Устанак Овена Глендовера (), од 1400 до 1415, био је последњи велики устанак Велшана против енглеске власти.Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 10), Војноиздавачки завод, Београд (1976), стр.423
Позадина Хришћанска кнежевина Велс (заправо, током већег дела историје - колекција више мањих кнежевина) на западу Велике Британије одржала се од оснивања у 9. веку под Родријем Великим (844-877) до Луелина Последњег (1246-1282), који је 1267. признао врховну власт енглеског краља, чиме је Велс постао вазална кнежевина Енглеске. Упркос томе, енглески краљ Едвард I је до 1284. покорио читав Велс.
После енглеског освајања, борба Велшана против енглеске доминације прерастала је више пута у устанке (1287, 1294. и 1316). У тим борбама Велшани су се вешто користили великим луком, који су Енглези од њих прихватили, усавршили и касније веома успешно употребљавали, нарочито у стогодишњем рату.
Устанак
Овен Глендовер био је потомак старих велшких кнежева, који је желео да поврати независност Велса уз помоћ Француза, који су у то време били заплетени у Стогодишњи рат са Енглеском. Буна је избила у најнезгодније време по Енглеску, у време грађанских немира и буна после свргавања краља Ричарда II (1399) и узурпације војводе Хенрија од Ланкастра, који се прогласио за краља Хенрија IV (1399-1413). Више од десет година су Хенри IV и његов син и наследник, Хенри V (1413-1422) водили рат против устаника, и гонили их по велшким брдима, али све до Овенове смрти (1416) устанак није био потпуно угушен.Чарлс Оман, Кратка историја Енглеске (од најстаријих времена до Светскога Рата), Лондон (1920), стр. 38
Мада су се поједина устаничка упоришта одржала све до 1415, главни период устанка, када су вођене велике битке и опсаде, завршен је већ 1405.
Референце
Литература
Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 10), Војноиздавачки завод, Београд (1976), стр.423 Чарлс Оман, Кратка историја Енглеске (од најстаријих времена до Светскога Рата), Лондон (1920), стр. 38