Друштвена Богословско-учитељска школа, коју су такође називали Светосавска Вечерња Богословско-учитељска школа основана је 1890. године у Београду, а настава је кренула почетком наредне године. Школа је била активна кратко и радила је до 23. августа 1891. године, када је затворена. Припремала је свештенике и учитеље, који су требали да врше службу неослобођеним деловима Србије. Школа је основана под директним утицајем Друштва Светог Саве, које је и раније оснивало школе и велике напоре полагало у образовање младих Срба.
Школа Сама школа била је смештена у Друштвеном Дому, а уз школу је био установљен и пансионат у коме су живели сви ученици школе, њих четрдесет и два. Циљ ове школе био је спремање кандидата за свештенички и учитељски позив у неослобођеним крајевима Србије. У ову школу примани су ученици који су завршили Приправну школу, али и они коју су завршили неку другу средњу школу.
Оснивање ове школе и њен наставни програм одобрило је Министарство просвете и црквених послова и Министарство иностраних дела, тако да су предавања у школи почела већ почетком јануара 1891. године. По пројекту управника школе прописана су и правила за примање питомаца, као и правила за унутрашњу управу питомаца. По тим правилима у ову школу примани су ученици из свих крајева српских и то само они који су имали препоруке од својих општина или познатих лица. Ученици нису могли бити млађи од 12 нити старији од 17 година, морали су имати завршену основну и макар два разреда било које средње школе. У собама, разредима, трпезаријама морали су се понашати по прописаним правилима. За упис у школу полагао се пријемни испит, а школовање је трајало четири године. За све ученике прописано је било нарочито одело, од српских тканина и прерађевина. Били су на тај начин униформисани и сви су носили исте кожне опасаче са великим месинганим грбом за закопчавање. По завршетку ове школе питомци су добијали новац за путни трошак и по један пар новог одела, а били су обавезни да у своме крају служе као свештеници или учитељи. Они који нису били подобни за прописане науке, могли су код Друштвених мајстора изучити занат по свом избору, а имали су издржавање као и други питомци. Њихова зарада уносила се у Друштвену касу, а када би изучили занат, куповали би им се алати и давала одређена сума, у име капитала, за отварање радње у свом крају.
Предмети У овој школи изучавали су се следећи предмети:
Српски језик Паметарница Срба Старосрпски (Словенски) језик Паметарница српске цркве Паметарница Старозаветне и Новозаветне цркве Паметарница српске књижевности Катихизис Обредословље Наравствено Богославље Земљопис Природне науке (Зоологија, Ботаника, Минералогија, Физика, Хемија и Домаћа технологија) Општа паметарница Рачун с космографијом Пољска привреда Педагогија Методика и рад у школи Наука о чувању здравља и лечење у Срба Турски језик Француски језик Црквено певање и црквена правила Краснопис и цртање, геометријско и слободоручно Телесно вежбање
Акценат је свакако био на учењу српског језика и његовом очувању. У школи су сваке недеље и у време каквог празника држане ђачке забаве, на којима су певане песме из разних крајева, декламовало се, говориле се и читале беседе и други ђачки писмени састави.
Школска слава био је Свети Сава, који се свечано прослављао уз присуство много народа. Школа је уживала велике симпатије међу народом и међу њеним ученицима. Ипак, и поред тога школа је била кратког века, само шест месеци након отварања била је затворена. Затварање ове школе испратили су неки од најзначајнијих часописа тог времена и јавност је била узрујана због овог догађаја. По затварању, школа је своје питомце разаслала по другим државним школама.
Види још
Светосавска вечерња школа
Друштво Свети Сава Дом Светог Саве Зграда Друштва Светог Саве Светосавска Приправна школа
Референце
Литература
Споменица друштва Светога Саве (1886-1936), ур. Др Јован Хаџи Васиљевић, Београд, 1936.
Спољашње везе
Презентацијa најстаријег активног српског грађанског друштва, Друштво Свети Сава
Категорија:Историја образовања у Београду