Бамби, један живот у шуми (оригинални немачки наслов: Bambi: Eine Lebensgeschichte aus dem Walde) је аустријски образовни роман из 1923. године, који је написао Феликс Салтен, а у Берлину га је објавила немачка издавачка кућа Ullstein Verlag. Роман прати живот Бамбија, младунче срндаћа, од рођења до детињства, губитка мајке, проналаска партнера, поука које је научио од оца и искуства која стиче о опасностима које вребају у шуми од људи-ловаца.
Енглески превод објављен је у Северној Америци код издавача Simon&Schuster 1928. године, а роман је од тада преведен и објављен на преко 30 језика широм света. Салтен је 1939. године објавио наставак овог романа, роман Бамбијева деца.
Критичари су роман добро прихватили и сматра се класиком, као и једним од првих еколошких романа. Адаптиран је у позоришни анимирани филм Бамби, у продукцији Волта Дизнија 1942. године, две руске адаптације у живој акцији 1985. и 1986, балет 1987, и сценску продукцију 1998. године. Још једну адаптацију балета створила је једна Орегонска трупа, али она никада није премијерно изведена. Janet Schulman је 2000. године објавила адаптацију књиге за децу која садржи реалистичне слике у уљу и многе оригиналне Салтенове речи.
Радња
Бамби је лане, потомак срне и јелена, рођен у густишу крајем пролећа једне године. Током лета мајка га учи о разним становницима шуме и начинима живота јелена. Кад осети да је довољно стар, одводи га на ливаду за коју је сазнао да је и дивно, али и опасно место, јер јелена оставља изложеним опасности. Након почетног страха због мајчине опрезности, Бамби ужива у искуству. На следећем путовању Бамби упознаје тетку Ену и њене близанце Фалине и Гобо. Брзо постају пријатељи и деле оно што су научили о шуми. Док се играју, први пут сусрећу принчеве, мужјаке јелена. Након одласка јелена, младунци сазнају да су то били њихови очеви, али да очеви ретко остају са женама и младима или разговарају са њима.
Како Бамби стари, мајка почиње да га оставља на миру. Док једног дана трага за њом, Бамби има први сусрет са "Он" – животињским изразом за људе – што га престрашује. Човек подиже ватрено оружје и упери га у њега; Бамби бежи највећом брзином, придружuje му се и мајка. Након што га прекори јелен због плача за мајком, Бамби се навикава да повремено буде сам. Касније сазнаје да се јелен зове Стари Принц, најстарији и највећи јелен у шуми, који је познат по својој лукавој и резервисаној природи. Током зиме, Бамби упознаје младу срну Марену, стару срну Нетлу, која више не носи младе, и два принца, Рона и Каруса. Средином зиме ловци улазе у шуму, убијајући многе животиње, укључујући Бамбијеву мајку. Гобо такође нестаје и сматра се мртвим.
После овога, радња романа се премешта годину дана унапред и напомиње се да је Нетла бринуо о Бамбију, сада младој одраслој животињи, и да су га, када је добио први пар рогова, злостављали и малтретирали други мужјаци. Лето је, и Бамби сада добија свој други пар рогова. Поново се ујединио са рођаком Фалине. Након што се прво бори и порази Каруса, потом се Роно, Бамби и Фалине заљубе једни у друге. Проводе много времена заједно. За то време, Стари Принц спашава Бамбију живот, када Бамби замало потрчи према ловцу који имитира позив срне. Ово учи младог јелена да буде опрезан када безобзирно жури на позив било ког јелена. Током лета, Гобо се враћа у шуму, одгајио га је човек који га је пронашао срушеног у снегу током лова у коме је Бамбијева мајка убијена. Док га мајка и Марена дочекују и славе као „човековог пријатеља“, Стари Принц и Бамби га сажаљевају. Марена постаје његова супруга, али неколико недеља касније Гобо бива убијен када приђе ловцу на ливади, погрешно верујући да ће га халтер који је носио заштитити од свих људи.
