Јужночешки регион био је један од седам чешких региона који је функционисао у периоду од 1960 до 2020. године, према Закону о територијалној подели државе. Основан је 11. априла 1960. године Седиште региона био је законом прописани град Чешке Будјејовице . Регон се простирао на површини од преко 11 000 km² и имао је преко 700.000 становника. Јужночешки регион је престао да постоји 1. јануара 2021. у складу са новим Законом о територијалној административној подели Републике Чехословачке.
Основне информације мини|250 п|д|Управна подела Чешке Републике на главни град и 13. крајеве из 2000. године, по којој је Јужночешки регион из период од 1960. до 2000. реорганизован у Јужночешки крај Регија је дефинисана територијом осам округа: Округ Чешке Будјејовице - средиште Чешке Будјејовице, Округ Чешки Крумлов - средиште Чешки Крумлов. Округ Јиндрихув Храдец - средиште Јиндрихув Храдец, Округ Пелхримов, Округ Писек - средиште Писек, Округ Прахатице - средиште Прахатице, Округ Стракоњице - средиште Стракоњице, Округ Табор - средиште Табор,
Сви окрузи у овом територијалном региона су део територије а не територијалне самоуправе јединице са истим именом основане 2000. године, под називом Будејовички регион до 30. маја 2001. године, са изузетком округа Пелхримов који је део самоуправног регион Височина (до 30. маја 2001. регион Јихлава).Zákon č. 51/2020 Sb., o územně správním členění státu a o změně souvisejících zákonů (zákon o územně správním členění státu), § 11.
Површина региона од 11.348 km² представља 12,8% површине државе. Регија имала 714.359 (2019) становника, што резултује најнижом густином насељености у Чешкој од само 64,03 становника по км².
Јужночешки крај као виша територијална самоуправна јединица Чешке Републике основана је 2000. године. До маја 2001. године звала се Будејовички регион . Регистарске таблице регистроване у јужночешком региону су означене словом Ц.
Историјат управне поделе Подела на крајеве постојала је у чешким земљама још у средњем веку. У новије доба региони су успостављени одмах по осамостаљењу Чехословачке 1919. године и ова управна подела државе се задржала до после Другог светског рата.KOLEKTIV AUTORŮ. Encyklopedie Českých Budějovic.. České Budějovice: NEBE. .
После пада комунизма и стварања независне Чешке Републике указала се потреба за успостављањем више нових управних јединица. Тада је земља поново подељена на крајеве. Занимљиво је и то да је истоветно и Словачка Република тада подељена на крајеве.
Према старијој подели, из 1960. године (још из времена Чехословачке, која је обухватала и Словачку Републику), на подручју данашње Чешке Републике образовано је 7 административних региона (плус осми, који чини главни град Праг): 7 административних региона седиште крајаСредњочешки регионПрагЈужночешки регионЧешке Будјејовице Западночешки регионПлзењСеверночешки регионУсти на ЛабиИсточночешки регионХрадец КраловеЈужноморавски регионБрноСеверноморавски регионОстрава Њихов број и величина су се неколико пута мењали током друге половине 20. и с почетка 21. века.
Географија 250px|мини|Јужночешки регион Поред јужне Чешке, регион је обухватао и мали део југозападне Моравске са градовима Дачице и Славоњице . Јужночешки регион се граничио, на:
западу са Западночешком регијом, северу са Централном бохемијом, североистоку са Источном Чешком истоку са Јужноморавском регијом, југоистоку са аустријском савезном државом Доња Аустрија, југу са аустријском савезном државом Горња Аустрија, југозападу са немачком савезном државом Слободна покрајина Баварска .
Највиша тачка региона је врх планине Плецхы (1.378 м), а најнижа ниво бране Орлицка (350 м). Просечна надморска висина је 400-600 м. Реке Десет најдужих река у регији Јужночешком региону су: Влтава 430,2 км Лужнице 153 км (у ЦР, ЈЧ) Отава 113 км Бланице 93,3 км Малше 89,5 км (у Чешкој) Нежарка 56,2 km Ломнице 59,5 км Плафон 54 км Скалице 52,5 км Волинка 49,1 km Водене акумулације У Јужночешкој регији има укупно 11 акумулација. Најважнија од њих је акумулација Липно, који је уједно и туристичка атракција. На Влтави Липно на Влтави Јуна II Хњевковице Коренско (протеже се до Лужнице) Орлик На осталим рекама Римов (Малше) Хусинец (Бланице) Ландштејн (Пструховец) Јордан (Кошинскы поток) Собенов (црна) Хуменице (Стропнице) Рибњаци У Јужночешкој регији има много бара, које такође спадају у заштићена подручја (попут језера Жаежабинец).
