je blok rezervacija.

Vladavina velikih studija i prvi pad

Poredak Velike petorke u pogledu profitabilnosti (usko povezan sa tržišnim udelom) bio je u velikoj meri konzistentan tokom Zlatnog doba: MGM je bio broj jedan jedanaest godina, 1931–41. Paramount, najprofitabilniji studio rane zvučne ere (1928–30), bledeo je tokom većeg dela naredne decenije, a Foks je bio broj dva tokom većine vladavine MGM-a. Paramount je počeo sa postojanim usponom 1940. godine, konačno prelazeći MGM dve godine kasnije; od tada do reorganizacije 1949. ponovo je bila finansijski najuspešnija firma u Velikoj petorci. Izuzev 1932. godine - kada su sve kompanije, osim MGM-a, izgubile novac, pri čemu je RKO nešto manje od svojih konkurenata - RKO je bio poslednji ili (obično) poslednji svake godine tokom Zlatnog doba, sa Vornerom generalno u sličnoj poziciji. Među manjim firmama, Malom trojkom, Ujedinjeni umetnici su uglavnom bili na dnu, Kolumbija je bila najjača tokom 1930-ih, a Juniverzal je prednjačio tokom većig dela 1940-ih.Financial analysis based on Finler

Holivudski uspeh je rastao tokom Velike depresije, verovatno zato što su filmovi pomagali publici da zaboravi na lične poteškoće. Predsednik Frenklin Delano Ruzvelt rekao je za Širli Templ, „Kada je duh ljudi niži nego u bilo koje drugo vreme tokom ove depresije, sjajna je stvar što Amerikanac za samo petnaest centi može otići u bioskop i gledati nasmejano lice bebe i zaboraviti na njegove nevolje"."Shirley Temple, iconic child star, dies at 85", Associated Press (February 11, 2014). Do 1939. godine u Sjedinjenim Državama je bilo 15.000 bioskopa, više od banaka; broj dvorana po stanovniku bio je dvostruko veći od sredine 1980-ih. Bioskopska industrija bila je veća od one za kancelarijske mašine. Iako je bila četrnaesta po prihodu, ova industrija je bila druga po procentu dobiti njenih rukovodilaca. Vrhunske zvezde poput Binga Krozbija i Klodet Kolber bile su plaćene više od 400.000 američkih dolara godišnje ($7.204.785 danas).

Kraj sistema i gašenje RKO

Jedna od tehnika koja se koristila za podršku studijskom sistemu bila je blok-rezervacija, sistem prodaje više filmova bioskopskoj firmi kao celine. Takva jedinica - pet filmova bila je standardna praksa tokom većeg dela četrdesetih godina prošlog veka - obično je obuhvatala samo jedan posebno dobar film, a ostatak je bila kombinacija A-budžetskih dela slabijeg kvaliteta i B filmova.See Schatz Kao što je časopis Life napisao 1957. godine u retrospektivi o studijskom sistemu, „To nije bila dobra zabava i nije bila umetnost, a većina proizvedenih filmova imala je ujednačenu osrednjost, ali su oni bili ujednačeno profitabilni ... Milion-dolarska osrednjost bila je okosnica Holivuda“.

Nakon sistema

Zvezdama vođeni sistem

Pedesetih godina 20. veka Holivud se suočio sa tri velika izazova: slučaj Paramount koji je okončao studijski sistem, novonastala popularnost televizije i posleratna potrošačka potrošnja nakon Drugog svetskog rata, pružajući svojoj publici mnoge druge mogućnosti u slobodno vreme. Skala uspeha i neuspeha na blagajnama je rasla, sa „opasnom sredinom“ sačinjenom od filmova koji bi u prethodnoj eri ostvarivali zarade. Jedan filmski stvaralac je izjavio 1957. godine da je „jedna od apsolutnih katastrofa današnjice je praviti milion-dolarske prosečnosti. S jednim takvim poduhvatom možete izgubiti ne samo ukupnu investiciju, već i košulju s leđa.” Do te godine Holivud je snimao samo oko 300 igranih filmova godišnje, u poređenju sa oko 700 tokom 1920-ih. Daril F. Zanuk, šef kompanije 20. Senčuri Foks, nije imao direktnog učešća u radu studija od 1956. do 1962,Douglas Martin "Richard Zanuck, Producer of Blockbusters, Dies at 77", New York Times, 13 July 2012 a Luis B. Majer, otpušten iz MGM 1951. godine, umro je 1957.Leo Verswijver (ed.) . n.1 Većina glumaca je radila honorarno nakon okončanja studijskog sistema.