Како Бамби наставља да стари, већину свог времена почиње да проводи сам, укључујући избегавање Фалине иако је и даље воли на меланхоличан начин. Неколико пута се састаје са Старим Принцом, који га подучава замкама, показује му како да ослободи другу животињу и подстиче га да не користи стазе како би избегао замке људи. Када ловац касније упуца Бамбија, принц му покаже како да хода у круг да тако збуни човека и његове псе док крварење не престане, а затим га одводи на сигурно место да се опорави. Остају заједно док Бамби не ојача довољно да поново напусти сигурно уточиште. Када је Бамби оседео и остарио, Стари Принц му показује да човек није свемоћан показујући му мртво тело човека којег је други човек упуцао. Када Бамби потврди да сада разуме да „Он“ није свемоћан и да над свим створењима постоји „Други“, Стари Принц му говори да га је одувек волео и пре одласка назива га својим сином.
На крају романа, Бамби се састаје са близанцима-младунцима који позивају мајку и он их грди због тога што нису могли да остану сами. Након што их је напустио, у себи мисли да га је млада срна подсетила на Фалине, која му је обећала да ће га поново срести кад порасте.
Ликови Бамби – главни јунак приче. Кроз роман пратимо његово одрастање све до позних дана. Он је на почетку белорепи срндацћ, има смеђе крзно и смеђе очи. Док је још мали његово крзно је нешто светлије и посуто белим мрљама, а како је растао мрље су нестале, крзно му потамнило и нарасли рогови. Бамби је радознао и знатижељан, са детињим ентузијазмом, пријатељски расположен, храбар. Кроз живот је научио многе ствари, постајао је мударији и храбарији, а круна на његовој глави била је нешто чему су све животиње дивиле. На крају је постао краљ шуме и своје знање и мудрост је преносио на млађе генерације. Мајка – Бамбијев заштитник и она је та која га је научила свему у детињству. Волела је да шета са њим и увек је радо одговарала на његова питања. Када ју је човек убио, Бамби је остао сам. Стари Принц – Бамбијев отац и краљ шуме. Био је то поносан и снажан срндаћ. Дуго је избегавао Бамбија, али га је на крају спасао када му је то било најпотребније. Био је са њим и учио га како да постане најбољи од свих. Када је Бамби научио све потребне лекције, Стари је одлучио да оде и пронађе скровиште у коме ће на крају угинути. Фалина – срна коју је Бамби волео. Волела је и она њега. Провели су већи део живота заједно. Била је весела и брза срна. Када се Бамби одвојио од ње, почела је да копни, постала је тужна и уморна, али је и даље била лепа. Гобо – Фалинин брат и Бамбијев рођак. Од малена је био слаб, па га је током једног лова човек ухватио. Сви су мислили да је умро, али се он једнога дана вратио после одређеног периода проведеног код човека. Због тога је мислио је да је због тога бољи од осталих. Није се плашио више ничега. Један дан га је погодио метак и човек га је на крају убио. Он – назив који су животиње дале човеку. То га је име некако одвајало од осталих становника шуме. А други назив није ни заслужио јер му је главна улога била да лови недужне животиње. Сви у шуми су га се плашили. Једино је Гобо видео његову другу страну и веровао је да је добар јер је такав био према њему. Последњу лекцију о човеку доноси Стари. Тиме је показао Бамбију, али и свим читаоцима, да човек није изнад природе и да он врло лако може бити убијен.
Историја настанка дела мини|Аутор Феликс Салтен у традиционалној аустријској ловачкој одећи са јакном, шеширом и Gamsbart-ом
Феликс Салтен, који је и сам био страствени ловац, написао је Бамби, један живот у шими након Првог светског рата, циљајући на одраслу публику. Роман је први пут објављен у Бечу у сериализованом облику у новинама "Neue Freie Presse" од 15. августа до 21. октобра 1922, и као књига у Немачкој у издању Ullstein Verlag-а 1923, а поново објављен 1926. у Бечу.
Преводи "Simon&Schuster", објавили су прво издање на енглеском језику 1928. године, са илустрацијама Whittaker-a Chambersа-a, под насловом Бамби: Живот у шуми. The New York Times је похвалио прозу као „предивно преведену“. New York Herald Tribune није коментарисао превод.Lohrke, Eugene (8 July 1928). "A Tone Poem." New York Herald Tribune. Page K3. Научница Сабине Струмпер-Кроб превод карактерише поједностављеним, рекавши да је Chambers књигу уписао у културне и идеолошке вредности америчког друштва, наглашавајући породичне вредности и смањујући трансценденталне.
