Живана (Марко) Војиновић (Узвеће, 1955) српска је новинарка, књижевница и хроничар града Шапца и Мачве.
Биографија Рођена је 28. октобра 1955. године у Узвећу, у Мачви. Ниже разреде основне школе завршила је у родном селу, а потом се школовала у Шапцу и Београду. Диплому новинара стекла је 1981. године на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, на одсеку журналистике. Новинарством почела је да се бави 1983. године у заједничкој редакцији шабачке Радио-новинско-издавачке радне организације „Глас Подриња”, информативној кући која је имала недељник Глас Подриња и Радио Шабац, а потом и ТВ Шабац. Готово две године била је хонорарац, а онда новинар-сарадник, новинар-старији сарадник, новинар, уредник рубрике, уредник области, уредник Другог програма Радио Шапца и в.д. уредник Радио Шапца.
Пратила је културу и образовање и била уредник тих области: свакодневно је за „Дневник” Радио Шапца пратила догађаје и припремала и уређивала емисије „Пионирски радио” и „Култура”, а на ТВ Шабац била је уредник прве дечје емисије „Шапца-лапца“. Уређивала је Други програм Радио Шапца (1995, 1996), који је био веома слушан и омиљен међу младима и који се емитовао ноћу.
После петооктобарских промена постављена је на место в.д. уредника Радио Шапца, али је у лето 2001. године поднела оставку и вратила се у недељник „Глас Подриња”. Новинар и уредник области у том листу била је до фебруара 2008. године, када је напустила Редакцију. Са још осморо колега дала је отказ.Политика (М. Мијушковић, „Новинари нису комерцијалисти”, 1. фебруар 2008 Након приватизације листа, заједно су „обновили” „Шабачки гласник”, први шабачки лист који је у излазио од 1. јануара 1883. до 29. марта 1941. године. У том недељнику била је новинар-уредник, а потом в.д. и главни и одговорни уредник (2009).
Била је члан Савеза новинара Југославије, Савеза новинара Србије и Црне Горе и Удружења новинара Србије (1985-2009). Од 2009. године члан је, само, Друштва пријатеља Хиландара, подружнице у Шапцу.
Рад у новинарству У новинарском раду огледала се у свим родовима и потписала хиљаде текстова. Новинарством се професионално бавила у листовима „Глас Подриња” и „Шабачки гласник”. Сарађивала је и са: Дечјим новинама (1968), Удруженим радио станицама Србије (1992-1999), интернет издањем Ибарске новости (2005), Књижевним новинама (2007), Шабачком ревијом (1995), Ревијом Колубара (2009-2014), Гласом Подриња (2010, 2014), Подринским новинама (2009- ).
Била је сарадник и часописа: Затајена античка историја (Срб. г. 7517), Читанка Мишарског боја (2012, 2020), Политикин Забавник (2012), Зборник Јеврејског историјског музеја (Београд, 2015), Српске студије (-{Serbian Studies}-, -{USA}-, 2017) и ОНА магазин (2018).
У листу „Глас Подриња” писала је вести, извештаје, осврте, приказе књига и позоришних представа, репортаже, коментаре, интервјуе, приче о креативној и вредној деци и занимљивим и успешним Шапчанима и Подринцима, потомцима знаменитих Шапчана и Шапцу кога више нема. Подсећала је на значајне датуме из световне и духовне историје и на људе који су је стварали. Својим пером, у Шабац је „вратила” многе знамените Шапчане: била је у посети унуку Стојана НоваковићаГлас Подриња, 26. новембар 1992, разговарала је са ћерком др Нинка Перића, политичара, министра, народног посланика и амбасадора Краљевине Југославије у БукурештуГлас Подриња, 14. јануар 1993, два пута посетила је Горњи Милановац и вилу „Добро поље” др Арчибалда Рајса, почасног грађанина Мачванског ПрњавораГлас Подриња, 27. август 1992, 3. септембар 1992. и 21. септембар 2006. Шапчанима је „вратила” и чувеног Васу Станковића Андолију, првог певача СрбијеГлас Подриња, „Певао је у два века и пред четири краља“, 17. јул 1997.„Певачица Менка, унука шабачког Славуја“, 24. јул 1997.„Засвирај, опет, Андали“, 31. јул 1997.„Славујевим гласом певао слободи“, 27. мај 1999.
