Хелена Железни, такође позната у Европи као Хелена Железни-Шолц, Хелена Шолц, Хелена Шолц-Железни или Хелена Шолцова-Железна (16. август 1882 − 18. фебруар 1974. године), била је чешка вајарка и архитектонски скулптор.Killy W. (ed.) . Walter de Gruyter, 2005. Volume 9 . Била је утицајна личност у уметности скулптуре северне Моравске и Шлеске крајем деветнаестог и почетком двадесетог века. Железна је створила извајане портрете, укључујући портрете чланова породице Хабзбург, грофа Франца Конрада фон Хецендорфа, леди Сибил Грахамове, Бенита Мусолинија и Томаша Масарика (1932) са којима је била у блиским односима. Железна је такође позната и као италијанска вајарка јер је много година живела и радила у Риму.

Живот Железна је рођена у Хропињу у Чешкој, а одрасла је у селу Требовице, које је данас део града Остраве у Аустријској Шлеској. Њена мајка је била немачка списатељица и песникиња грофица, Марија Стона, а њен деда индустријски менаџер и предузетник Алојз Шолц. Железна је детињство провела у породичном замку у власништву њене мајке.und ihr Salon in Strzebowitz. Europäischer Strukturfonds/Schlesische Universität in Opava 2014 p. 8 (pdf) Стона је често примала интелектуалне и креативне личности из целе Европе. Железна је постала вишејезична, говорила је енглески, италијански, француски и немачки језик.

Железна је студирала цртање у Бечу и Дрездену. Студирала је вајарство у Берлину код Фрица Хајнемана, и у Бриселу четири године где јој је учитељ био Чарлс ван дер Стапен. 1912. године у Острави, Железна је приредила изложбу ван дер Стапенових дела. После годину дана студија у Паризу, Железна се преселила у Фиренцу, Италија. Од 1909. до 1913. Железна је студирала код швајцарског уметника Аугуста Ђакометија и путовала са њим у Швајцарску. Art history Reference. Accessed 2 October 2015. Железна је такође била у редовном контакту са уметницима као што су Ханс Кестранек, Едвард Гордон Крег и Јулијус Ролсховен. мини|лево|хелена Железни, 1913. 1913. Железна је путовала у Тунис са Георгом Брандесом. Током боравка тамо посетила је хареме и упознала се са њиховим становницима и обичајима. Приказала их је у свом вајарском делу. 1914. године, по избијању Првог светског рата, Железна се преселила у Беч. Била је ангажована за вајање портрета чланова хабзбуршке царске породице, укључујући принцезу Циту од Бурбон-Парме. У овом периоду Железна се удала. После рата, 1919, Железна се вратила у Италију; у Фиренцу а касније у Рим. Тамо је подучавала децу вајарству.

Од 1922. године, па све до своје смрти 1974. године, Железна је држала атеље у улици Виа Маргута 54, где је одржавала редовне часове ликовне културе. Лето је обично проводила у Чехословачкој. Студио у улици Виа Маргута 54 саградио је маркиз Фране Петрић 1855. године. Изградио је палату са становима у којима су уметници могли да живе и раде. Пабло Пикасо, Игор Стравински и Ђакомо Пучини произвели су нека од својих највећих дела у овим студијима почетком 1900-их. Године 1934. Железна је изложила своје радове у Жан Шарпентијеовој галерији, представљајући скулпторску групу Радни дани и празници. После Другог светског рата, Железна је желела да поклони породични дворац у Требовицама чехословачкој влади као центар за младе уметнике. То се није догодило и крајем педесетих година зграда је била у рушевинама.

Од 1946. до 1949. године, Железна је живела у Сједињеним Државама где је предавала мешовите медије у институцијама у Филаделфији и око ње, попут Музеја уметности у Филаделфији и колеџа Свартмор.

Железна је умрла у Риму 1974. године и сахрањена је на протестантском гробљу.

Радови Дела Железне обухватају више од 300 скулптуралних портрета као што су бисте, рељефи и статуете од мермера, бронзе и теракоте.

Њена дела су била изложена у Берлину и Бечу 1907. године, у Риму 1925. годинеZelezny E.Mostra Personale della Scultrice Elena Zelezný : dal 23 Aprile al 8 Maggio 1925, Casa d'Arte Palazzi, Roma. Casa d'Arte Palazzi, Rome, 1925. и у галерији Дорија Пампхиљ 1932. године, такође и у Паризу.

