Смиља Ђаковић (1895 — 1945) била је власница часописа Мисао. Имала је утицаја у очувању и афирмацији српске књижевности. По речима Јелене Скерлић Ћоровић „била је она жена од соја Дон Кихотовог, која је веровала својој визији и истрајавала до краја”.Академска књига, Дубоки трагови сећања, Дуња Пешут Помагала је многе писце, међу којима су Стеван Јаковљевић и Милан Јањушевић, а Тину Ујевићу дала је посао у редакцији часописа.
Три објављене приче обликоване су искуством рата и објављене под псеудонимом Јованка Петровић. Јелена Скерлић Ћоровић бележи да је неколико њених песама објављено под њеним правим именом у једном дечјем листу, а да је такође написала и један социјални роман. Исидора Секулић написала је есеј о њој, „Забележити име Смиље Ђаковић”, а Јелена Скерлић Ћоровић је спомиње у својој књизи Живот међу људима, мемоарски записи.Хаџић, Зорица. (2014). Белешка о заборављеној Смиљи Ђаковић и њеним причама. Прича. Часопис за причу и приче о причама. Београд, септембар-децембар 2014. година VIII, број 28-29, стр. 231-238
Радови
Чланци и други саставни делови
Ујак Аксентије Безвлашће Послератни путници
Приватни живот Смиља Ђаковић била је верена за брата Владислава Петковића Диса. Након његове смрти није се удавала.
Референце
Категорија:Рођени 1895. Категорија:Умрли 1945. Категорија:Српски књижевници