Међу десет највећих рибњака у Јужночешкој регији по воденом подручју спадају: Росенберг 489 ха Хорусицкы рибњак 416 ха Бездрев 394 ха Двориште 337 ха Велкы Тисы 317 ха Рибњак Заблатскы 305 ха Катран 246 ха Стаковско језеро 241 ха Велка Холна 230 ха Свијет 201.5 ха Аспен Екологија мини|250п|Мапа која приказује дистрибуцију малих заштићених подручја у Јужночешкој регији (од 2014. године) Највеће заштићено природно подручје је Шумава, као заштићено и као заштићено пејзажно подручје и и национални парк. Ово подручје је и део прекограничног резервата биосфере Шумава - Баварска шума.
Други важан резерват биосфере је регион Требош.
Мање познати резервати природе су Новохрадске планине и заштићени предео шуме Бланскы .
Постоје и многа друга подручја у Јужној Чешкој која су заштићена, али су то већим делом мале површине. Два века промена културног пејзажа На основу истраживања спроведеног у Јужночешкој регији у јужном делу Чешке, установљено је да је током последњих скоро два века постоје значајне разлике у културном пејзажу које су делимично упоредив са земљама у окружењу, у средњоевропском региону. Уназад скоро два века на овом простору долази до опадања површина које се користе за пољопривредну производњу, посебно у областима које су неповољније за пољопривреду. Овај тренд је такође изражен иако у мањој мери и у областима са бољим природним условима, али су разлози веома различити.
У регионима за узгој крмива, постојао је притисак да се мање приступачне површине претворе у површине за мање интензивну употребу, која се огледа у стварном коришћењу земљишта. Локације некадашњих ораница биле су административно пренете у друга подручја и потом препуштена спонтаној сукцесији или затравњавању, па се не користи даље. Овај феномен је јединствен у поређењу са другим земљама у окружењу.
Преостале обрадиве површине на крмним површинама нестајале су постепено, посебно око 2000. године, када су многе површине претворене у травњаке под субвенцијама. Оне су стабилније у подручја са интензивнијом пољопривредом (површине за производњу кромпира и житарица). Међутим, на овим подручјима је такође, евидентан стабилан тренд ка смањењу удела интензивно обрађиваних обрадивих површина. Пад је последица све веће урбанизације подручја и стабилизације делова виших предела у виду проширења шумског покривача, као и водених површине, на пример, намењених за борбу против суше.
Становништво Јужночешки регион је имао најмању густину насељености од свих региона Чешке Републике. Почетком 2019 године регион је имао 714.359 становника, односно 63 становника по км2. Најмногољуднији округ је округ Ческе Будјејовице, у којима живи скоро 30% становништва региона (195 хиљада), што је углавном последица концентрације у самом граду Ческе Будјејовице, где живи 94 хиљаде људи. Супротно томе, најмање насељен је округ Прахатица (са 50 хиљада становника).
Највећи градови Градови са више од 5.000 становника: ГрадСтановништво (1.1.2020) Чешка Будејовице94 463Камп34 277Песак30 415Страконице22 646Јиндрицхув Храдец21 419Чешки Крумлов12 981Працхатице10 840Милевско8 280Требон8 217Тын над Влтавоу7 960Вимперк7 440Дачице7 288Капеле7 282Сезимово Усти7 221Воднани7 028Собеслав6 907Блатна6 573Весели над Лужници6 361Хлубока над Влтавоу5 419Маркет Пигс5 207Бецхине5 016
Привреда Јужночешки регион није превише богат минералима. Преовлађује шљунак, грађевински камен, цигласрка глина и, у ограниченој мери, керамичка глина, кречњак и графит. Значајни природни ресурси су шуме које заузимају више од трећине површине региона (37%). Стога су у прошлости шумарство и дрвна индустрија имали велику важност за Јужночешком региону. Због наслага кварца и кварцног песка овде је успостављена и индустрија стакла. Други важан сектор био је рибарство и пољопривреда. Међутим, природни услови и удаљеност нису дозволили стварање довољне транспортне инфраструктуре, што је ометало даљи раст постојећих индустрија и кочило развој нових индустрија (папирна индустрија). Недовољни услови за развој индустрије са собом су донели и заостајања у другим областима - попут образовања. Ова ситуација се променила појавом електричне енергије и могућношћу њене масовне употребе. Индустрија је почела више да се развија. Највише индустријске производње концентрисано је у околини Ческе Будејовице, Страконице и града Писек. Преостали део Јужночешке регије остао је пољопривредно оријентисан.
