Никола Самарџић (1961) српски је историчар, универзитетски професор и политички активиста.
Биографија Рођен је као син историчара и академика Радована Самарџића. Дипломирао је историју на Филозофском факултету Универзитета у Београду 1985. године. Ту је магистрирао 1989. године на тему: "Француска и Османско царство 1687-1691" и наредне године добио запослење као асистент-приправник. У звање асистента на ужој научној области Општа историја средњег века, изабран је 1992. године.
Одбранио је докторску дисертацију Источна политика Карла V 1995. године, па је изабран за доцента на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Боравио је 2003. године на усавршавању на Међународном институту за америчке студије при Универзитету Њујорк. Изабран је у звање ванредног професора 2003, а у звање редовног професора 2009. године.
Члан је Управног одбора Института за јавну политику.
Јуна 2020. године, Самарџић је на Твитеру, где је врло активан, лајковао твит у којем се тврди да је логор Јасеновац заправо последица владавине Карађорђевића:
Политичка делатност Од 1995. до 2004. године је био члан Демократске странке. Заједно са Чедомиром Јовановићем је 2005. године учествовао у оснивању Либерално-демократске партије.
На локалним изборима 2008. године, био је носилац изборне листе Либерално-демократске партије у Градској општини Врачар, која је тада освојила 13,5% гласова. Исте године је напустио странку.
Тренутно води невладину организацију "Глас — The Voice!".
Ставови Као асистент на Филозофском факултету Универзитета у Београду, Самарџић је писао за часопис Погледи из Крагујевца, који се афирмирао као први антикомунистички лист у СФРЈ.
У време распада СФРЈ, Самарџић је у Погледима од 14. јуна 1991. године објавио текст о прерасподели територија које мора уследити:
Самарџић је један од потписника "Апела 88", којим се Србија оптужује за „подривање Црне Горе”, а уједињење Црне Горе са Краљевином Србијом из 1918. године се назива „српска окупација”.
Он сматра да је Турска претња региону као и да је Кина је највећа појединачна претња светском миру и европском јединству.
Дела
Француска и Турска 1687-1691. Београд, Историјски институт САНУ, 1992; Karlo V. Beograd, 2001 (2005, II izd); Istorija Španije, Beograd: Plato, 2003 (2005, II izd); Drugi dvadeseti vek, Beograd : Službeni glasnik, 2008. Identitet Španije, Beograd: Admiral Books, 2014. Kulturna istorija Beograda. XVIII vek, (Nikola Samardžić, Radovan Samardžić, Mirjana Roter Blagojević), Beograd : HesperiaEdu, 2014. Pisma iz Carigrada 1688-1698 (Marija Kocić, Nikola Samardžić), Beograd, 2017. Limes i komentari: Istorijska margina i poreklo posebnosti Jugoistočne Evrope, Beograd: HeraEdu, 2017. Drugi hladni rat, Beograd, Laguna, 2022.
Референце
Спољашње везе Компилација изјава Николе Самарџића
Категорија:Рођени 1961. Категорија:Српски историчари Категорија:Доктори историје Категорија:Професори Филозофског факултета Универзитета у Београду Категорија:Чланови Либерално-демократске партије