мини|widthpx|desno|Simbol zdravlja žena. Zdravlje žena razlikuje se od zdravlja muškaraca na mnogo načina. Zdravlje žena je primer zdravlja populacije, koje je Svetska zdravstvena organizacija definisala kao „stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i nemoći.“ Mnogi pokreti ukazali su na problem da se pod zdravlje žena najčešće podrazumeva njihovo reproduktivno zdravstveno stanje, te se zalažu za širu definiciju zdravlja žena koja uključuje celokupno zdravstveno stanje. Razlike u zdravstvenom stanju izražene su i dodatno narušene u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju, u kojima su žene, u glavnom, u nepovoljnom položaju.
Iako je industrijalizacija smanjila rodnu razliku i promenila standarne životne parametre i sada žene u razvijenim zemljama žive duže od muškaraca, u mnogim zdravstvenim oblastima, ženska populacija oboleva ranije, ima teže kliničke slike i lošije ishode. Rod ostaje važna društvena odrednica zdravlja, s obzirom da na zdravlje žena ne utiče samo njihova biologija, već i drugi uslovi poput siromaštva, zaposlenja i porodičnih obaveza. Žene su već dugo u nepovoljnijem položaju u mnogim aspektima, poput socijalne i ekonomske moći koja im ograničava pristup životnim potrebama, uključujući zdravstvenu zaštitu, a što je veći nivo nepovoljnosti, kao što je slučaj u zemljama u razvoju, to je veći štetni uticaj na zdravlje.
Reproduktivno i seksualno zdravlje žena značajno se razlikuje u poređenju sa zdravljem muškaraca. Čak i u razvijenim zemljama sveta, trudnoća i porođaj predstavljaju značajan rizik po zdravlje žena. Procenjuje se da svake godine umre oko četiri miliona porodilja, sa velikim razlikama u zastupljenosti između razvijenih i nerazvijenih zemalja. Pored komorbiditeta i preeklampsije, na smrtnost porodilja i trudnica utiču i mnoge druge nereproduktivne bolesti poput kardiovaskularnih. Seksualno prenosive infekcije imaju ozbiljne posledice po zdravlje žena i novorođenčad, a prenos infekcija sa majke na dete dovodi do ishoda kao što su mrtvorođena dece i novorođenačka smrt. Takođe, bolesti poput zapaljenja karlice dovode do neplodnosti. Pored neplodnosti, mnoga druga stanja, poput kontrole rađanja, neplanirane trudnoće ili nepristojna seksualna aktivnost loše utiču na žene.
Iako su stope vodećih uzroka smrti kod kardiovaskularnih bolesti, plućnih bolesti i kancera slične kod žena i muškaraca, žene imaju različita iskustva. Rak pluća je pretekao sve ostale vrste raka kao vodeći uzrok smrti od raka kod žena. Zatim dolazi rak dojke, rak debelog creva, jajnika, materice i grlića materice. Iako je pušenje glavni uzrok raka pluća, među ženskim nepušačima je rizik od razvoja raka tri puta veći nego kod muškaraca koji ne puše. U razvijenim državama rak dojke ostaje najčešći rak kod žena i jedna je od najvažnijih hroničnih bolesti ženske populacije. Uprkost tome, u nerazvijenim državama i državama u razvoju rak grlića materice ostaje jedan od najčešćih karcinoma, često povezan sa humanim papiloma virusom (HPV), koji se najčešće prenosi seksualnim odnosom. HPV vakcina, zajedno sa skriningom, daje dobru kontrolu ovih bolesti. Druga važna zdravstvena pitanja za žene uključuju kardiovaskularne bolesti, depresiju, demenciju, osteoporozu i anemiju. Glavna prepreka unapređenju ženskog zdravlja bila je njihova nedovoljna zastupljenost u istraživačkim studijama, a nejednakost je rešena (u Sjedinjenim Američkim Državama i drugim zapadnim državama) uspostavljanjem centara za iztraživanje ženskog zdravlja i pokretanjem velikih kliničkih ispitivanja poput Inicijative za žensko zdravlje.
Definicije i područje
Iskustva žena sa zdravstvenim stanjem i bolestima razlikuju se od iskustava muškaraca zbog jedinstvenih bioloških i socijalnih razlika. Biološke razlike variraju od fenotipa do ćelijske biologije i pokazuju jedinstveni rizik za potencijalni razvoj lošeg zdravlja. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definiše zdravlje kao „stanje potpune fizičke, mentalne i socijalne dobrobiti, a ne samo odsustvo bolesti ili nemoći“. Zdravlje žena je primer zdravlja stanovništva i zdravlja određene definisane populacije.
