мини|300px|Географска распрострањеност Нипмака пре контакта са Енглезима
Нипмаци су алгонквински народ, који је пре контакта са Енглезима насељавао средишњи део данашње америчке државе Масачусетс и суседне делове држава Конектикат и Род Ајленд. Први контакт Енглеза и Нипмака десио се 1630, када је Џон Аквитамог (Нипмак) понудио кукуруз на продају изгладнелим колонистима у Бостону.<ref>Larnad, E. D. (1874). History of Windham County, Connecticut: 1600-1760. (Vol. I, p. 59). Cambridge, MA: Harvard University Press.</ref>
Колонисти су били носиоци патогена, као што су велике богиње, на које домороци Америка нису имали имунитет. Резултат је била висока стопа смртности од нових заразних болести међу Нипмацима и другим староседеоцима. Поред тога, Енглези су у Нови свет донели алкохол. Након што су Енглези донели нове строге законе усмерене против културе и вере Индијанаца, као и одузимања земље легално и нелегално, многи Нипмаци су се придружили побуни краља Метакома 1675. Побуњеници су поражени, а последице овог рата су били погубне. Велики број Нипмака је интерниран на острво Дир Ајленд у Бостонској луци, где су многи умрли од болести и глади, док су други погубљени или продати у робље на Антилима.
Свештеник Џон Елиот је 1631. дошао у Бостон, у коме је започео пројекат учења масачусетског језика, који је био језик комуникације међу становницима Нове Енглеске. Превео је Библију на масачусетски и објавио је, као и граматику масачусетског језика, а радио је и на покрштавању домородачког становништва. Имао је велику улогу у оснивању „молитвених градова”, где су домороци под принудом насељавани и покрштавани. У молитвеним градовима домороци су говорили сопственим језицима, а такође је и градска власт била у њиховим рукама.
До 19. века, Нипмаци су сведени на ниво штићеника државе, јер су били под управом повереника кога је постављала држава. Усвајањем закона којим је у држави Масачусетс дато право гласа домороцима 1869, Нипмаци су практично били распуштени као организовани народ, а последња преостала резерватска земља је продата. Међутим, нипмачка насеља су наставила да постоје, и средином 20. века Нипмаци су се поново организовали као народ. Добили су признање државе 1979. На савезном нивоу признање је изостало, пре свега због тога што су Нипмаци своју земљу изгубили одавно, а имали су и тешкоће у доказивању политичког и друштвеног континуитета.
Етноними Први пут су поменути у писму заменика гувернера Томаса Дадлија под именом „Нипнет” („Народ слатководне баре”), које је везано за област коју су насељавали у унутрашњости континента. Теолог Роџер Вилијамс их је 1637. забележио под именом Нипмак, што је изведено из „Нипмог” („Народ слатководног места за рибарење”). Колонисти и сами староседеоци су ово име користили након развоја „молитвених градова”.Connole, D. A. (2007). Indians of the Nipmuck Country in Southern New England 1630-1750, an Historical Geography. Jefferson, NC: McFarland & Co. pp. 7 - 8.Hodge, R. W. (2006). Handbook of American Indians, North of Mexico. (Vol. II). Whitefish, MT: Kessinger Pub. p. 74. Французи су за већину староседелаца Нове Енглеске користили назив „Луп” („Вучји народ”). Међутим, нипмачке избеглице које су уточиште нашле у француској Канади међу Абенакима, за себе су користили назив који у преводу значи „Народ брда дабровог репа” („ȣmiskanȣakȣiak”).Day, G. M., Foster, M. K., & Cowan, W. (1998). In Search of New England's Native Past: Selected Essays. Amherst, MA: University of Massachusetts Press, p. 181
Језик Нипмаци су највероватније говорили језиком који је у науци познат под именом „Луп А” („вучји А језик” или неформално нипмачки језик), који спада у јужно-новоенглеску подгрупу источне групе алгонквинских језика.