Поносна је и на неколико новинских серијала, у којима је „оживела“ време, а посебно на онај под наднасловом „Нестаје ли стари Шабац (1-20)”.(Глас Подриња, 18. фебруар 1988 - 7. јул 1988 Због њега су јој претили партијским састанцима и оптуживали да рехабилитује богаташе, демократе, радикале и либерале. Ауторизовала је и серијале: „Нестао је стари Шабац (1-25)“ (14. децембар 2000. - 25. април 2001), „Нови називи улица (1-6)”Глас Подриња, 29. јун 2001. - 2. август 2001., „Јевреји у Шапцу, некад и сад (1-6)”Глас Подриња, 22. април 1993. - 27. мај 1993., „Како је Шабац остао без Јевреја (1-6)”Шабачки гласник, 12. јун 2008. - 17. јул 2008., „Споменар Јевреја из Шапца (1-3)”Шабачки гласник, 7. август 2008.—2. октобар 2008., и „Историјат шабачко-ваљевске епархије (1-3)”.Глас Подриња, 28. септембар 2006, 5. октобар 2006, 12. октобар 2006.
Поносна је и на текстове објављене у Политикином Забавнику: „Принцеза на зрну славе и заборава“, „Чудновата повест о две Симке”, „Светлости слепог Јеремије”.
Урадила је и на десетине интервјуа са познатима. Неки од оних са којима је разговарала су: академик Љубомир Симовић„Писац не сме да смета својим делима“, Глас Подриња, 12. децембар 2002.„Постоје награде које је непријатно примити“, Глас Подриња, 2. јун 2005., академик Драгољуб Драган Недељковић„Заводничка моћ књижевности“, Глас Подриња, 6. март 2003., академик Матија Бећковић„Духовити принц песништва”, Глас Подриња, 13. март 2003., књижевница Светлана Велмар Јанковић„Приватност и историја у кугли сећања“, Глас Подриња, 3. јун 2004.„Востаније ми стигло право од Доситеја“, Глас Подриња, 7. јул 2005.„Зло произилази из оглувелог срца“, Глас Подриња, 3. август 2006.; академик Миро Вуксановић„Политика земљаке хвата за уста”, Глас Подриња, 20. април 2006., новинар Стеван Станић„Свет у перу а у срцу Мачва“, Глас Подриња, 16. април 1987.„Сликар, а речи га оглодале”, Глас Подриња, 30. јун 1994., новинар Петар Савковић„Ходочасник наших дана”, Глас Подриња, 29. септембар 1994., песник Љубомир Ћорилић„Песма суварком грејана“, Глас Подриња, 24. новембар 1988., елегичар Крстивоје Илић„Меланхолични песник љубави”, Глас Подриња, 1. децембар 1994.„Нови песнички подвиг“, Глас Подриња, 29. јул 1999., књижевник Иван Глишић„Скрцкали га леви елементи“(Шабачки гласник, 18. септембар 2008., диригент и композитор Војкан Борисављевић„Унук о српском Тургењеву“, Глас Подриња, 15. децембар 1994., редитељ Драгослав Лазић„Прича о филмској причи“, Глас Подриња, 16. март 1988., редитељ Драган Кресоја„Чекајући Вронског“, Глас Подриња, 3. новембар 1994., књижевник Драган Великић „Романсијер ненаписаних стихова“, Глас Подриња, 8. мај 2003.„Политичарима култура није важна“, Шабачки гласник, 10. април 2008., глумац Михаило Миша Јанкетић„Кроз густиш од великана“, Глас Подриња, 27. октобар 1994., сликар Драган Мартиновић Мартин„Пун круг једне поетике“, Глас Подриња, 27. децембар 2001., сликар и књижевни стваралац Драгош Калајић„Мали војник духовно велике Србије“, Глас Подриња, 13. октобар 1994., сликар Драган Малешевић Тапи„Фламанац међу Србима“, Глас Подриња, 16. јун 1994., Љуба Поповић„Парижанин из Ваљева“, Глас Подриња, 17. новембар 2005., песник Душко Трифуновић„Песник који је стварао музичаре“, Глас Подриња, 11. септембар 2003.„Красне песме и бег од бола“, Глас Подриња, 2. фебруар 2006., књижевник Вида Огњеновић„Имају на чему да ми завиде“, Глас Подриња, 19. април 2007., писац Марија Јовановић„Омаж духовним родитељима“, Глас Подриња, 20. јун 2002.„Ексклузивно право Срба на несрећу“, Глас Подриња, 25. јануар 2007., јерменски лиричар, преводилац и србофил Бабкен Симоњан„Због косовског мита научио српски“, Глас Подриња, 23. јануар 2003., писац Давид Албахари„Не пишем за читаоце али их ослушкујем“, Глас Подриња, 1. јун 2006., писац Љубица Арсић„Човек са душом од паучине“, Глас Подриња, 11. јул 2002., драматург Младен Поповић„Не волим позориште које подилази“, Глас Подриња, 15. мај 2003., преводилац проф. др Надежда Винавер„Шабац је Винаверов почетак почетка“, Глас Подриња, 23. март 2006., писац Светислав Басара„Живимо у лажним митовима више него у историји“, (Глас Подриња, 5. април 2007., писац Љиљана Хабјановић Ђуровић„Сага о прећутаној жени српске историје“, 11. март 2004., аутор ПА-КО метода за Школу живота др Павле Ковачевић„Ово је век деце, одрасли су диносауруси“, 26. мај 2005., сликар Драган Вишекруна„Мој Шабац из Фелинијевих филмова“, 22. август 2002., сликарка Слободанка Ракић Шефер„Тајне потонулих светова“, Глас Подриња, 28. јун 2007.„У сред земаљске бајке“, Подринске новине, 25. октобар 2018.„Космичка награда, коју са радошћу носи“, Подринске новине, 6. фебруар 2020.„У глави ми брују од ненасликаних слика“ ОНА магазин, јул 2018.„Моје госпођице су рођене на Шабачком вашару“, Подринске новине, 18. август 2022, сликарка Десанка Деса Станић„Сликар тишине Мачве и старог Египта“, Глас Подриња, 16. март 2000, сликар и мозаичар Драгиша Марсенић Марсо„Нисам потписао ништа ликовно сумњиво“, 9. мај 2002.„Плодови сунца на трпези времена“, 13. децембар 2007.„Поносан сам што у Београду стрепе од шабачке деце“, Подринске новине, 10. јун 2010....
