„Златна птица (нем. Der goldene Vogel) је бајка коју су сакупила браћа Грим (КХМ 57) о потрази за златном птицом од стране три сина баштована.
То је народна прича Aarne–Thompson–Uther типа 550, "Златна птица", натприродни помагач (животиња као помагач). Постоје многе приче ове врсте.
Порекло Слична верзија приче претходно је прикупљена 1808. године и објављена као Der weisse Taube („Бела голубица“), коју је обезбедила госпођа Гречхен Вилд и објављена је уз Златну птицу у првом издању компилације браће Грим. У оригиналној бајци најмлађи краљев син познат је као Dummling,Bolte, Johannes; Polívka, Jiri. Anmerkungen zu den Kinder- u. hausmärchen der brüder Grimm. Erster Band (NR. 1-60). Germany, Leipzig: Dieterich'sche Verlagsbuchhandlung. 1913. pp. 503-504. типично име за наивне или глупе ликове у немачким бајкама.Grimm, Jacob & Grimm, Wilhelm; Taylor, Edgar; Cruikshank, George (illustrator). Grimm's Goblins: Grimm's Household Stories. London: R. Meek & Co.. 1877. p. 289. У новијим издањима која обнављају првобитну причу, позната је под називом „Простак“.
Садржај Сваке године са краљеве јабуке током ноћи опљачкају по једну златну јабуку. Поставља синове свог баштована да пазе, а иако прва двојица заспу, најмлађи остаје будан и види да је лопов златна птица. Покушава да је упуца, али само добије перо. десно|мини| Најмлађи син вртлара види Златну птицу у краљевој башти. Перо је толико вредно да краљ одлучује да мора имати птицу. Шаље три сина свог баштована, једног за другим, да ухвате непроцењиву златну птицу. Синови срећу лисицу која говори, која им даје савете за њихову потрагу: да одаберу лошу и мрачну гостионицу уместо ведре, осветљене и веселе. Прва два сина игноришу савет и у пријатној гостионици напуштају потрагу.
Трећи син се покорава лисици, а лисица му саветује да птицу не пресели из дрвеног кавеза у коме живи, у златни кавез. Али он не послуша, премести је, а златна птица крикну, пробуди дворац, што је резултирало његовим заробљавањем. Послат је да нађе златног коња као услов за поштеду живота. Лисица му саветује да користи кожно седло, а не златно, али он не послуша и опет не успева. Послат је да нађе принцезу из златног замка. Лисица му саветује да јој не дозволи да се опрости од родитеља, али он то не послуша, а принцезин отац му наређује да за казну уклони брдо, како би спасао свој живот.
Лисица га уклања, а затим, како су кренули, саветује принца како да задржи све ствари које је до тада освојио. Затим тражи од принца да је упуца и одсече јој главу. Када принц одбије, лисица га упозорава да не купује оно што је иза вешала и да не седи на ободу реке.
Открио је да његову браћу, која су у међувремену банчила у гостионици и живела грешно, треба да обесе на вешалима и купује њихову слободу. Откривају шта је урадио. Кад седне на руб реке, гурну га унутра. Узимају ствари и принцезу и доносе их оцу. Међутим, птица, коњ и принцеза тугују за најмлађим сином. Лисица спасава принца. Када се врати у замак свог оца обучен у просјачки огртач, птица, коњ и принцеза препознају га као човека који их је освојио и поново постају срећни. Његова браћа су усмрћена, а он се жени принцезом.
Коначно, трећи син одсече лисици главу на њен захтев. Открива се да је лисица мушкарац, брат његове принцезе. мини|лево|Илустрација за бајке браће Грим, 1916 Анализа Тип бајке карактерише ланац потрага, једне за другом, које јунак мора извршити пре него што однесе награде оцу. У многим варијантама први предмет је птица која краде златне јабуке из краљеве баште; у другима је то чаробно воће или магична биљка, која поставља следеће делове потраге: коња и принцезу.
