Нематеријално културно наслеђе Кине обухвата традиционалне занате и исхрану, обичаје, друштвене праксе и ритуале, веровања, начине усменог изражавања и извођења народних игара и песама, који су и данас сачувани, а које заједнице које их баштине, преносе с генерације на генерацију као обележје сопственог идентитета. Ови елементи дефинисани су Унесковом дефиницијом нематеријалног културног наслеђа.
На Унесковој листи Репрезентативног нематеријалног културног наслеђа света Кина је (до 2020. године) заступљена са 42 елемента. Елементи културног наслеђа Кине на ову листу се уписују од 2008. године.
Елементи уврштени на Унескову репрезентативну листу 2008. година Први предлози реализовани су 2008. године, када их је било четири: 200px|мини|десно|Извођач у Кунћу опери Кунћу опера () један је од најстаријих облика кинеске опере који се и данас изводи. Развила се за време династије Минг (четрнаести до седамнаести век). Карактеришу је динамична структура и мелодија и класични комади. Комбинује песму и рецитал, као и сложене кореографске технике, акробатику и симболичке гестове. Гућин и музика која се на њему изводи - Гућин (кин. 古琴), или кинеска цитра је традиционални музички инструмент. Постоји више од 3.000 година и представља најистакнутију кинеску традицију соло музичких инструмената. Ујгурски мукам из Синкјанга представља општу одредницу за разна извођења мукама, традиционалне кинеске мелодијске форме, раширене међу ујгурским заједницама из Синкјанга, које чине једну од највећих етничких мањина Народне Републике Кине. Укључује песме, плесове, народну и класичну музику и одликује се разноликошћу садржаја, кореографије, музичких стилова и коришћених инструмената. Уртин дуу (кин. 长调) или дуга песма један је од два главна облика традиционалних монголских песама (други је кратка песма или богино дуу). Као ритуални облик изражавања повезан је са важним свечаностима и игра посебну улогу у монголском друштву.
2009. година 250px|мини|десно|алт=Жене припремају исткану свилу за израду одеће|Жене припремају исткану свилу за израду одеће 200px|мини|десно|Одора од јунђин броката 200px|мини|десно|Глумци Јуенју опере Године 2009. реализовано је чак 25 уписа: Велика песма народа Донг је традиционална музичка форма народа Донг (Дун), етничке групе која живи у кинеској провинцији Гуејџоу. Заснива се на вишеделном певању изведеном без инструменталне пратње или вође. Репертоар укључује низ жанрова као што су баладе, дечје песме, здравице и имитативне песме које захтевају виртуозност извођача у опонашању звукова животиња. Оркестар дувача и перкусиониста из Си’ана је традиционални оркестар који обједињује бубњеве и дувачке инструменте, понекад са мушким рефреном. Ова традиција постоји више од једног миленијума музика у древној кинеској престоници Си'ан, у провинцији Шенси. Садржај стихова углавном је повезан са локалним животом и религијским обичајима, а изводи се углавном током верских свечаности какве су вашари у храму или сахране. Свиларство и узгој свилене бубе, традиционална вештина која потиче из Кине и чији су центри у провинцијама Џеђанг и Ђангсу у близини Шангаја и град Ченгду у Сечуану. Нањин или нангуан је музичка извођачка уметност везана за културу народа Минан који живи у јужној провинцији Фуђен, дуж кинеске југоисточне обале. Споре, једноставне и елегантне мелодије изводе се на препознатљивим инструментима као што су бамбусова флаута, лаута са кривим вратом и други. Израда Јунђин броката из Нанкинга је традиционална вештина ткања броката, везана за провинцију Ђангсу и њен главни град Нанкинг. Израда тканине укључује фине материјале попут свиле, злата и предива од пауновог перја. Ова техника се некада користила за израду краљевске одеће, а данас се још увек користи за израду врхунске одеће и сувенира. Традиционална израда Шуан папира је вештина карактеристична за провинцију Анхуеј на истоку Кине. Реч је о папиру ручно израђеном од жилаве коре једне врсте копривића или плаве сандаловине и пиринчане сламе. Познат је по својој чврстој, глаткој површини, способности упијања воде и мастила и могућности вишеструког преклапања без ломљења. Широко се користи у калиграфији, сликарству и за штампу књига. Јеју опера је врста традиционалне кинеске опере. Укорењена је у провинцијама Гуангдунг и Гуангси у кантонском говорном подручју на југоистоку Кине. Карактерише јекомбинација гудачких инструмената и удараљки, са сложеним костимима и осликавањем лица. Перформанс такође укључује акробатику, борбе правим оружјем, шаолин и тд. Епска традиција Гесар везује се за тибетанске, монголске и ту етничке заједнице у западној и северној Кини. Реч је о епским песмама о древном хероју краљу Гесару. Певачи и приповедачи који чувају гесарску епску традицију наизменично изводе одломке прозе и стиха са бројним регионалним разликама.
