десно|мини|250x250пиксел|Холандска уметница Фил Блум 1967. године у паузи од снимања ТВ емисије у програму ВПРО, познат као прва особа која се скинула гола у телевизијском програму
Сексуална револуција (позната и као сексуално ослобођење) термин је који се користи за описивање промена у друштвеним погледима и моралу у односу на сексуалност карактеристичну за западни свет 1960-их и 1970-их. Тада су многи до сада игнорисани, прећуткивани или одбачени облици сексуалности постали прихваћени у друштву као „нормални“. Ово се првенствено односи на алтернативе до тада хетеросексуалном моногамном браку, односно легализацију хомосексуалности, побачаја, контрацепције, јавне голотиње и порнографије.Germaine Greer and The Female Eunuch
Преглед Појаве које би се могле описати термином „сексуална револуција“ догодиле су се, у већој или мањој мери, у ранијим периодима, а сам појам се први пут појавио крајем 1920-их.Godine 1929. u knjizi Is Sex Necessary? Thurbera & Whitea, gdje postoji poglavlje The Sexual Revolution: Being a Rather Complete Survey of the Entire Sexual Scene. Међутим, данас се тај термин углавном односи на 1960-те и 1970-те. Посебно се истиче да је сексуална револуција у овом облику настала као последица ранијих трендова везаних за економију, политику, односно развој науке и технологије и специфичних демографских прилика у свету након Другог светског рата.
Узроци или катализатори сексуалне револуције често укључују напредак технологије и медицине у 20. веку, увођење гласачког права жена, развој нових медија и релативни економски просперитет у којем је нова генерација Беби-бумера сматрала традиционалне друштвене норме превладаним.
У свему томе, треба имати на уму да је сексуална револуција, с обзиром на различите економске и политичке околности, попримила различите облике и различите интензитете у различитим земљама, па чак и у различитим деловима неких земаља. Тако нпр. сексуална револуција у северној Европи одвијала се са далеко мање отпора него конзервативне земље попут Шпаније и Италије ; у међувремену, у Сједињеним Државама трендови сексуалне револуције брже се прихватају у традиционално либералним срединама попут Сан Франциска него у руралној Јути. Такође треба узети у обзир да је пре саме револуције традиционални однос према сексуалности или неким њеним облицима био „опуштенији“ у католичким него протестантским земљама и срединама.
Правне, социјалне и моралне норме које су претходиле сексуалној револуцији, или које представљају њену супротност, обично се називају викторијанским моралом или викторијанизмом, јер су у свом „најчишћем“ и најпрепознатљивијем облику биле карактеристичне за Уједињено Краљевство 19. века током владавине краљице Викторије.
Напредак науке у 20. веку Један од кључних предуслова за почетак сексуалне револуције је драматичан напредак медицине у 19. и првој половини 20. века, који је својим достигнућима у великој мери елиминисао здравствене ризике који су до тада служили као оправдање за разне друштвене табуе везане за сексуалност. Овоме се може додати истовремено напредовање технологије, односно природних наука, које су подстицале нове идеје у друштвеним наукама, односно омогућавале утицај позитивизма, социјалдарвинизма и, у мањој мери, марксизма, различитих друштвених појава, укључујући сексуалност, да почне да размишља научно, а не као раније, са становишта доминантне јудео-хришћанске религије. Један од најпознатијих примера је Зигмунд Фројд чије су идеје почетком 20. века популаризовале концепт сексуалности, односно либидо као корен целокупног људског понашања.
Напредак у борби против полно преносивих болести мини|200x200пиксел|Постер који промовише употребу пеницилина за лечење гонореје, САД 1940-их До 20. века, један од најозбиљнијих здравствених проблема у водећим западним земљама биле су широко распрострањене полно преносиве болести, пре свега сифилис ; његове тешке последице и неизлечивост били су главни аргумент викторијанских моралиста за ограничавање изражавања сексуалности, било да се радило о осуди промискуитета или мерама за борбу против проституције. Савремена медицина била је у стању да класификује своје симптоме до 1870, али до 1910, када је пронађен Арсфенамин, није постојала ефикасна метода лечења. Крајем двадесетих година прошлог века пронађен је пеницилин, а затим и други антибиотици који су се широко и успешно користили од четрдесетих година прошлог века за лечење сифилиса, али и других венеричних болести попут гонореје.
Поред напретка на пољу медицине и фармакологије, исти период је, захваљујући напретку хемијске индустрије, довео и до развоја материјала за производњу савремених и ефикасних кондома, који од 1920-их почињу да се масовно користе као најефикасније средство за профилаксу или превенцију полних болести.
Крајем 1970-их, захваљујући профилактичким мерама, као и напретку медицине и фармакологије, западни свет је почео да верује да су полно преносиве болести као узрок смрти или инвалидитета ствар прошлости или у најгорем случају мања непријатност која никога не би требала одвратити да упражњава промискуитетни животни стил. Такви ставови само су се делимично почели мењати све до раних 1980-их са пандемијом сиде.