Животиња помагач десно|мини| Принц јаше на лисичјим леђима. Илустрација Џорџа Крукшанка за Grimm's Goblins, Едгар Тејлор (1823). Помоћник јунака разликује се међу верзијама: обично је лисица или вук у већини верзија, али врло ретко постоји друга врста животиње, попут лава,"Der Goldvogel". In: Löwis of Menar, August von. Finnische und estnische Volksmärchen. Jena: Eugen Diederichs. 1922. pp. 12-16. медведа,"Der Vogel Phönix". In: Wolf, Johann Wilhelm. Deutsche Hausmärchen. Göttingen/Leipzig: 1851. pp. 229-242. гаврана Kolberg, Oskar. Lud: Jego zwyczaje, sposób życia, mowa, podania, przysłowia, obrzędy, gusła, zabawy, pieśni, muzyka i tańce. Serya VIII. Kraków: w drukarni Dr. Ludwika Gumplowicza. 1875. pp. 48-52. или зеца."The Golden Bird and the Good Hare". In: Groome, Francis Hindes. Gypsy folk-tales. London: Hurst and Blackett. 1899. pp. 182-187. У неким варијантама захвални дух помаже јунаку због доброг дела главног јунака.Bolte, Johannes; Polívka, Jiri. Anmerkungen zu den Kinder- u. hausmärchen der brüder Grimm. Erster Band (NR. 1-60). Germany, Leipzig: Dieterich'sche Verlagsbuchhandlung. 1913. pp. 503-515.
Птица као објекат потраге Запажено је да лик Златне птице подсећа на митолошку птицу феникс. Заиста, у многим варијантама херој тражи птицу Феникс.
Прича о Златној птици браће Грим може се у многим бајкама видети као пандан Жар птици словенског фолклора, птици за коју се каже да поседује магичне моћи и блистав сјај.Ralston, William Ralston Shedden. Russian fairy tales: a choice collection of Muscovite folk-lore. New York: Pollard & Moss. 1887. pp. 288-292. Словенска жар птица може бити позната и под именом OhnivakHarding, Emily J. Fairy tales of the Slav peasants and herdsmen. London: G. Allen. 1886. pp. 265-292. Zhar Bird Pyle, Katherine. Fairy Tales of Many Nations. New York: E.P. Dutton & Co. 1911. pp. 118-139. или Bird Zhar;Bain, R. Nisbet. Cossack fairy tales and folk tales. London : G.G. Harrap & Co.. 1916. pp. 95-104. Сјајна птица,"Tzarevich Ivan, the Glowing Bird and the Grey Wolf" In: Wheeler, Post. Russian wonder tales: with a foreword on the Russian skazki. London: A. & C. Black. 1917. pp. 93-118. или Птица светлости.Russian Folk-Tales by Alexander Nikolaevich Afanasyev. Translated by Leonard Arthur Magnus.New York: E. P. Dutton and Company. 1916. pp. 78-90.
Понекад краљ или херојев отац пошаљу хероја у потрази за птицом да га излечи од болести или слепила, уместо да сазна ко му је уништавао башту и/или крао драгоцене златне јабуке. Тако, бајка се приближава АТУ 551, „Води живота“ (Синови у потрази за леком за свог оца), коју су такође сакупила браћа Грим.Hyltén-Cavallius, Gunnar Olof och Stephens, George. Svenska Folk-Sagor och Äfventyr. Förste Delen. Stockholm: pa A. Bohlins Förlag. 1844. pp. 151-152.