Превод Chambers-а је више пута штампан са различитим илустрацијама до 2010-их. Нови превод Hannah Correll-a на енглески објављен је 2019. године.
Објављено је преко 200 издања романа, са готово 100 немачких и енглеских издања, те бројним преводима и поновљеним издањима на преко 30 језика.,. Такође је објављен у разним форматима, укључујући штампане медије, аудио-књиге, књиге на Брајевом писму и формате е-књига. Оригинално немачко издање је било илустровано, али од тада је створено неколико верзија илустрација.
Спор око ауторских права Када је Салтен првобитно објавио Бамбија 1923. године, учинио је то према немачким законима о ауторским правима, који нису захтевали изјаву да је роман заштићен ауторским правима. У републикацији 1926. године он је укључио обавештење о ауторским правима Сједињених Држава, па се сматра да је дело заштићено ауторским правима у Сједињеним Државама 1926. године. Године 1936. Салтен је продао нека филмска права за роман продуценту MGM-а (Metro-Goldwyn-Mayer) Sidney Franklin-у који их је предао Волту Дизнију за стварање филмске адаптације. Након Салтенове смрти 1945. године, његова ћерка Ана Вилер наследила је ауторска права и обновила заштићени статус романа 1954. године (амерички закон о ауторским правима на снази у то време предвиђао је почетни рок од 28 година од датума првог објављивања у САД, што би могло бити продужен за додатних 28 година под условом да је носилац ауторских права поднео захтев за обнову пре истека почетног ауторског права). 1958. године формулисала је три споразума са Дизнијем у вези с правима на роман. Након њене смрти 1977. године, права су прешла на њеног супруга Вејта Вилера и њену децу, која су се држала до 1993. године када су права продата издавачкој кући "Твин Бокс". "Твин Бокс" и Дизни нису се сложили око услова и ваљаности Дизнеијевог оригиналног уговора са Аном Вилер и Дизнеијевом даљом употребом имена Бамби.
Када две компаније нису успеле да постигну решење, "Твин Боокс" је поднео тужбу против Дизниј-а због кршења ауторских права. Дизни је тврдио да се, по томе што Салтенова оригинална публикација романа из 1923. године није садржала обавештење о ауторским правима, амерички закон одмах сматрао делом јавног власништва. Такође је тврдило да се, како је роман објављен 1923. године, обнова Ане Вајлер из 1954. године догодила се након рока и била је неважећа. Случај је прегледао амерички окружни суд за Северни округ Калифорније, пресудивши да је роман заштићен ауторским правима након објављивања 1923. године, а не тада јавно дело. Међутим, потврђивањем 1923. године као датума објављивања, ово је потврдило Дизнијеву тврдњу да је обнова ауторских права поднета прекасно и да је роман постао дело јавног власништва 1951. године.
"Твин Бокс" се жалио на одлуку и у марту 1996. године амерички Апелациони суд за Девети круг преиначио је првобитну одлуку, наводећи да је роман страно дело 1923. године које није било у јавном власништву матичне државе када је објављен, дакле оригинална публикација и датум се не може користити у расправљању америчког закона о ауторским правима. Уместо тога, датум објављивања из 1926. године, први у коме се посебно изјаснио да је заштићен ауторским правима у Сједињеним Државама, сматра се годином када је роман заштићен ауторским правима у Америци. Стога је обнављање Ана Вилер правовремено и ваљано, а власништво "Твин Бокс"-а над ауторским правима је подржано.
Многи стручњаци за ауторска права одлуку о "Твин Бокс"-у и даље сматрају контроверзном. Давид Нимер, у чланку из 1998. године, тврдио је да "пресуда о Твин Бокс"-у значи да ће древна грчка епика, ако буде објављена ван САД без потребних формалности, бити подобна за заштиту ауторских права. Иако је Нимер закључио да "Твин Бокс" захтева ово откриће (у оквиру Деветог круга), резултат је окарактерисао као „очигледно апсурдан“.