Клод Леви-Строс, или по енглеском изговору Клод Леви-Страус (; Брисел, 28. новембар 1908 — Париз, 30. октобар 2009), био је француски антрополог и етнолог чији је рад био кључан у развоју структурализма и структуралне антропологије. Предавао је социјалну антропологију на Колеж де Франсу између 1959. и 1982. године и био је изабран за члана Француске академије 1973. Добитник је бројних награда од универзитета и институција широм света, и уз Џејмса Џорџа Фрејзера и Франца Боаса назива се оцем модерне антропологије.
Леви-Строс је тврдио да „дивљи” ум има исту структуру као „цивилизовани” ум и да су људске карактеристике свуда исте. "Claude Lévi-Strauss - Biografia". Uol Educação Brasil. Access date: December 9, 2009.Ashbrook, Tom (November 2009). "Claude Levi-Strauss ". On Point Ова запажања су кулминирала у његовој познатој књизи -{Tristes Tropiques}- која је учврстила његову позицију као једне од централних фигура у структуралистичкој школи мишљења. Као и у социологији, његове идеје су доспеле до многих области хуманистичких наука, укључујући и филозофију. Структурализам је био дефинисан као „потреба за основним обрасцима размишљања у свим облицима људске активности”.
Биографија Детињство, младост, образовање и каријера Леви-Строс је рођен у француско-јеврејској породици која је живела у Бриселу, где је његов отац радио као сликар портрета.Conversation with Jean José Marchand Одрастао је у Паризу. Током Првог светског рата живео је са својим дедом по мајци, који је био радник синагоге у Версају."Catherine Clément raconte le grand ethnologue qui fête ses 99 ans," interview, Le Journal du Dimanche, 25. 11. 2007
У Сорбони у Паризу, Леви Строс је студирао права и филозофију. Није наставио своје студије на правима, али је положио агрегат на филозофији 1931. године. 1935. године, после неколико година предавања у средњој школи, преузео је последњу понуду да буде део француске културне мисије у Бразилу у којој би служио као гостујући професор социологије на Универзитету Сао Паула док је његова тадашња жена, Дина, служила као гостујући професор етнологије.
мини|-{Tristes Tropiques}-
Пар је живео и обављао свој антрополошки посао у Бразилу од 1935. до 1939. године. Током тог времена, док је он био гостујући професор социологије, Леви-Строс је преузео његов једини етнографски теренски рад. Он је пратио и Дину, обученог етнографа у њеном сопственом праву која је такође била гостујући професор на Универзитету у Сао Паулу, где су спровели истраживање у Мато Гросо и Амазонској прашуми. Прво су истраживали Гуаyцурü и Бороро Индијска племена, остајући међу њима на неколико дана. 1938. године вратили су се због друге експедиције, дуже од годину дана како би истраживали Намбиквара и Тупи-Кавахиб друштво. У то време његова жена је патила од инфекције ока која ју је спречила да заврши студије, које је он закључио. Ово искуство је учврстило његов професионални идентитет као антрополог. Едмунд Лич сугерише, из Леви-Стросовог личног извештаја из Tristes Tropiques, да није могао провести више од неколико недеља на било ком месту и да није био у могућности да лако прича са било којим од својих информатора на њиховом матерњем језику, што није карактеристично за антрополошко истраживачке методе партиципативне интеракције са темама да се добије пуно разумевање културе.
1980-их година објаснио је зашто је постао вегетаријанац у делу објављеном у Италијанским дневним новинама La Repubblica и осталим објавама у посмртној књизи Nous sommes tous des cannibales (2013): „Доћи ће дан када ће помисао да су, да би нахранили себе, људи из прошлости устајали и масакрирали жива бића и самозадовољно излагали њихово исецкано месо за приказ, изазвати исто гађење као код путника у шеснаестом и седамнаестом веку који су се сусретали са канибалским оброцима дивљих америчких примитиваца у Америци, Океанији и Африци”.