Незапосленост у региону износила је 1,89% (закључно са 30. септембром 2019. године).
Индустрија мини|250п|Фабрика Jitex у Писку на комуникацији I/20 После 1948. Јужночешки регион је почео да гради компаније усредсређене првенствено на машинску индустрију (Мотор Ческе Будејовице, ЗВВЗ Милевско, ЧЗ Страконице, ...). Изградња индустрије и наставио локалне традиције, посебно у развоју обраду дрвета (ЈИТОНА Собеслав, Јихоческе древарске заводи), текстилна (Јитекс Писек, Отаван Требон, Шумаван Вимперк, Јитка в Јиндрицхув Храдец, Фезко Страконице) и прехрамбеној индустрији (Јихоческе млекарни).
На дистрибуцију индустријских и комерцијалних подручја у Јужночешкој регији тренутно утиче традиција индустријске производње у урбаним центрима. Недавно је улогу одиграо и географски положај у близини економски развијених земаља - Аустрије и Немачке. Индустријска производња концентрисана је углавном у агломерацији Ческе Будејовице и у окрузима Табор и Страконице. Превладава прерађивачка индустрија (производња транспортне опреме, машина, опреме и електротехнике, производња прехрамбених производа и пића, текстила и одеће). Нови енергетски центар је нуклеарна електрана Темелин .
Пољопривреда Упркос врло снажним индустријским утицајима, примарни сектор (пољопривреда, шумарство и рибарство) и даље игра важну улогу - Јужночешка регија има други највећи удео запослености у пољопривреди после Височине (8,9%). Пољопривреда Јужночешке регије усредсређена је на узгој житарица, уљарица (уљане репице), кромпира и воћа (трешања, јабука, рибизла, шљива). Узгој говеда, живине и свиња важан је у животињској производњи. Узгој рибњака има дугу традицију у Јужночешкој регији. Узгој рибе на 25.000 ха водених површина представља половину производње у целој Чешкој. Значајна је производња дрвета, нарочито смрче, али и бора (Требонско).
Туризам мини|250п|Презентација регије јужне Чешке на сајму Регионтоур 2010. Јужночешки регион постаје важно туристичко и рекреацијско подручје. Последњих година туризам бележи највећи пораст удела пословних активности у региону. Јужночешка регија има 2. највећи смештајни капацитет после Прага (47.929 кревета) и четврта је најпосећенија регија у Чешкој од стране туриста (после Прага, Јужноморавске регије и регије Храдец Кралове).
Туристичка заједница Јужне Чешке (ЈЦЦР) као доприносна организацијаЈужночешки регион игра важну улогу у координацији и управљању туризмом у региону. Његов развој започео је 1994. године, када су градови Ческе Будејовице, Працхатице, Табор и Требон основани као интересно удружење градова за подршку туризму на југу Чешке. Од 2009. године делује као сарадничка организација Јужночешке регије и користи субвенције, доприносе и грантове из различитих извора за подршку туризму, кроз који ствара туристичке производе, развија туристичку инфраструктуру, културу у региону и сарадњу са пограничним регионима Горње и Доње Аустрије. Баварска. ЈЦЦР представља регион на домаћим туристичким изложбама и сајмовима, управља званичним информационим системом за туризам регије Јужне Чешке и непрестано га проширује тренутним подацима. Од јуна 2015. године директор ЈЦЦР-а је Инг. Јаромир Полашек.