Ira Rišovski je bila jedna od prvih nemačkih inženjera i aktivna u nemačkoj antinacističkoj grupi otpora Neu Beginnen pre bekstva u Britaniju. U Velikoj Britaniji postala je član Ženskog inženjerskog društva, služeći u Savetu i podržavajući napore da podstakne Britanke da postanu inženjerke.
Biografija Ira je rođena u Nemačkoj 1899. godine od oca Alberta i majke Ide rođene Salomonson. Porodica je bila jevrejska po poreklu, ali deca su krštena u hrišćanskoj veri. Albert Rišovski je vodio brodogradilišta i poveo mladu Iru sa sobom kako bi gledala zakivanje brodova što ju je inspirisalo da postane inženjer.
Godine 1919. Ira se upisala kao prva studentkinja inženjerstva na Tehničkom univerzitetu u Darmštatu. Njena uspešna prijava podržana je šestomesečnom praksom u popravci poljoprivredne opreme. Od 1928. godine, ona je bila zaposlena kao inženjer, nakon obuke u električnoj kompaniji Siemens-Schuckert. Godine 1930. Ira je postala član centralne inženjerske ustanove Nemačke, Verein Deutscher Ingenieure. Godine 1933. u VDI je postojala ženska sekcija, ali ona je odbila da joj se pridruži, jer je bila povezana sa nacističkom strankom.
Godine 2019. Institut za nuklearnu fiziku Univerziteta u Darmštatu u njenu čast stvorio je program stipendiranja Rišovski za studentkinje.
Pokret otpora Rišovski se pridružiola podzemnoj antifašističkoj grupi Neu Beginnen 1932. godine i postala ključni tajni operativac sa kodnim imenom „Gabriele“. Bila je odgovorna za kodiranje i dekodiranje prepiske sa drugovima u inostranstvu. Godine 1933. operativna kancelarija grupe preselio se na Potsdamer Platz u Berlinu, predstavljajući se kao inženjerski savet. Rišovski je radila na maskiranju marksističke književnosti i prenošenju dokumenata Socijaldemokratskoj partiji u egzilu u Pragu.
Septembra 1935. Rišovski je uhapšena dok je pokušavala da zabranjenu literaturu prebaci na sigurno mesto. Uspela je da razgovara slobodno, ali plašeći se nadzora, brzo je pobegla u Prag. U julu 1936. godine preselila se u Ujedinjeno Kraljevstvo putem šeme za domaće službeničke vize. Ona je Karolin Haslet pozvala da prisustvuje sastancima Ženskog inženjerskog društva, a ona je postala pridruženi član 1939. godine.
Internirana godinu dana u logor Rušen na ostrvu Men kao neprijatelj države, puštena je 1942. godine i radila je kao crtač i inženjer planiranja, prvo u Tuvok Ltd, a kasnije u James Gordon Ltd, gde je postala šefica projekata.
Privatni život Ira je upoznala svog budućeg supruga Frica Bruna Karthausera (1898–1973) dok je studirala inženjerstvo na Tehničkom univerzitetu u Darmštatu. Venčali su se u decembru 1922. godine i dobili su dve ćerke. Njihovo prvo dete Helen Isot rođeno je 1924. godine, a drugo Herta Marija (Kindi) 1930. godine. Bruno i Ira razveli su se 1933. kada je bila primorana u egzil 1935. godine i tada je ostavila svoju decu na čuvanju svoje ostarele majke Ide u Berlinu do 1938. godine. Kasnije je uz podršku članova Društva uspela da ih obe odvede u London. Ida je deportovana u geto Theresienstadt, gde je umrla 1943. godine.
Po njenoj smrti 1989. godine, tadašnja predsednica druđta žena inženjera Doroti Hatfild nazvala je Iru „inspiracijom za sve nas“.
Reference
Spoljašnje veze Ira Rischowski: Oral Histories Ira Rischwoski: Archive Papers
Категорија:Рођени 1899. Категорија:Умрли 1989. Категорија:Немачки инжењери Категорија:Јеврејски инжењери