Напредак у контроли рађања мини|200x200пиксел|Полу употребљено паковање контрацепцијских пилула|лево Поред полно преносивих болести, један од главних аргумената против „слободног“ секса у викторијанским друштвима била је нежељена трудноћа. Нежељена трудноћа је са собом донела низ проблема како за саме труднице - непотребне здравствене ризике, губитак посла, социјалну стигму - тако и за друштва којима су нежељена деца донела непотребне трошкове, било директно бригом у јавним сиротиштима или индиректно повећаном стопом криминала и другим облицима социјалне патологије. До појаве модерних облика контроле рађања, методе којима су друштва тежила борби против нежељене трудноће сведене су на репресивне мере усмерене на обесхрабривање и ограничавање сексуалности и њене праксе међу „неискусном“ омладином. То се пре свега односило на законско санкционисање табуа против свих облика сексуалности ван традиционалних јудео-хришћанских норми, а посебно на предбрачни секс.
Традиционални брак као једина друштвено пожељна алтернатива, међутим, могао је бити само делимично решење овог проблема, јер су се и брачни парови морали суочити са нежељеном трудноћом и повезаним економским и социјалним последицама. Стога су нове методе контроле рађања постепено увођене у западна друштва од почетка 20. века. У почетку су дијафрагме и контрацептивни калеми код жена и кондоми код мушкараца служили у ту сврху. Од 1940-их, међутим, употреба антибиотика у лечењу инфекција почела је постепено да уклања један од главних здравствених ризика од побачаја, чинећи га једном од популарних метода за уклањање нежељених трудноћа.
Сви ови трендови достигли су свој врхунац 1960. године, када је америчка управа за храну и лекове одобрила употребу Еновиде - прве контрацептивне пилуле. Она је имала можда најдраматичнији ефекат и један од најважнијих катализатора сексуалне револуције, јер је омогућио женама да спрече нежељене трудноће на релативно једноставан, сигуран и дискретан начин, тј. да упражњавају секс неограничен ранијим здравственим разлозима и сродним социјалним нормама. Контрацептивна пилула проширила се у већини западних земаља шездесетих и седамдесетих година прошлог века, и то је један од разлога зашто се термин „доба пилула“ често користи у периоду сексуалне револуције.
Друштвене промене пре друге половине 20. века Поред напретка технологије, важан фактор на почетку сексуалне револуције биле су и друштвене - политичке и културне - промене које су карактерисале западне земље у 20. веку. Ово је првенствено због убрзаног тренда урбанизације, појаве нових идеологија и друштвених покрета који су довели у питање претходне вредности, технологије која је омогућила нове облике животног стила и два светска рата чији су ефекти такође подстакли горе наведене трендове.
Слабљење традиционалних власти Индустријска револуција довела је до интензивне урбанизације многих западних друштава, односно до масовног прилива некадашњег руралног становништва у нове, брзо растуће градове. У великом броју случајева испоставило се да традиционални облици друштвеног организовања, карактеристични за мале сеоске заједнице, као и облици социјалног морала који се на њима заснивају, нису адекватни за њих. У градовима, посебно великим, појединци би могли лакше да се „утопе у масе“, односно да игноришу претходне норме упражњавањем неконформистичких стилова живота. Развој транспортне технологије, али и политичке промене у правцу уклањања институционалне неједнакости међу класама, омогућиле су већу социјалну мобилност и индивидуализам .
Све ово резултирало је постепеним слабљењем и нестанком претходних власти, било верских организација или државних институција, укључујући школу и војску. Од средине 20. века имају све мање могућности да појединцима наметну своје сексуалне норме.
Светски ратови Први и Други светски рат, односно њихови ефекти на друштва водећих светских земаља, умногоме су допринели слабљењу традиционалних власти, као и ранијих друштвених норми. По први пут су користили масовне војске углавном младих регрута чија склоност бављењу сексом није могла бити ограничена на традиционалне облике војне дисциплине, што је од самог почетка признао и сам војни естаблишмент. Тако се употреба кондома међу општом популацијом проширила управо из војске чији су припадници кондоме делили у сврху заштите од полно преносивих болести. Тадашње војске такође су, настојећи да одрже борбени морал, углавном имале далеко толерантнији став према проституцији и дистрибуцији порнографског материјала међу својим члановима.
У позадини, односно у самим ратом захваћеним земљама, одлазак великог броја мушкараца у војску изненада је створио многа радна места за жене и тако створио услове да се жене прво сматрају политичким, а касније економским условима равноправним мушкарцима. Ово је створило институционалне услове да традиционалне родне улоге мушкараца и жена буду одбачене у годинама након Другог светског рата и да се женама призна право да као равноправни субјекти учествују у сексуалним односима.
Нове идеологије и друштвени покрети Поред економских, технолошких и политичких промена, сексуалну револуцију потакнуле су и нове идеологије, покрети и теорије које су почетком 20. века, свака на свој начин, доводиле у питање претходни сексуални морал.
При томе се најчешће наводе идеологије левице као што је марксизам, односно аутори који су Фројдове идеје покушали повезати с пројектима друштвене трансформације на основу анархизма (Ото Грос) или марксизма (Вилхелм Рајх).
Међутим, у неким случајевима се идеолошка основа будуће сексуалне револуције такође може наћи међу појавама које су данас традиционално повезане са десницом. Тако је концепт контроле рађања у САД од стране Маргарет Сангер заснован на контроверзном концепту еугенике, а одређени аспекти званичне фашистичке идеологије 1920-их и 1930-их имали су толерантнији однос према сексуалности од претходних норми (као пример може послужити нацистичка промоција женског промискуитета ради рађања што већег броја „здраве аријевске“ деце).
Беби-бум генерација