Протеривање
Леви-Строс се вратио у Француску 1939. године да би учествовао у рату и био је одређен као агент за везу са Мажино линијом. После капитулације Француске 1940. године запослио се у Монпељеу, али отпуштен је због вишијевских расних закона. (Леви-Стросова породица која потиче из Алзаса, била је јеврејског порекла.) Истим законима, био је денатурализован (одузето му је француско држављанство). У то време, његова прва жена и он су се разишли. Она је остала и радила је за Француски покрет отпора, док је он успео да побегне из Вишијевске Француске бродом у Мартиник, одакле је могао да настави путовање. 1941. године, понуђено му је место у Новој школи за друштвена истраживања у Њујорку и одобрен му је улаз у Сједињене Америчке Државе. Серија путовања га је довела, кроз јужну Америку до Порторика где га је Еф-Би-Ај испитивао после писама на немачком у његовом пртљагу која су пробудила сумњу код царинских агената. Леви-Строс је током рата највише времена провео у Њујорку. Поред Jacques Maritain, Henri Focillon, и Роман Јакобсон, био је један од чланова који су основали Бесплатну школу напредних студија, врсту универзитета у егзилу за француске академике.
Године рата у Њујорку су биле формативне за Леви-Строса на неколико начина. Његова веза са Јакобсоном помогла му је да обликује теоријско гледиште (Јакобсон и Леви-Строс су сматрани за две централне фигуре на којима је базирана структуралистичка мисао). Леви-Строс је такође био изложен Америчкој антропологији коју је заговарао Франц Боас, који је предавао на универзитету Колумбија. 1942. године, док је вечерао на факултету у Колумбији, Боас је преминуо од срчаног напада у рукама Леви-Строса. Ова лична повезаност са Боасом дала је његовим раним радовима уочљиву Америчку склоност која је олакшала да га прихвате у Сједињеним Америчким Државама. Након кратког периода од 1946. до 1947. године када је радио као аташе за културу Француске амбасаде у Вашингтону, Леви-Строс се вратио у Париз 1948. године. У то време примио је Државни докторат од Сорбоне, након што је поднео, у француској традицији, и главну и малу докторску тезу. То су биле Породица и Друштвени живот индијског народа Намбиквара (La vie familie et sociale des indiens Nambikwra) и Основне структуре сродства (Les structures élémentaires de la parenté).
Структурална антропологија
Теза Основне структуре сродства је објављена следеће године и убрзо је сматрана једним од најважнијих радова у антропологији о сродству. Симон де Бовоар је размотрила са одобравањем и видела је као важну изјаву о позицији жена у не-западним културама. Елементарне структуре, чији наслов потиче од Диркемовог познатог дела Основне форме религиозног живота преиспитале су како људи организују своје породице испитујући логичке структуре које леже у основи веза, а не њихов садржај. Док су британски антрополози као што је Алфред Ретклиф-Браун тврдили да је сродство било засновао на потицању од заједничких предака, Леви–Строс је тврдио да је сродство засновано на родбинству између две породице које су формиране када се жена из једне групе удала за мушкарца из друге.
Крајем 40их и почетком 50их година, Леви-Строс је наставио да објављује и доживео је прилично велики професионални успех. Након његовог повратка у Француску, постао је умешан у администрацију Француског центра за научна истраживања (CNRS) и Musée de l'Homme пре него што је коначно постао професор петог дела École pratique des hautes études, 'Наука о религијама' где је претходно био професор Марсел Маус, који је променио назив катедре у „Компаративне религије неписмених људи”.
Док је Леви-Строс био добро познат у академским круговима, постао је и један од најпознатијих француских интелектуалаца, 1955. године када је у Паризу Плон објавио Tristes Tropiques. У суштини, ова књига је мемоар који садржи детаље из времена када је био протеран из Француске током 1930-их година и о његовим путовањима. Леви-Строс је изврсно комбиновао прелепу прозу, блиставу филозофску медитацију и етнографске анализе народа из Амазоније да би створио ремек дело. Организатори који додељују награду Prix Goncourt, на пример, жалили су што не могу да доделе награду Леви-Стросу због тога што је Tristes Tropiques документарна литература.