Подгрупе Данијел Гукин, надзорник староседелаца и помоћник Џона Елиота, је разликовао 4 нипмачка племена: Нипмак у ужем смислу (), Вабквасет (), Квабог () и Нашавеј ().Connole, D. A. (2007). Indians of the nipmuck country in southern new england 1630-1750, an historical geography. Jefferson, NC: McFarland & Co. pp. 8 - 10. Ова подела није била чврста, јер су они који су були незадовољни својим поглавицама имали слободу да се прикључе другим групама. Поред тога, на склапање савеза утицали су сродство, војне потребе и обавеза плаћања данка.Hodge, F. W. (1910). Nipmuc. Handbook of american indians north of mexico. (Vol. III, p. 74). Washington, DC: Smithsonian Institution.
У многим молитвеним градовима насељавани су домороци из различитих племена, што је довело до губитка посебних племенских идентитета. Данас постоје 4 групе које се везују за Нипмаке:
Чобанагангамог или Индијанци Дадлија Потомци становника молитвеног града Чобанагангамог, који је данас део града Вебстера, основаног на земљи коју је уступио град Дадли. Племе користи неколико хектара земље на територији града Вебстера у Масачусетсу и града Томпсона у Конектикату.
Хасанамиско или Индијанци Графтона Потомци становника молитвеног града Хасанамесит, који је данас део града Графтона. Породица Циско је у свом власништву задржала 2 хектара стечених у време последње продаје комуналне земље Хасанамесита; данас је то једина површина која припада обновљеном резервату.
Конектикатски Нипмаци Потомци већег броја различитих нипмачких скупина које су староседеоци Конектиката или су у њега пресељене из Масачусетса. Конектикатске Нипмаке држава не признаје.Blumenthal, R. Connecticut Department of Justice, Office of the Attorney General, Indian Affairs. (2002). Comments of the state of connecticut and the northeastern connecticut council of governments on the proposed findings on the petitions for tribal acknowledgement of the nipmuc nation and the webster/dudley band of the chaubunagungamaug nipmuck indians. Retrieved from http://www.ct.gov/ag/lib/ag/press_releases/2002/indian/nipmuc_brief.pdf.
Натички Масачусети или Натички Нипмаци Потомци становника молитвеног града Натика, који нису задржали ни један део своје традиционалне територије. Натичани већим делом потичу од Масачусета, а у мањој мери од Нипмака. Право на коришћење јавних услуга остварују по основу свог нипмачког порекла.Executive Office of Housing and Economic Development, Commission on Indian Affairs. (n.d.). Tuition waiver guidelines. Retrieved from Commonwealth of Massachusetts website: www.mass.gov/hed/docs/dhcd/ia/tuitionwaiver.doc.
Правни положај
Признање државе Гувернер Масачусетса Мајкл Дукакис издао је 1976. извршни налог #126, којим је предвиђено да државне агенције директно сарађују са Нипмацима по питањима која су од значаја за њих, такође је упућен захтев за стварање државне „Комисије за индијанско питање”.Mass. Executive Order #126. Dukakis 65th Governorship, 1976. Комисија је убрзо и основана; она је пружала подршку државе образовању, здравственој заштити, културном континуитету и заштити преостале земље потомака Вампаноага, Нипмака и Масачусета.Massachusetts General Laws, pt. I, Title II, Chapter 6A, § 8A. Држава је такође наложила испитивање свих људских остатака откривених у току грађевинских радова и обавештавање комисије о открићу, комисија би затим након истраге коју спроводи државни археолог, одлучила о корацима које треба преузети.Massachusetts General Laws, pt. I, Title II, Chapter 7, § 38A.