У многим варијантама разлог за потрагу је довођење птице да украси новоизграђену цркву, храм или џамију"The Nightingale in the Mosque". In: Fillmore, Parker. The Laughing Prince: a Book of Jugoslav Fairy Tales And Folk Tales. New York: Harcourt, Brace and Company, 1921. pp. 171-200., на предлог просјака или пустињака који је пролазио и који је обавестио краља о њеном постојању."Der Prinz und der Wundervogel". In: Heller, Lotte. Ukrainische Volksmärchen; uebertragen und erzählt von Lotte Heller und Nadija Surowzowa. Illustriert von Jury Wowk. Wien: Rikola Verlag. 1921. pp. 55-63. "The Fairy Nightingale". In: Seklemian, A. G. The Golden Maiden and Other Folk Tales and Fairy Stories Told in Armenia. Cleveland and New York: The Helman-Taylor Company. 1898. pp. 33-39. "Der goldne Vogel". In: Haltrich, Joseph. Deutsche Volksmærchen aus dem Sachsenlande in Siebenbürgen. Berlin: 1856. pp. 31-39.
У мађарској варијанти Az aranymadár („Златна птица“), краљ жели да поседује баснословну златну птицу. Принц ухвати птицу и открива да је то принцеза коју је вештица проклела у птичји облик.György Gaal. Gaal György magyar népmesegyujteménye (2. kötet). Pesten: Pfeifer Ferdinánd Sajátja. 1857. pp. 149-156.
Варијанте Примећено је да је прича „испричана на Блиском истоку и у Европи“, али њене варијанте су присутне у традицијама из целог света,. Selected and retold by Howard Schwartz. New York, Oxford: The Oxforn University Press. 1994. укључујући Индију, Индонезију и Централну Африку.Garry, Jane. "Choice of Roads. Motif N122.0.1, and Crossroads, Various Motifs". In: Jane Garry and Hasan El-Shamy (eds.). Archetypes and Motifs in Folklore and Literature. A Handbook. Armonk / London: M.E. Sharpe, 2005. p. 334.
Шведски сакупљачи народних прича Џорџ Стивенс и Гунар Улоф Хилтен-Кавалиус сугерисали су порекло приче са Истока.Hyltén-Cavallius, Gunnar Olof och Stephens, George. Svenska Folk-Sagor och Äfventyr. Förste Delen. Stockholm: pa A. Bohlins Förlag. 1844. p. 151
Адаптације Мађарска варијанта приче адаптирана је у епизоду мађарске телевизијске серије Мађарске народне приче (Magyar népmesék). Названа је Принцеза лисица (A rókaszemü menyecske).
Види још Браћа Грим
Референце
Литература
Bolte, Johannes; Polívka, Jiri. Anmerkungen zu den Kinder- u. hausmärchen der brüder Grimm. Erster Band (NR. 1-60). Germany, Leipzig: Dieterich'sche Verlagsbuchhandlung. 1913. pp. 503–515. Cosquin, Emmanuel. Contes populaires de Lorraine comparés avec les contes des autres provinces de France et des pays étrangers, et précedés d'un essai sur l'origine et la propagation des contes populaires européens. Tome I. Paris: Vieweg. 1887. pp. 212–222. Hyltén-Cavallius, Gunnar Olof och Stephens, George. Svenska Folk-Sagor och Äfventyr. Förste Delen. Stockholm: pa A. Bohlins Förlag. 1844. pp. 151–152 and 164-168. Hyltén-Cavallius, Gunnar Olof och Stephens, George. Svenska Folk-Sagor och Äfventyr. Förste Delen. Stockholm: pa A. Bohlins Förlag. 1849. pp. 488–489. Schott, Arthur and Schott, Albert. Walachische Maehrchen. Stuttgart: J. G. Cotta. 1845. pp. 368–370.
Додатна литература Blecourt, Willem. (2008). 'The Golden Bird', 'The Water of Life' and the Walewein. Tijdschrift Voor Nederlandse Taal-en Letterkunde. 124. 259-277. De Blécourt, Willem. "A Quest for Rejuvenation." In: Tales of Magic, Tales in Print: On the Genealogy of Fairy Tales and the Brothers Grimm. pp. 51–79. Manchester: Manchester University Press, 2012. http://www.jstor.org/stable/j.ctv6p4w6.7.
Спољашње везе
The Golden Blackbird, a fairytale interpretation following v. Franz's school
Категорија:Бајке Категорија:Бајке браће Грим Категорија:Дечја књижевност