Леви-Строс је 1959. године именован за председавајућег на Социјалној антропологији на College de France. Отприлике у исто време, објавио је Структуралну антропологију, колекцију есеја који су пружили примере и програмске изјаве о структурализму. У исто време када је постављао основе за интелектуални програм, започео је серију оснивања како би установио антропологију као дисциплину у Француској, укључујући и Лабораторију социјалне антропологије у којој су нови студенти могли да уче и нови журнал l'Homme да објављује резултате истраживања.
Године 1962., Леви-Строс објавио је за многе његов најважнији рад, La Pensée Sauvage преведено на енглески The Savage Mind. Наслов на француском се тешко преводи јер реч pensée значи у исто време и „мисао” и ‘дан и ноћ”(цвет), док sauvage има многа значења која се разликују од енглеског „дивљак”. Леви-Строс је предложио да енглески наслов буде Pansies for Thought позајмљујући из Офелијиног говора у Шекспировом Хамлету. Издања La Pensée Sauvage на француском увек су штампана са сликом дивљег цвета дан и ноћ на корицама.
Дивља мисао не говори само о „примитивним” мислима, категорији коју су дефинисали претходни антрополози, него и о облицима мисли који су заједнички свим живим бићима. Прва половина књига заснива се на Леви-Стросовој теорији културе и мисли, док друга половина проширује исказ у теорију историје и друштвеним променама. Овај каснији део књиге увео је Леви-Строса у оштру дебату са Жан Пол Сартр о природи људске слободе. Са једне стране, Сартрова филозофија егзистенције смешта га у позицију у којој су људска бића била слободна да се понашају како су желела. Са друге стране, Сартре је био левичар који је био одан идејама као што је та да су појединци били ограничени идеологијама које су им наметнули моћници. Леви-Строс је представио своју структуралистичку идеју делатности у супротности Сартровој. Одјек ове расправе између структурализма и егзистенцијализма инспирисала је радове младих аутора као сто је Пјер Бурдје.
Сада, светска позната личност, Леви-Строс је током друге половине 1960-их година радио на књизи која представља врхунац у његовој каријери, а то је четворотомна студија Митологика. У њој, он прати један једини мит са врха Јужне Америке и све његове варијације од групе до групе кроз централну Америку и напослетку у Арктичком кругу и тако прати културну еволуцију тог мита са једног краја западне хемисфере до друге. Он остварује ово на типичан структуралистички начин, тако што испитује основну структуру веза између елемената приче пре него да се фокусира на сам садржај приче. Док је Дивљи ум описивала Леви-Стросову свеобухватну теорију, Митологика је продужени, четворотомни пример анализе. Богата детаљима и екстремно дуга, она има мању читалачку публику од много краће и много приступачније Дивљи ум, упркос позицији Леви-Стросовог најзначајнијег дела.
мини|Леви-Строс прима Еразмову награду Леви-Строс је коначно завршио Митологику 1971. године. 14. маја 1973. године изабран је за члана Француске академије, што је највеће француско признање за писца. Био је члан других важних светских академија, укључујући Америчку академију уметности и књижевности. 1956. године постао је страни члан Краљевске Холандске академије наука и уметности. Добио је Еразмову награду 1973. године, Meister Eckhart Prize за филозофију 2003. године и неколико почасних доктората са универзитета као што су Оксфорд, Харвард, Јејл и Колумбија. Такође је примио Национални орден Легије части, Commandeur de l'ordre national du Mérite, и Commandeur des Arts et des Lettres. 2005. године примио је XVII Premi Internacional Catalunya. После пензионисања, наставио је да објављује повремено размишљања о уметности, музици, филозофији и поезији.
Позни живот и смрт