Лариса Антоновна Генијуш (Гениуш) (; Жлобавци, 9. август 1910 — Зељва, 7. април 1983) била је белоруска књижевница, песникиња, прозаик и јавна личност.

Биографија Порекло Лариса Миклашевич је рођена у православној многодетној породици имућног сељака-земљопоседника. Учила је у пољској школи, а 1928. године је завршила Волкависку пољску гимназију. У то време се упознала са светском књижевношћу - пољском, скандинавском и енглеском класиком. Тада почиње да пише поезију.

Живот у Прагу Удала се 1935. године за Ивана (Јанка) Генијуша и исте године родила сина Јурку. У Праг су прешли 1937. године, где је Јанко радио као лекар. Живели су у Прагу до 1947. године, где су одржавали контакте са белоруском емиграцијом, а Лариса је 1943. године постала Главни секретар владе Белоруске Народне Републике у изгнанству. Штитили су белоруске емигранте, политичке бегунце и белоруске раднике. За то време, у Белорусији је 1939. године ухапшен и стрељан отац Ларисе Генијуш - Антон Миклашевич, а мајка и две сестре су протеране у Казахстан. Лариса и Јанко Генијуш су оптужени за антисовјетски националистички рад, а 1947. године напуштају Праг и одлазе у Вимперк.

thumb|200px|Лариса Генијуш — из гимназијских дана

Оптужбе са сарадњу са нацистима Неки историчари сматрају да је 27. јуна 1941. године Лариса Генијуш потписала обраћање Белоруса протектората Чешке и Моравске Адолфу Хитлеру, који је почињао речима:

Песникиња је инсистирала, да је потпис био фалсификован. У својим логорским успоменама је написала:

Хапшење и осуда Супружници Генијуш су ухапшени 1948. године у Прагу, а крајем исте године налазили су се у затвору у Минску, где је песникињу испитивао министар државне безбедности Лаврентије Цанава. Он ју је безуспешно наговарао да преда архиву Белоруске Народне Републике, након чега су и Лариса и њен супруг Јанко осуђени на по 25 година робије у логорима Инта и Абеза.

Делимично су рехабилитовани 1956. године и после 8 година коначно пуштени на слободу и населили у град Зелву (из којег води порекло Јанко Генијуш). Одбијали су совјетско држављанство и задржали чехословачко, а кроз њихову кућу у Зелви прошли су многи књижевници, уметници и научници.

Преминула је 1983. године у Зељви и сахрањена је поред мужа. Унук песникиње је продао кућу, у којој је живела.

Сећање thumb|злева|Споменик Лариси Генијуш у Зељви

Године 1999. Белоруски Хелсиншки комитет се обратио тужилаштву Републике Белорусије са петицијом да пониште пресуду Лариси и Јанку Генијушу. Тужилаштво је одбио захтев, а као разлози одбијања су наведени: могу да буду саопштени само самој оштећеној.

Сличан одговор су добили 2017. године активисти омладинског крила Белоруског народног фронта.

Године 2006. у јануару је одржана презентација музичке збирке на песме Ларисе Генијуш Живети за Белорусију (). На диску су песме разних група и извођача. У њему се може чути и глас саме песникиње. Збирка је посвећена годишњици 95. година од рођења Ларисе Генијуш.

У Гродновској епархији Белоруског Егзархата Руске православне цркве 15. маја 2016. године је свечано отворена Библиотека Ларисе Генијуш.

Раније је у Земљи на територији цркве био постављен споменик Лариси Генијуш. У Спасо-Тројицкој цркви је била отворена меморијална експозиција, посвећена Л. Генијуш.

Превод књиге мемоара Исповест () на пољски језику објављен је 2012. године под називом Птице без гнезда (). Преводилац је Чеслав Сењух.

Везе са Србијом Поезија Ларисе Генијуш је заступљена у Антологији белоруске поезије, чији је састављач проф. др Иван Чарота, а са белоруског је превео проф. др Миодраг Сибиновић. Књига је изашла у издању Српске књижевне Задруге у Београду 1993. и 2012. године.

Поезија Генијушеве је заступљена и у У сусрет Духу - антологији белоруске хришћанске поезије, чији је састављач такође проф. др И.Чарота, а коју је превела с белоруског Дајана Лазаревић. Ова антологија је изашла 2019. године у издања ЦомпуТех у Београду.

У последње време на српски језик њену поезију преводи Дајана Лазаревић и објављује је у књижевним периодичним издањима.

Библиографија Песничке збирке Од родних њива / Ад родных ніў (1942) Невадом из Њомана / Невадам з Нёмана (1967) С мајчином душицом сливена / На чабары настоена (1982) Девет песама / Dzieviać vieršaŭ (1987) Бели сан / Белы сон (1990) Песме: рукописна збирка 1945-47. године / Вершы: рукапісны зборнік з 1945-47 гг.» (1992) Изабране песме / Выбраныя вершы (1997) Дневна соба / Гасціна (2000) Изабрана дела / Выбраныя творы (песме, поеме, проза, писма, 2000) Сабрани есеји у два томе / Собрание сочинений в 2-х томах, 2010

Поезија за децу Бајке за Михаску / Казкі для Міхаські (1972) Добро јутро, Аљес / Добрай раніцы, Алесь (1976)

Друга дела Исповест / Споведзь (успомене), 1990) Мајка и син / Маці і сын (у једном издању су збирке Ларисе Генијуш и Јурија Генијуша 1992) Да бисте ви знали: из епистоларног наслеђа / Каб вы ведалі: з эпісталярнай спадчыны (2005) Писма из Зељве / Лісты з Зэльвы (епистоларни, 2012)

Референце

Литература

Бічэль-Загнетава Д. З прынямонскіх вярбін // Полымя. — 1988. — № 4. ГЕНІЮШ Ларыса Антонаўна // Маракоў Л. У. Рэпрэсаваныя літаратары, навукоўцы, работнікі асветы, грамадскія і культурныя дзеячы Беларусі, 1794—1991. Энц. даведнік. У 10 т. — Т. 1. — Мн:, Марціновіч А. «Ты мой боль святы, Беларусь мая…» // Роднае слова. — 1992. — № 3. Сачанка Б. Ларыса Геніюш // Маладосць. — 1988. — № 10. Энцыклапедыя гісторыі Беларусі. У 6 т. Т. 2: Беліцк — Гімн / Беларус. Энцыкл.; Рэдкал.: Б. І. Сачанка (гал. рэд.) і інш.; Маст. Э. Э. Жакевіч. — Мн.: БелЭн, 1994. — 537 с., к.: іл. Neureiter F. Larysa Henijuš // Weissrussische Antologie. — München: 1983.

Спољашње везе Скобла, Міхась і інш. Ларысе Геніюш — 100 гадоў, материалы белорусской службы Радио Свобода, 2010. Биография на Slounik.org

Переписка Ларисы Гениюш с Николаем Прашковичем  — Дзеяслоў. Биография. Трагедия жизни Ларисы Гениюш

Выйшаў двухтомнік Ларысы Геніюш

Категорија:Рођени 1910. Категорија:Умрли 1983. Категорија:Белоруски књижевници Категорија:Белоруски песници