200px|мини|десно|Селандон керамика 200px|мини|десно|Кинеска калиграфија
Традиционална технологија печења селандон керамике у Лонгкуану одликује се керамичким производима са карактеристичном глазуром која се прави од глине и мешавине изгорелог фелдспата, кречњака, кварца и биљног пепела. Припрема се по рецептима које учитељи или породице често предају генерацијама. 250px|мини|десно|Уметничка радионица у будистичком манастиру, где настају предмети Регонг уметничког правца
Регонг уметност заједнички је назив за различите уметничке предмете које израђују будистички монаси и народни уметници тибетанске и етничке заједнице народа Ту, у манастирима и селима дуж слива реке Лонгву у провинцији Ћингхај на западу Кине. Тибетанска опера је најпопуларнија традиционална опера мањинских етничких група у Кини. Свеобухватна је уметност која комбинује народну песму, плес, приповедање, напеве, акробације и верске представе. Најпопуларнија је међу становништвом Тибетанске висоравни. Еп о Манасу је један од најпознатијих елемената народне традиције етничке заједнице Киргиза, који живе у региону Синкјанг на западу Кине. Еп слави живот и потомство слави легендарног киргиског јунака Манаса. Монголска уметност певања Комеи или Туванско грлено певање је посебна варијанта аликвотног певања које се упражњава међу монголским заједницама у неколико земаља, посебно у Унутрашњој Монголији на северу Кине, западној Монголији и Републици Туви Русији. Хуа’ер је музичка традиција коју дели девет различитих етничких група у провинцијама Гансу и Ћингхај и широм северне централне Кине. Музика је извучена из опсежног традиционалног репертоара названог по народностима, градовима или цвећу, а песме говоре о љубави, напорном раду и сеоском животу, односима мушкараца и жена или о радости певања. Ове песме представљају живописни усмени запис о савременом животу у Кини, јер у њима певачи коментаришу промене које уочавају око себе. Сељачки плес корејске етничке групе у Кини или Пунгмул (кор. 풍물) је традиционални плес који припадници кореанске етничке заједнице који живе у Ђилину и другим провинцијама на североистоку Кине изводе као жртву Богу земље да би одали почаст природи и молили за срећу и обилну жетву. Кинеска калиграфија је некада била више него једноставно средство за комуникацију, укључујући и елемент уметности. Данас калиграфија више није основно оруђе интелектуалаца и званичника, али се и даље цени међу професионалним калиграфима и аматерима, љубитељима ове вештине.
150px|мини|лево|Отисак златног печата краља На
Уметност гравирања печата је камен темељац кинеске ликовне уметности. Печат се првобитно користио као потпис или знак власти, али су га касније почеле користити све друштвене класе у већем делу Азије. Ови печати и даље се користе у службеним документима и приватној преписци.
200px|мини|десно|Уметност резања папира Уметност резања папира присутна у целој Кини иу различитим етничким групама. Ово је популарна уметност и саставни је део свакодневног живота. Претежно је упражњавају жене и преноси се са мајке на ћерку. Посебно је честа делатност у руралним областима.