Zdravlje žena opisano je kao „krpasti prostirka sa prazninama“ (). Iako se mnoga pitanja oko ženskog zdravlja odnose na njihovo reproduktivno zdravlje, uključujući zdravlje majki i rađanje deteta, zdravlje genitalija i dojki i endokrino (hormonsko) zdravlje, uključujući menstruaciju, kontrolu rađanja i menopauzu, šire razumevanje ženskog zdravlja trebalo bi da obuhvati sve aspekte zdravlja žena. SZO smatra da je neprimeren naglasak na reproduktivnom zdravlju glavna prepreka u osiguranju pristupa kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti za sve žene. Bolesti koje pogađaju i muškarce i žene, poput kardiovaskularnih bolesti ili osteoporoze, takođe se različito manifestuju kod žena. Pitanja zdravstvenog stanja žena takođe uključuju medicinske situacije u kojima se žene suočavaju sa problemima koji nisu direktno povezani sa njihovom biologijom, poput rodno diferenciranog pristupa medicinskom lečenju i drugih socioekonomskih faktora. Zdravlje žena posebno zabrinjava zbog široko rasprostranjene diskriminacije žena u svetu, zbog čega su one u nepovoljnom položaju.
Brojni zagovornici zdravstvenih i medicinskih istraživanja, poput Društva za istraživanje ženskog zdravlja u Sjedinjenim Američkim Državama, podržavaju ovu širu definiciju, umesto pukih pitanja specifičnih za žensku anatomiju čoveka, uključujući područja u kojima postoje biološke polne razlike između žena i muškaraca. Pojedina istraživanja zaključila su da je zdravstvena zaštita i pristup zdravstvenom sistemu potrebnija ženama nego muškarcima. Iako je delimično uzrok toga njihova potreba za redovnom kontrolom reproduktivnih organa, one takođe imaju više hroničnih nereproduktivnih zdravstvenih problema kao što su kardiovaskularne bolesti, rak, mentalne bolesti, dijabetes i osteoporoza. Druga važna perspektiva je shvatanje da događaji tokom čitavog životnog ciklusa (ili životnog toka), od rađanja do starenja, utiču na rast, razvoj i zdravlje žena. Perspektiva životnog toka jedna je od ključnih strategija Svetske zdravstvene organizacije.
Globalna perspektiva
Rodne razlike u osetljivosti i simptomima bolesti i odgovoru na lečenje u mnogim zdravstvenim oblastima naročito su uočljive kada se gledaju iz globalne perspektive. Većina dostupnih informacija dolazi iz razvijenih zemalja, ali ipak postoje značajne razlike između razvijenih i zemalja u razvoju u pogledu ženske uloge i zdravlja. Globalno gledište je definisano kao „područje za proučavanje, istraživanje i praksu koje daje prioritet poboljšanju zdravlja i postizanju zdravstvene ravnopravnosti za sve ljude širom sveta“. Svetska zdravstvena organizacija je 2015. godine identifikovala deset glavnih problema u zdravlju žena kao što su rak, reproduktivno zdravlje, zdravlje majki, virus humane imunodeficijencije (HIV), polno prenosive infekcije, nasilje, mentalno zdravlje, nezarazne bolesti, mladost i starenje.
Očekivano trajanje života
Očekivani životni vek žena je duži od muškarca i one imaju niže stope smrtnosti tokom celog života, bez obzira na rasu i geografski region. Istorijski gledano, žene su imale veće stope smrtnosti, prvenstveno zbog smrt na porođaju. U industrijalizovanim zemljama, posebno najnaprednijim, rodni jaz se smanjio i preokrenuo nakon industrijske revolucije. Uprkos smanjenju razlika u lečenju i dostupnosti zdravstvene zaštite, u mnogim zdravstvenim oblastima žene ranije obolevaju od težih bolesti i sa lošijim izgledima za izlečenje.
Uprkos ovim razlikama, vodeći uzroci smrti u Sjedinjenim Američkim Državama izuzetno su slični kod muškaraca i žena, na čelu sa srčanim bolestima, koje čine četvrtinu svih smrtnih slučajeva, praćenih rakom, plućnim bolestima i moždanim udarom. Iako žene imaju manju učestalost smrti od nenamernih povreda (videti dole) i samoubistava, one imaju veću učestalost demencije (Gronovski i Šindler, tabela I).