Са Иваном Глишићем и Станом Муњић у Гласу Подриња припремала је дечји лист „Другар” (1987 - 1990), јединствен у Југославији јер су за њега писали, цртали и фотографисали шабачки основци. Он је наследио Глас деце Подриња, који је уређивао познати књижевник и новинар Драгиша Пењин.
У недељнику Подринске новине покренула је, осмислила и годину дана уређивала подлистак „Моја школа” (2010).
У тридесетогодишњем новинарском раду посебно се поноси чињеницом да је, захваљујући њеној упорности у подизању медијске прашине, при изградњи обилазног пута око Шапца сачувано војничко гробље из 1914. године а кости јунака са Цера сакупљене у спомен-костурницу у Мајуру.Глас Подриња, "Булдожери у гробљу јунака са Цера" 18. септембар 1986Глас Подриња „Kо прода кости прадедовске?” 26. септембар 1986.
Поносна је и на више од 20 репортажа, које су од 2010. до маја 2019. године објављене у листу Подринске новине, настале након путовања по Србији и Мађарској, Румунији, Италији, Албанији, Македонији, Републици Српској.
Библиографија Објавила је пет књига: Принцеза Анка - Скица за портрет Ане Обреновић, прве списатељице обновљене Србије (Стубови културе, 2010), представљена је на 55. сајму књига у Београду, 31. октобра 2010. године. Принцеза Анка:скица за портрет Ане Обреновић, прве списатељице обновљене Србије приказана је у Књиженству - теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године. Аврамова деца - Поменик шабачких и подринских Јевреја (Орион арт, 2015). Поглавље из књиге Аврамова деца под насловом „Најпознатији шабачки Јевреји“ објавио је Јеврејски историјски музеј у Београду у свом Зборнику књ. 10 (2015). Књигу Аврамова деца, ауторкин поклон, у Јад Вашем однео је последњи шабачки Јеврејин Борко Аврамовић Коен. Грађу објављену у књизи Аврамова деца користила је Тамара Вијоглавин Манчић, у припреми изложбе „Трагом брчанских Јеверја” и каталога који је прати (Брчко, 2020). Цитирана је и у научном раду Соње Петровић Тодосијевић „Однос Градског поглаварства у Шапцу према имовини шабачких Јевреја и Јеверји из Кладовског транспорта 1941 - 1944” (Институт за новију историју Србије, 12. јун 2017). Шапчанке - Од Ане Обреновић и Исидоре Секулић до Милеве Марић и Јасмине Вујић (Орион арт, 2017). Књига Шапчанке, чији је поднаслов „Од Ане Обреновић и Исидоре Секулић до Милеве Марић и Јасмине Вујић“, на 370 страна сабира биографије 188 жена које су нас задужиле радом, хуманошћу, доброчинствима, родољубљем, храброшћу, знањем, умећем или научним достигнућима, а родиле су се, радиле или школовале у Шапцу. Најстарија међу њима је Данојла Лазаревић, жена првог командантра Шапца - попа Луке Лазаревића. Круг маштовњака - Прича о шабачкој Галерији „Круг 10“ (Задужбинско друштво „Први српски устанак“ Мишар, Шабац, 2018). Књига Круг маштовњака представља десетогодишњи рад шабачке Галерије „Круг 10“. То је прича о истоименом удружењу ликовних стваралаца - аматера и његовим члановима, а у порти саборне цркве Светих апостола Петра и Павла у Шапцу представили су је књижевници др Предраг Тојић и Јован Рукавина.