2. август (2.08.) је 214. дан у години по грегоријанском календару (215. у преступној години). До краја године има још 151 дан.

Догађаји

338. п. н. е. — Македонска војска предвођена Филипом II је поразила удружену атинску и тебанску војску у бици код Херонеје, осигуравши тако македонску превласт у Грчкој и Егејском мору. 216. п. н. е. — У бици код Кане Ханибал је нанео највећи пораз римској војсци у историји. 461 — Западноримског цара Мајоријана свргао и после пет дана погубио војсковођа Рицимер. 1492 — Кристифор Колумбо је испловио из Лисабона ка Индији према западу. Открио је Бахаме, Америка 10. октобра 1492. 1552 — Договором у Пасауу поништен је Аугсбуршки Интерим из 1548, а лутерани (протестанти) су добили слободу вероисповести у Светом римском царству, што је озакоњено на сабору у Аугсбургу 25. септембра 1555. 1802 — Наполеон Бонапарта проглашен је „доживотним конзулом“ Француске, што му је дало право да именује наследника. 1830 — Француски краљ Шарл X Бурбонски абдицирао је под притиском Јулске револуције у Паризу. 1858 — Британски парламент усвојио је закон (-{India Bill}-) којим је индијска влада стављена под управу британске круне. 1877 — Завршен шаховски турнир „Франкфурт 1887.“ победом Џорџа Хенрија Макензија. 1903 — У Македонији започео је Илинденски устанак за ослобођење од турске власти. 1914 — Француска Прва војна акција на Западном фронту догодила се као окршај код Жоншереја (Joncherey) у североисточној Француској близу границе. Мала немачка коњица која је илегално прешла границу (још није била објављена никаква званична објава рата) сукобила се са локалном француском милицијом. 1928 — Италија је потписала 20-годишњи уговор о пријатељству са Етиопијом. 1934 — После смрти немачког председника Паул фон Хинденбург, Хитлер је себе прогласио фирером (вођа) и преузео апсолутну власт. 1935 — Уједињено Краљевство је донела закон према којем је реформисан систем управљања у Индији, одвојени су Бурма и Аден од Индије, гарантована већа локална самоуправа у провинцијама и формирано централно законодавство у Њу Делхију. 1939 — Алберт Ајнштајн упозорио је америчког председника Рузвелта да немачки научници раде на производњи бомбе са уранијумом, после чега су у САД почели (почетком 1940) истраживачки радови за производњу нуклеарне бомбе. 1945 — Завршена је Потсдамска конференција на којој су совјетски вођа Стаљин, председник САД Труман и премијер Велике Британије Атли постигли договор о демилитаризацији и денацификацији Немачке и њеној подели на окупационе зоне после Другог светског рата. 1964 — Северновијетнамски патролни чамци су наводно отворили ватру на амерички разарач Медокс. 1970 — Британски војници су у Северној Ирској први пут употребили гумене метке ради смиривања нереда. 1980 — У експлозији на железничкој станици у Болоњи погинуло је 85 и рањено више од 200 људи. 1990 — Ирачка војска је напала Кувајт и окупирала га за један дан. Овај догађај је био повод за остварење аспирација САД, кроз Заливски рат, о стационирању великог броја војника на Блиском истоку зарад очувања доминације над производњом и дистрибуцијом нафте. 1991 — Социјалистичка Република Црна Гора променила назив у Република Црна Гора 1992 — Алжирске снаге безбедности ухапсиле су 50 наоружаних исламских екстремиста и одузеле њихово складиште оружја у којем је пронађено 150 бомби. 1994 — Под претњом пооштравања међународних санкција СР Југославији, влада Србије позвала је вође Републике Српске да прихвате мировни план Контакт групе за Босну и упозорила их да ће у супротном бити одговорни за злочин против сопственог народа. 1997 — Вођа најјаче либеријске герилске фракције Чарлс Тејлор проглашен је председником Либерије, чиме је после седмогодишњег грађанског рата окончана борба за власт у земљи. 1999 — У судару два воза у источној Индији погинуло је 285, а рањено око 300 људи. 2001 — Србин, генерал Радислав Крстић осуђен је у Хагу на 46 година затвора због масакра над босанским муслиманима у Сребреници 1995. 2005 — Авион Ер Франса, Ер Франс лет 358 је слетео са писте у Торонту, Канада. Сви путници су преживели несрећу а авион је тотално изгорео.