Glavne razlike u očekivanom životnom veku žena između razvijenih i zemalja u razvoju leže u godinama plodnosti. Ako žena preživi ovaj period, razlike između ta dva regiona postaju manje izražene, jer u kasnijem životu nezarazne bolesti (NCD) postaju glavni uzroci smrti žena u celom svetu, a kardiovaskularne smrti čine 45% smrtnih slučajeva starijih žene, zatim rak (15%) i plućne bolesti (10%). To stvara dodatno opterećenje za resurse zemalja u razvoju. Promena načina života, uključujući ishranu, fizičku aktivnost i kulturne faktore koji favorizuju veću telesnu veličinu žena, doprinose sve većem problemu sa gojaznošću i dijabetesom među ženama u ovim zemljama i povećavaju rizike od kardiovaskularnih bolesti i drugih nezaraznih oboljenja.
Žene koje su socijalno marginalizovane češće umiru u mlađem uzrastu od žena koje to nisu.. "All-cause standardised mortality ratios were significantly increased in 91 (99%) of 92 extracted datapoints and were 11·86 (95% CI 10·42–13·30; I2=94·1%) in female individuals." Žene koje imaju poremećaje zloupotrebe opojnih droga, koje su beskućnice, seksualne radnice ili zatvorene osobe imaju znatno kraći život od ostalih žena. U bilo koje doba, žene u ovim preklapajućim, stigmatiziranim grupama imaju otprilike 10 do 13 puta veću verovatnoću da umru od tipičnih žena iste dobi.
Socijalni i kulturni faktori
мини|Logo of Sustainable Development Goal 5: Gender Equality|Logotip koji kombinira muške i ženske simbole i znak jednakosti u centru za označavanje rodne ravnopravnosti, kako se koristi u petom cilju održivog razvoja koji se bavi rodnom ravnopravnošću.
Zdravlje žena pozicionirano je u širem opsegu znanja koje, između ostalog, navodi i Svetska zdravstvena organizacija, koja pola polaže kao društvenu odrednicu zdravlja. Iako na zdravlje žena utiče njihova biologija, na zdravstveno stanje se odražavaju i drugi društveni faktori, poput siromaštva, zaposlenja i porodičnih obaveza, i njihovi uticaji ne bi trebalo da budu zasenjeni.
Žene su tradicionalno u nepovoljnom položaju u pogledu ekonomskog i socijalnog statusa i moći, što zauzvrat smanjuje njihov pristup životnim potrebama, uključujući zdravstvenu zaštitu. Uprkos poboljšanjima u zapadnim zemljama, žene ostaju u nepovoljnom položaju u odnosu na muškarce. Jaz među polovima u zdravstvu još je akutniji u zemljama u razvoju u kojima su žene relativno u nepovoljnijem položaju. Pored rodne nejednakosti, tu si i specifični procesi bolesti koji su tipični samo za žene i koji stvaraju specifične izazove u prevenciji i zdravstvenoj zaštiti.
Čak i nakon uspeha u pristupu zdravstvenoj zaštiti, žene su diskriminisane. Ovu pojavu je politička teoretičarka i feministkinja Iris Joung nazvala „unutrašnjim isključivanjem“, suprotno od „spoljašnjeg isključivanja“.
Razlike u ponašanju takođe igraju značajnu ulogu u kojoj žene pokazuju niži rizik, uključujući manju upotrebu duvana, alkohola i droga čime se smanjuje rizik od smrtnosti od povezanih bolesti, uključujući rak pluća, tuberkulozu i cirozu. Ostali faktori rizika koji su niži za žene uključuju nesreće na motornim vozilima. Profesionalne razlike izložile su žene manje industrijskim povredama, iako će se to verovatno promeniti, kao i rizik od povreda ili smrti u ratu. Sveukupno su takve povrede doprinele 3,5% smrtnih slučajeva kod žena u poređenju sa 6,2% u Sjedinjenim Američkim Državama, 2009. godine. Stope samoubistava su takođe manje kod žena.
Socijalni pogled na zdravlje u kombinaciji sa priznanjem da je rod socijalna odrednica zdravlja pomaže mnogobrojnim pružaocima zdravstvenih usluga ženama širom sveta. Službe za zdravstvenu zaštitu žena, kao što je Leichhardt Women's Community Health Centre, koji je osnovan 1974. godine i koji je prvi ženski zdravstveni centar osnovan u Australiji, primer je pristupa zdravlju žena u pružanju usluga ženskom stanovništvu.