мини|Sektor 19-99, из циклуса Крај века, 1980/83 мини|IS 02105, уље, 95x60см, 1983. мини|CONTINENTAL, 1983 мини|MACHINA CRIPTOGRAPHIQUE мини|Сећање на таоце у шабачкој цркви 1914, уље на платну, 1974, 208x146см мини|Војводска застава I српски устанак (копија оригинала из Народног музеја Ваљево). Застава се налази у сталној поставци музеја Мишарске битке у Мишару. Радован Миразовић (Милићи, 1950) српски је теоретичар уметности, музеолог и сликар. Члан је Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) и удружења -{La Maison Des Artistes и Association internationale des arts plastiques}-, UNESCO, Париз, у Француској.
Биографија Рођен је 15. априла 1950. године у Милићима, данашња Република Српска. Филозофски факултет (група за историју уметности – музеолошки смер) завршио је у Београду.
Активно се бави сликарством од 1967. године. Крајем 60-их, почетком 70-их година 20. века, био је један од оснивача алтернативне, култне групе БOJE И РЕЧИ у Шапцу, која је својом поставангардном делатношћу мењала културну климу града. Студијски је боравио у СССР, у музејима у Москви и Лењинграду (копирање старих мајстора). Затим, неколико година је провео у Египту и Америци. Дугогодишњи је делатник на пословима заштите културне баштине у Шапцу, и организовања ликовног живота шабачког краја.
Био је управник шабачког Музеја у два мандата (1979—1987) и руководилац Галерије Дуњића кућа. Са председником СО Шабац Н. Лукићем, уз помоћ др С. Живковића, директора Галерије САНУ, оформио је „Легат Градови Европе и Америке”, Бранка Лале Станковића.
Поред више самосталних и групних изложби, излагао је на Октобарском салону у Београду, од 1982. до 1985. године, на УЛУС-овим изложбама, итд, такође представљао је Србију на међународној изложби Умјетничка колонија Почитељ 1964–1984.
Урадио је по позиву ликовно решење и исклесао бесплатно споменик, у периоду од 17. до 24. децембра 1986. године, изгинулим ратницима Церске битке, изнад спомен-костурнице у Мајуру код Шапца.
У родним Милићима урадио је 2008. године, монументалну поклон слику, панораму овог места (1,5×8-{m}-), у тамошњем Музеју рударства, крај Рајковог торња. Посебно је поносан на изведени иконостас српске цркве у Бриселу, и иконе и фреске за српску православну цркву у Паризу.
Библиографија Из области историје и теорије уметности, до данас објавио је студије: Мара Лукић Јелесић – живот и дело (1979), Ликовна уметност у Шапцу 1900–1980. (1982), Хакија Куленовић – живот и дело (Сарајево, 1985), коаутор Ибрахим Крзовић, Наставници и ученици Шабачке гимназије – ликовни уметници (1987), Бранко Станковић – сликар градова Европе и Америке (1988), Владислав Лалицки (1935–2008) сликар, сценограф и костимограф (2012), Милић Станковић – Милић од Мачве (1934—2000), Ликовна уметност у Шапцу у потрази за идентитетом 1816—2016. и др.
У Часопису КОД 21, Шабачког позоришта (сепарати: Ликовна уметност), објавио је неколико културно-историјских монографија о уметности Шапца и Србије.
Рад у Паризу Париска галерија -{Drouot Richelieu}- уврстила је Миразовића, јуна 1990. године, на своју листу 110 европских сликара. На изложби -{Tableaux modernes}-, Миразовићева дела су представљена заједно са делима Пикаса, Далија, Едуар Манеа, Едгар Дега, Тулуз-Лотреке, Љубе Поповића, Владимира Величковића и др.
Ради као кописта старих мајстора у департману Лувра – Музеју морнарице (-{Musée national de la Marine}-), на париском Трокадеру. Једно време је у Паризу, са супругом Јасмином, успешно је водио и Модни студио -{Old West Dream}-.
Остала ангажовања и интересовања Учествовао је у снимању документарног филма ТВ Сарајево Човјек и вријеме – Хакија Куленовић, у режији Мирзе Идризовића.
Са сликаром Владиславом Лалицким учествовао је, као епизодист, сликар-декоратер и сарадник костимографа, у снимању играног филма Партизани Столета Јанковића, снимљеног претежно у шабачком крају, с јесени 1973. године.
Колекционар је реквизита, оружја и опреме, коришћених у европским и америчким филмским студијима. Са супругом Јасмином је власник музеја у оснивању Европа и Америка кроз минула столећа.
Миразовић, приватно Има двоје деце: кћерку Марију, која је завршила Филмску академију у Паризу и сина Филипа, признатог младог српског сликара у Паризу, који је завршио париску Ликовну академију „Бозар“ (-{Académie des Beaux-Arts}-) у класи Владимира Величковића.
Радован Миразовић живи и ради у Паризу и Шапцу.
Референце
Литература
Витомир Вита Бујишић: Мојим пријатељима, Београд-Шабац, 2013.
Спољашње везе
Категорија:Рођени 1950. Категорија:Милићани Категорија:Уметници из Шапца Категорија:Српски историчари уметности Категорија:Српски сликари