Рођења 1873 — Геца Кон, српски књижар и издавач. (прем. 1941) 1900 — Алекса Радовановић, последњи ветеран Првог светског рата из Србије. (прем. 2004) 1905 — Карл Амадеус Хартман, немачки композитор. (прем. 1963) 1905 — Мирна Лој, америчка глумица. (прем. 1993) 1915 — Гари Мерил, амерички глумац. (прем. 1990) 1919 — Нехемија Персоф, амерички глумац и сликар. (прем. 2022) 1920 — Марија Бурсаћ, учесница Народноослободилачке борбе и прва жена народни херој Југославије. (прем. 1943) 1924 — Џејмс Болдвин, амерички писац, песник, драматург, есејиста и друштвени активиста. (прем. 1987) 1926 — Југ Гризељ, југословенски новинар и сценариста. (прем. 1991) 1929 — Душан Вујисић, српски глумац. (прем. 1977) 1932 — Питер О’Тул, ирски глумац. (прем. 2013) 1933 — Љубица Оташевић, српска глумица и кошаркашица. (прем. 1998) 1939 — Вес Крејвен, амерички редитељ, сценариста, продуцент, глумац и писац. (прем. 2015) 1942 — Изабела Аљенде, чилеанска књижевница. 1942 — Илија Пантелић, југословенски и српски фудбалски голман. (прем. 2014) 1944 — Џоана Касиди, америчка глумица. 1948 — Боривоје Ђорђевић, српски фудбалер. 1952 — Ален Жирес, француски фудбалер и фудбалски тренер. 1964 — Мери-Луиз Паркер, америчка глумица. 1965 — Рефик Шабанаџовић, црногорски фудбалер. 1968 — Штефан Ефенберг, немачки фудбалер и фудбалски тренер. 1969 — Седрик Себалос, амерички кошаркаш. 1970 — Кевин Смит, амерички редитељ, продуцент, сценариста, глумац, комичар и писац. Note: At least one source, Yahoo! Movies, gives birthplace as Highlands, New Jersey. 1972 — Моника Ромић, српска глумица. 1975 — Милица Зарић, српска глумица. 1976 — Сем Вортингтон, аустралијски глумац. 1977 — Едвард Ферлонг, амерички глумац. 1978 — Горан Гавранчић, српски фудбалер. 1978 — Деивидас Шемберас, литвански фудбалер. 1979 — Само Удрих, словеначки кошаркаш. 1985 — Марко Блажић, српски фудбалер. 1985 — Илија Бозољац, српски тенисер. 1989 — Реља Поповић, српски певач и глумац. 1989 — Насер Чадли, белгијски фудбалер. 1992 — Чарли Екс-Си-Екс, енглеска музичарка. 1995 — Кристапс Порзингис, летонски кошаркаш. 1997 — Иван Шапоњић, српски фудбалер.

Смрти 1100 — Вилијам II, енглески краљ, син Вилијама I Освајача. 1589 — Жак Клеман, доминиканац, присталица католичке Свете лиге. 1788 — Томас Гензборо, познати енглески портретиста и пејзажиста. 1799 — Жак Етјен Монголфје, француски проналазач. (рођ. 1745). 1921 — Енрико Карузо, италијански оперски тенор. 1922 — Александар Грејам Бел, изумитељ телефона (рођ. 1847). 1932 — Игнац Зајпел, аустријски политичар и свештеник. 1934 — Паул фон Хинденбург, немачки председник. 1936 — Луј Блерио, француски инжењер и пилот. 1963 — Ђорђи Абаџијев, македонски књижевник, историчар, публициста и сценариста. (рођ. 1910)

Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља: Свети пророк Илија Илија Грузијски 1903 — У Македонији је почео Илинденски устанак за ослобођење од турске власти током којег је створена Крушевска република. Република се одржала само 11 дана, а устанак је у крви угушен.