Гига прави море је приповетка Јасминке Петровић и њена прва књига, објављена 1996. године. У питању је прича о другарству. Кроз безазлену, веселу и маштовиту игру два дечака ауторка износи своје анти-ратне ставове. Деца ову причу доживљавају као смешну и забавну, а одраслима је тужна и дирљива. Књига је стекла своје обожаваоце и код деце и код одраслих, али суштински је остала непримећена.

Књига је илустрована, а илустрације је урадио Добросав Боб Живковић. Песму „Плаво море”, која се налази у књизи, написао је Игор Петровић.

Књига је, после 28 година, поново објављена у издању издавачке куће Креативни центар 2024. године. Ово издање је илустровала ауторкина ћерка, илустраторка Ана Петровић (познатија као Анатонија).

О књизи Пре приче Гига прави море Јасминка је, према сопственим речима „дуго крила од најближе околине да пише”. Инспирацију за ову причу пронашла је у стварном дечаку, док је посматрала свог сина, тада малог дечака, како се у дворишту игра са својим другаром Гигом. „Кад би се вратио кући”, прича даље Јасминка, „говорио је: 'Мама, Гига и ја смо направили море', па би сутрадан направили планину, следећег пута језеро... док једном нисам отишла иза зграде и видела да су то у ствари три дрвцета која су они слагали.

До тада је Јасминка радила у маркетиншкој агенцији, а после издавања ове књиге препознала је да контакт са децом за њу има смисла, да јој иде од руке и да то воли да ради. Напустила је све друге послове и посветила се дечјој књижевности.

Друштвени контекст приче Прича „Гига прави море” објављена је у време када се на просторима некадашње Југославије водио рат који је довео до распада државе. Постоји тематска повезаност између ове приче и романа Лето кад сам научила да летим, који је Јасминка Петровић написала 19 година касније. У оба дела јављају се последице рата, којима се сугерише универзална анти-ратна порука.

Садржај приче

Прича је испричана у првом лицу. Дечак Цврчак приповеда читаоцу догађаје с његове тачке гледишта, чиме се они приближавају малим читаоцима. Деца у причи нису представљени именима која би могла да их ставе у одређени културни и национални оквир, већ надимцима - Гига, Цврчак, Зумбул, Медвед, Пегава, Бели.

Радња приче дешава се усред ратних догађања, када дечак Гига свом другу Цврчку за рођендан прави море, право правцато море, с рибама, шкољкама, морским звездама, бродовима и делфинима. У питању је анти-ратна прича о деци која се од сурове стварности боре игром и маштом. Тек на крају читалац сазнаје да је приповедач избеглица, који сиже о пријатељству, прављењу мора, смрти, рату, раздвајању од пријатеља Гиге и избеглиштву започиње реченицом „Ово је мој најбољи друг Гига, а ево како је све почело...”

У причи се нижу и преплићу мотиви детињства, прославе рођендана, прављења мора које је и симбол живота, пријатељства и љубави са реалношћу у којој су болест, смрт и сахрана Гигине мајке, алкохолизам и насиље Гигиног оца, одсутност родитеља из детињства, избеглиштва и осећање бола и туге. Гигиним саосећањем и правдањем очевог насиља ауторка пред читаоце износи озбиљно питање о смислу ратовања. Јасминка Петровић отворено говори о моралним дилемама које су се тих година испречиле пред целим друштвом. Сукоб Цврчка и његовог друга Медведа отвара и питање кукавичлука. Наиме, Медвед тврди да је Цврчков тата кукавица јер се склонио од рата, на шта му Цврчак одговара: „То што он није отишао у рат, то је што он неће да пуца у људе”. Питање је утолико снажније јер је постављено у тренутку када ратови на територији бивше Југославије још увек трају.

Цврчак, који на почетку приче од све деце једино мусавог и слинавог Гигу није позвао на рођендан, до краја приче губи предрасуде и о Гиги каже: „Мусав, мусав, слинав, слинав, ал он је, људи моји, направио море. И то мени”. Ауторка оставља наду да насупрот ратној, постоји и друга стварност, у односу на коју се рат, његове последице и све идеологије које стоје иза било ког рата виде као пролазне. Он верује да ће његов друг Гига и он поново бити заједно јер „све што је једанпут било, али мислим баш онако стварно, то никада не може да нестане. Само може да буде мало другачије и то је све, јер краја нема, крај не постоји”.

Напомене

Референце

Литература

Спољашње везе

Категорија:Дечја књижевност Категорија:Распад СФРЈ у уметности Категорија:Јасминка Петровић