Комонвелт Масачусетса је такође потврдио континуитет данашњих Нипмака са историјским народом и похвалио њихове напоре да очувају своју културу и традицију. Држава је такође симболично укинула „Закон о општем суду” из 1675. године којим је Индијанцима забрањен боравак у граду Бостону током рата краља Филипа.Massachusetts Session Laws. 181st General Court, 2005, Chapter 25. Нипмачке власти такође блиско сарађује са државом на разним археолошким ископавањима. Заједно са „Националним конгресом америчких Индијанаца”, биле су против изградње постројења за пречишћавање отпадних вода на острву Дир у Бостонској луци, где су његовом изградњом оскрнављени многи гробови, и сваке године одржава помен Нипмацима умрлим у зиму након интернирања за време рата краља Филипа и одржава протесте против уништавања индијанских гробница.Nipmuc Nation. (1994). Remembering deer island: A cause worth of nipmuc support. Nipmucspohke, I(2), 2-3. Retrieved from nipmucspohke.homestead.com/Vol.I_Is.2.pdf
Напори за добијање признања на савезном нивоу мини|десно|Конгресмен Џон Олвер се састаје са Нипмакињом у време када су Нипмаци настојали да добију савезно признање. Зара Циско Броу, власница поседа у граду Хасанамесит, 22. априла 1980. предала је писмо о намери подношења захтева за савезно признање Нипмака као индијанског племена. Овим потезом стичу се одређена права, укључујући успостављање односа са Конгресом Сједињених Држава на међудржавном нивоу, такође стиче се право на подршку и услуге „Бироа за индијанска питања” (BIA). Нипмаци, које је заступала влада Хасанамиско Нипмака, уписани су у „Савезни Регистар” као подносилац представке бр. 69.Blumenthal, R. Connecticut Department of Justice, Office of the Attorney General, Indian Affairs. (2002). Чобанагангамог Нипмаци су се придружили захтеву за савезним признањем.
BIA је 20. јула 1984. примила захтев од „Одбора за Савезно Признање Племенског Савета Нипмака“, које су потписали Зара Циско Броу и њен наследник Волтер А. Викерс као представници Хасанамиско Нипмака и Едвин „Мудра сова“ В. Морс старији као представник Чобанагангамог Нипмака. Огранак за признање и истраживање (BAR) Бироа за индијанска питања одговорио је 2. фебруара 1995. Едвину В. Морсу старијем, проглашавајући подносиоца представке бр. 69 спремним за активно разматрање. Тражени су спискови чланова племена у накнадном писму од мају 1995. године. Од 11. јула 1995, нипмачки захтев за признањем је у статусу „активног разматрања“. Међутим, 2004. године BIA је обавестила племе да је њихов захтев за савезним признањем одбијен.Martin, A. U.S. Department of the Interior, Bureau of Indian Affairs. (2004). Summary under the criteria and evidence for final determination against federal acknowledgment of the Webster/Dudley Band of Chaubunagungamaug Nipmuck Indians (CBN-V02-D009). Washington, DC: Office of Federal Acknowledgment.
Историја пре контакта Палеоиндијанци су населили Нову Енглеску са југозапада након повлачења Висконсинског ледника, око 9000 п.н.е. Докази укључују разне камене алате који су откривени на локалитету Бул Ран у Ипсвичу, као и различитим налазиштима на обалама река у централним деловима државе. Нова Енглеска је у ово доба била прекривена тундром, у којој су локални народи ловили вероватно карибуе и другу крупну дивљач.Dincauze, D. F. U.S. Department of the Interior, National Park Service. (2007). The Earliest Americans: Northeast Property Types. Washington, D.C.: National Park Service Website.Robinson, B. S. (2011). Paleoindian Mobility and Aggregation Patterns. Climate Change Institute, University of Maine, Orono, ME.
Староседеоци су током архаичног доба, који је започео око 7000 п. н. е. успостављали трајније ловачке логоре и додатно су развили вештину израде алата. Произвели су опрему за риболов, напредније камено оруђе, створили културу сахрањивања, локализовани лов и израђивали камене посуде. Током овог доба, топлије време је омогућило развој шума и поклопило се са изумирањем мегафауне леденог доба, за које се сматрало да су га изазвали људи због претераног лова. Насеља су постала трајнија, а густина насељености се повећала.Mulholland, M. T., & Currin, K. (1997). Prehistory in New England. Biology Department, University of Massachusetts, Amherst, MA.