Жртвовање интелекта () је концепт везан за хришћанско учење које се може пронаћи у Другој посланици Коринћанима Светог Апостола Павла и касније у Језуитском реду. Спада у једну од жртви коју је оснивач Језуита Игнације Лолоја захтјевао од својих слиједбеника.
Концепт је у више индивидуалистичком смислу преузео научник и мислилац Блез Паскал као и егзистенцијалиста Серен Кјеркегор, који је сматрао да чин вјере захтјева скок у празнину, што је једнако жртви интелекта и разума.S. Kierkegaard, Fear and Trembling. (Copenhagen: 1843)
Ово становиште је квинтесенцијално изражено у изреци credo quia absurdum односно Вјерујем јер је апсурдно.
Жртвовање интелекта одбацује Католичка црква која сматра да је разум пут ка директној спознаји Бога.See St. Thomas Aquinas, Summa Theologica; Pope John Paul II, encyclical Fides et ratio.
Фраза се често користи у пежоративном смислу.Max Weber, "World Rejection and Theodicy", ch.8. See H.H. Gerth and C.W. Mills, From Max Weber: essays in sociology (1948, 2002), p.352Paul Pruyser, "The Seamy Side of Current Religious Beliefs," in H. Newton Maloney & Bernard Spilka, eds. Religion in Psychodynamic Perspective: The Contributions of Paul Pruyser (Oxford 1991): 51.
Референце
Категорија:Верске традиције и покрети Категорија:Хришћанство