Неколико дела Железне уништено је током Другог светског рата. Један је био велики централни олтар који је представљао живот Хедвиге Шлеске у цркви посвећеној тој светици у Опави, у Чешкој Шлеској.

1973. Железна је написала књигу Моји драги ученици, која приказује рад неких њених ученика.Zelezny-Scholz H. . Palombi 1973 Rome. Accessed at Google Books 2 October 2015. Железна је у једном тренутку добила налог да изради споменик погинулима у Првом светском рату.

Дела Железне уређена су у сталној колекцији замка Храдец на Моравици, Шлеском музеју (Опава), Галерији ликовних уметности Музеја ликовних уметности у Острави и Националној галерији у Прагу. Њени рељефи су у цркви Свете Хедвиге у Опави. Infocentrum, Opava.

Одабрани радови Замишљени (1906), бронза, дворац Радун Меланхолија (1906), бронза, дворац Радун Алегорија драме и музике (1907), градско позориште у Моравској Острави (уништено) Алегорија туге (1909), гробница Алојза Шозеса, Грац Чарлс ван дер Стапен (1909), мала статуета Георг Брандес (1913), две мале статуете и биста, Тунис Алегорија правде (1914), зграда суда, Фриштат Extra Ausgabe (1915), бронзана фигурална група Словачка породица (1923), бронза, дворац, Радун Др Острчил (1924), гробна скулптура, Праг-Олшани Портрет Здене Мастне (1927), скулптура Кенотаф (1930), Тешин (уништен) Заједнички и празнични дани (1933), бронза, галерија, Острава Томаш Масарик (1933), бронза, Музеј Шлеска, Опава Живот светиње (1936), циклус од десет рељефа, Света Хедвика, Опава Папа Павле VI(1967)

Књиге Скано, Туниси, Словачка. (1932) Rome 1932. Хелена Железни-Шолц, Сцултрице. (1957) Zelezny-Scholz E. et al Strinati R. (ed.) Fratelli Palombi Rome 1957 Вајани молилац (1968) Zelezny H. and Spidlik T. Arti grafiche Paolombi, 1968. Accessed at Google Books 2 October 2015. Железни: портретна скулптура, 1917. до 1970. (1970) Zelezny H. and Mann A. Zelezny: portrait sculpture, 1917 to 1970. Palombi, Rome, 1970. Aus der Jugend einer Bildhauerin, Tagenbuchblätter aus den Jahren 1908–1917. (1972) Zelezny-Scholz H. . Fratelli Palombi. 1972. Accessed at Google Books 2 October 2015. (Дневник младог вајара, странице од 1908. до 1917. године. ) Драги моји ученици (1973) Nachlese. (1974) Zelezny-Scholz H. and Cisterna F. Nachlese. Fratelli Palombi, Rome. 1974. (Gleanings.)

Види још Дневник Георга Брандеса (1842 - 1927). Biografický Slovník Slezska a severní Moravy. (1998) (Биографски речник Шлеске и Северне Моравске)Eleventh Proceedings of the University of Ostrava, 1998, supplement pages 123 and 124. Један од десет рељефа живота свете Хедвике, у цркви свете Хедвике, Опава. (1936), фотографија Ј. Новака. Храм св. Хедвике у Опави. (Катедрала свете Хедвиге, Опава.) Јозеф Гебауер. Радови регионалног музеја Властиведне из Оломоуца. Vlastivende Museum, Olomouc, 1994. . ТГМ: Proč se neřekne pravda? (1996)Smetnova J. [TGM: Proč se neřekne pravda?] Primus 1996 p. 191 (Зашто не рећи истину?) Helena Železná-Scholzová, zapomenutá sochařka. (1999)Juza J. [Helena Železná-Scholzová, zapomenutá sochařka] Tilia, Ostrava, 1999 in The First Half of the Twentieth century, Volume 19 pages 147 to 175. (Хелена Железна-Шолцова, заборављена вајарка. Теза на универзитету у Оломоуцу на чешком. ) Антони Ман: Железни - Скулптура портрета 1917–1970. Рим 1970. Мартин Пелц: Томаш Масарик и Хелена Железна-Шолцова. Český časopis historický, 2016, књ. 114, бр. 1, стр. 116-145

Референце

Литература

Спољашње везе

Pictures in Picasa.

Категорија:Рођени 1882. Категорија:Умрли 1974. Категорија:Вајари Категорија:Чешки уметници