Sindikacija, televizija, recesija i konglomerat Holivuda

Početkom 1960-ih glavni studiji počeli su da ponovo izdaju starije filmove za udruživanje i transformisali se na uglavnom proizvodnju telefilmova i b-filmova kako bi zadovoljili potražnju televizije za programom. Između 1969. i 1971. industrija je pretrpela ozbiljnu recesiju, delimično i zbog velikog pada budžeta, ali se ubrzo umetnički oporavila filmovima poput Kuma (1972) i Kineske četvrti (1974).

Početak Ratova zvezda (1977) Džordža Lukasa postao je prototip modernog blokbastera. Puštanje filmova na stotine mesta postalo je norma uz hitove poput nastavaka Lukasovih Ratova zvezda, Imperija uzvraća udarac i Povratak Džedaja, Spilbergovih uspeha sa Otimačima izgubljenog kovčega i E.T. vanzemaljcem, i razvojem kućnog videa i kablovske televizije. U međuvremenu, nekontrolisani budžet Nebeskih vrata (1980), i njegov ograničeni prihod od prodaje ulaznica doveli su do prodaje preduzeća Ujedinjeni umetnici.

Od 1990. do 1995, Novi Holivud pretvorio se u većoj meri u konglomeratni Holivud i brzo je ostvario dominaciju nad čitavom globalnom industrijom zabave.

Reference

Literatura

, (available online).

Schatz, Thomas (1998 ). . Faber and Faber Schatz, Thomas (1999 ). . University of California Press

Brand, Paul (2005). "'Nice Town. I'll Take It': Howard Hughes Revisited", Bright Lights Film Journal 47, February. Freiberg, Freda (2000). 11, November 1.

. (Berkeley, Los Angeles, and London: University of California Press) . )

. ) . )

Benshoff, Harry M. & Griffin, Sean. . Wiley-Blackwell 2004; . . Columbia University Press 1995; . . Rutgers University Press 1999; . . Cambridge University Press 1996; .

. Indianapolis Monthly, Emmis Publishing LP February 2005. (). . Dodd Mead 1988; . . I.B. Tauris 2006; .

. University of Wisconsin Press 1997; . Jeff, Leonard L. & Simmons, Jerold L. . The University Press of Kentucky 2001; Jowett, Garth S., Jarvie, Ian C., and Fuller, Kathryn H. . Cambridge University Press 1996; . . Martin's Press 2000; .

. 2004; . U Press 2002; .

. 2004; .

. Thames & Hudson 1996; .

. June 2000 . Taylor & Francis 2004; . . Oxford University Press 2003; .

. Wiley-Blackwell 2005; . . Public Affairs 2004; . . University of Wisconsin Press 1997; . . Harry N. Abrams, Inc. 1999; . . Columbia University Press 2009; . Bernard F. Dick . University of Kentucky Press

Spoljašnje veze

-{The Hollywood Antitrust Case, aka The Paramount Antitrust Case detailed history from the Society of Independent Motion Picture Producers research archive.}- -{The Motion Picture Production Code of 1930}- -{Pre-Code Film from Bright Lights Film Journal}- -{Sexual Classic Films at Filmsite.org}- -{Pre-Code Film at the UCLA Film & Television Archive}- -{Turner Classic Movies}- -{Let's Misbehave: A Tribute to Precode Hollywood }- -{9 Outrageous and Uncensored Pre-code Horror Films You Should See Now}-

Категорија:Филмски студио Категорија:Историја филма