мини|десно Картон је врста материјала која се добија од папира и има различите намене. Најчешће се користи за паковање и то у виду картонских кутија, али такође и као корице за књиге и слично. Картони су крући и чвршћи од папира, могу бити различито површински обрађени и састоје се од једног или више слојева.

Историја Први облици материјала сличних данашњем картону настали су у Кини током 15.века. Кинеске занатлије су спајале више слојева папира добијеног од дрвне пулпе помоћу лепка, чиме су стварали дебље и чвршће листове. Овај рани картон примарно се користио за умотавање и заштиту драгоцених предмета.

Индустријски развој картона започео је у 19.веку у Европи и Северној Америци низом кључних иновација:

1817.година - направљена је прва картонска кутија. Енглеска компанија M. Treverton & Son произвела је прву забележену кутију од папирног картона. Иако су ове кутије биле релативно једноставне и недовољно чврсте за тежи терет, означиле су почетак масовније употребе папирне амбалаже. 1856.година - патентиран је плисиран папир. У Енглеској је патентиран плисирани односно наборани папир. Овај материјал првобитно није коришћен за паковање, већ као унутрашња постава за постере и високе шешире ради очувања њиховог облика и упијања влаге. 1871.година - Амерички проналазач Алберт Џонс (Albert Jones) патентирао је једнострани таласасти папир у Њујорку. Материјал се састојао од једног равног и једног набораног слоја, а коришћен је превасходно за умотавање осетљивих стаклених флаша. 1874.година - Оливер Лонг (Oliver Long) је унапредио Џонсов патент тако што је додао равне листове са обе стране набораног папира, чиме је настала структура савременог троделног таласастог картона. У истом периоду Г.Смит (G. Smyth) је конструисао прву машину за индустријску производњу таласастог картона у великим количинама. 1879.година - Шкотски емигрант Роберт Гер (Robert Gair), штампар и произвођач папирних кеса је случајно дошао до отркића унапред исечених кутија које се могу лако склопити.

До 1895.године у САД-у започела је масовна производња кутија од таласастог картона каквог познајемо данас, чиме су картонске кутије постепено замениле дрвене сандуке у глобланом транспорту робе.

Типови картона Поред историјског развоја, картон се данас производи у различитим облицима и структурама како би одговорио на специфичне захтеве амбалажне индустрије, од лаганог брендираног паковања до робусник транспортних кутија. Међу најраспорострањенијим типовима истичу се папирни картон и таласасти картон.

Папирни картон се састоји од једног компактног и густог слоја папира, дебљине углавном између 0,3мм и 0,8мм. Иако је знатно чвршћи од стандардног папира, изузетно лако се сече, савија и обликује. Због своје глатке површине која омогућава квалитетну штампу у боји, идеално је решење за примарно паковање робе широке потрошње као на пример кутије за житарице, козметику, лекове.

Таласасти картон је препознатљив по својој трослојној или вишеслојној структури, у којој се између два равна површинска листа налази таласасти слој папира. Ваздушни џепови унутар таласа делују као амортизер, пружајући материјалу високу отпорност на притисак и ударце уз минимално повећање тежине. Због ове изузетне издржљивости, таласасти картон представља стандард у транспортним кутијама.

Сировински састав Савремени картон се углавном производи од дрвне пулпе, најчешће добијене од брзорастућих врста дрвећа као што је бор. Данашња производња се у великој мери ослања на рециклажу отпадног папира, иверја и дрвних остатака, чиме је картон постао један од водећих еколошки одрживих материјала у светској индустрији.

Референце

Категорија:Папир Категорија:Материјали