250px|мини|десно|Дрвени елементи у кинеској традиционалној архитектури Традиционална кинеска вештина израде дрвених елемената у архитектури део је древне кинеске архитектуре. Широм земље налазе се дрвене грађевин као препознатљиви симболи кинеске архитектонске културе. Дрвени делови као што су стубови, греде, облоге, преграде и носачи повезани су чељусним спојевима на флексибилан начин отпоран на земљотрес. Поред ове структурне столарије, архитектонски занат такође обухвата украсну обраду дрвета, покривање црепом, зидање камена, декоративно сликарство и друге уметности које су вербалним и практичним поукама преношене од мајстора до шегрта.
250px|мини|десно|Златни змајев брод Фестивал змајевих чамаца организује неколико етничких група широм Кине, али и света. Посебно је популаран у средњем и доњем току реке Јангце. Почиње петог дана петог лунарног месеца. Прославе се разликују од региона до региона, али обично имају неколико заједничких карактеристика. Меморијална церемонија приношења жртве локалном хероју комбинује се са спортским догађајима, гозбама са традиционалним јелима и народним забавама које укључују оперу, песму и плесове. Мацу веровање и обичаји везани су за култ богиње Мацу, најутицајније богиња мора у Кини. Ова богиња је у средишту мноштва веровања и обичаја, укључујући усмене традиције, верске церемоније и народне праксе широм приобалних подручја земље. Мацу се слави два пута годишње на великим фестивалима и тада фармери и рибари обустављају свој рад да би жртвовали морске животиње и уживали у разним плесовима и другим представама. Мање церемоније богослужења одржавају се током целе године у осталих 5.000 храмова широм света посвећених овој богињи, као и у домовима. Кинеска техника штампе гравираним дрвеним блоковима је традиционална кинеска техника дрвореза, односно високе штампе. Блокови су направљени од ситнозрног дрвета стабала крушке или жижуле. На танким плочама гравирају жељене слике, стварајући издигнуте облике са којих ће се касније на жељену површину нанети мастило на папир. Традиционалне текстилне технике народа Ли, предење, бојење, ткање и вез користе жене из етничке групе Ли која живи у провинцији Хајнан. Оне од памука, конопље и других влакана праве одећу и остале свакодневне потрепштине.
250px|мини|десно|Кинески дрвени лучни мостови Традиционални дизајн и техника изградње кинеских дрвених лучних мостова, карактеристичних за провинције Фуђен и Џеђанг, које се простиру дуж југоисточне обале Кине. Дизајн и техника градње ових мостова заснивају се на употреби дрвета као грађевинског материјала, традиционалних архитектонских алата, основних технологија „ткања греда“ и удубљених и зупчаних спојева и други традиционалних знања вештина. Чан (-{Qiang}-) новогодишњи фестивал, традиционална свечаност народа Чанг који живи у кинеској провинцији Сечуан. Одржава се првог дана десетог лунарног месеца. Представља прилику да припадници ове етничке заједнице захвале боговима за просперитет, потврде свој складан однос са природом и промовишу социјалну и породичну хармонију.
2010. година 250px|мини|десно|Извођач у Пекиншкој опери 200px|мини|десно|Приказ акупунктурних тачака на телу Мешреп је традиционална манифестација међу ујгурским становништвом концентрисаним углавном у кинеској Аутономном ујгурском региону Синкјанг. Представља најважнији културни носилац ујгурских традиција. Комплетна манифестација Мешреп укључује богату колекцију традиција и перформанса, као што су музика, плес, драма, народна уметност, акробатика, усмена књижевност, традсиционална кухиња и игре. Технологија израде водоотпорних преградних џунки развијена је у јужној провинцији Фуђен у јужној Кини. Овом технологијом, помоћу водонепропусних преграда, омогућена је изградња дрвених прекоокеанских пловила. Ако се једна или две преграде случајно оштете током пловидбе, морска вода неће поплавити друге одељке и џунка ће остати на површини. Ови бродови граде се углавном од дрвета камфора, бора и јеле, употребом традиционалних столарских алата.