мини|325x325пиксел| Чешки крунски драгуљи Чешки крунски драгуљи (), укључују круну Светог Вацлава (Svatováclavská koruna), краљевски шар и скиптар, крунидбено рухо краљева Чешке, златни крст реликвијар и мач Светог Вацлава. Првобитно су чувани у Прагу и замку Карлштејн, из 14. века. Од 1791. године чувају су у катедрали Светог Вида у Прашком замку. Репродукције драгуља изложене су у историјској поставци некадашње краљевске палате у замку. Круна је направљена за крунисање Карла IV 1347. године, што је чини четвртом најстаријом у Европи.Andrew Lawrence Roberts, , pg. 83, Central European University Press (2005), Brett Atkinson Lonely Planet Prague Encounter 2010 Page 50 "CURSE OF THE CZECH CROWN JEWELS In St Vitus Cathedral, on the southern side of .."
Опис мини|Крунски драгуљи Круна је необичног дизајна, са вертикалним хералдичким љиљанима који стоје напред, позади и са стране. Направљена је од 22-каратног злата и 19 сафира, 30 смарагда, 44 спинела, 20 бисера, 1 рубина, 1 рубелита и 1 аквамарина, тешка је 2475 грама. На врху круне налази се крст на коме се наводно чува трн са Христове трнове круне. За разлику од већине каснијих круна, крст не стоји на кугли.
Краљевски скиптар је направљен од 18-каратног злата, 4 сафира, 5 спинела и 62 бисера са изузетно великим спинелом постављеним на врх скиптара; тежак је 1013 г. Краљевски шар је такође направљен од 18-каратног злата, 8 сафира, 6 спинела и 31 бисера. Тежак је 780 г, а украшен је кованим рељефним сценама из Старог завета и Књиге постања. Крунидбени огртач се користио од 1653. до 1836. године. Направљен је од драгоценог свиленкастог црвеног материјала који се назива „златохлав“ и обложен је хермелином (крзном велике ласице). Огртач се чува одвојено од накита у посебно климатизованом спремишту.
За церемоније крунисања коришћен је мач светог Вацлава, типично готичко оружје. Прво помињање мача забележено је у историјским записима 1333. године, али оштрица потиче из 10. века, док је дршка из 13. века, а текстил је вероватно из доба Карла IV. Дужина гвозденог сечива је 76 цм, на најширем месту је 45 мм и има отвор у облику крста (45 x 20мм). Дрвена дршка је прекривена жуто-смеђом тканином и сомотом извезеним орнаментом ловорових гранчица са дебелим сребрним концем. Након церемонија крунисања, мач је коришћен у сврху додељивања витешких редова.
Најстарија кожна кутија за круну направљена је за Карла IV 1347. На врху су уцртана четири симбола: царски орао, бохемијски лав, грб Арношта из Пардубице и амблем Прашке надбискупије.
Врата за просторију крунских драгуља, а такође и гвоздени сеф, тешко су доступна и имају седам брава. Кључеве има седморо људи: председник републике, премијер, прашки надбискуп, председавајући Дома посланика, председавајући Сената, декан митрополитског каптола катедрале Светог Вида и градоначелник Прага, који се сви морају сазвати заједно како би олакшали отварање непробојних врата и касе.
Историја лево|мини| Матија, свети римски цар, са оригиналним крунским драгуљима Круна је названа и посвећена по Вацлаву I, војводи Чешке, династије Премисловића Чешке. Накит се трајно чува у капели Светог Вацлава у катедрали Светог Вида. Позајмљују се само краљевима, и то само на дан крунисања, и враћају увече истог дана. После 1918. и успостављања Чехословачке Републике, крунски драгуљи су престали да служе својој првобитној функцији, али су остали важни као симболи националне независности и државности.
У прошлости су се драгуљи чували на различитим местима, али су их увек доносили на краљевска крунисања у Прагу. Вацлав IV (1378-1419) их је вероватно преселио у дворац Карлштејн. Затим су више пута премештани из безбедносних разлога: у 17. веку су враћени у Прашки замак, током Тридесетогодишњег рата (1631) послати су у парохијску цркву у Чешке Будјејовице, а затим су их тајно однели у краљевску ризницу у Бечу (1637). Док су драгуљи чувани у Бечу, оригинална златна кугла - шар и скиптар из 14. века замењени су садашњим. Нови шар и скиптар вероватно су настали наредбом Фердинанда I 1533. године. Могући разлози за ову замену могу бити у томе што су оригинали били превише једноставни и на њима није било драгог камења. Сматрали су се нерепрезентативним за престиж Краљевине Бохемије, имало је смисла заменити их шаром и скиптром у украшеном, драгуљском стилу који подсећа на круну. мини| Оригинално скиптар и шар из 14. века у Бечу Драгуљи су враћени у Праг поводом крунисања чешког краља Леополда II 1791. године. Тада је успостављена садашња традиција седам кључева, мада су власници кључева временом мењани у складу са политичким и административним структурама. Драгуљи су чувани у Бечу због претње пруске војске али су касније враћени у Праг, стигавши у град 28. августа 1867.
Према древној традицији и прописима које је поставио Карло IV у 14. веку, драгуљи су излагани само у знак обележавања посебних прилика. Изложбе се могу одржавати само у Прашком замку. У 20. веку било је девет таквих тренутака у историји. Председник Републике има ексклузивно право да одлучује о излагању крунских драгуља.
Древна чешка легенда каже да је сваки узурпатор који стави круну на главу осуђен да умре у року од годину дана. Ову легенду поткрепљује гласина да је крунске драгуље тајно носио Рајнхард Хајдрих, нацистички гувернер државе Протекторат Чешке и Моравске, а чешки отпор је на њега извршио атентат за мање од годину дана касније.
Галерија
Изложбе мини| Крунски драгуљи излажу се само у посебним приликама. Ред за драгуље у замку 2013. године. Датум Место Прилика 22. септембра - 6. октобра 1929 Катедрала Светог Вида 1000 година од смрти светог Вацлава 25. - 30. октобра 1945 Катедрала Светог Вида Ослобођење Чехословачке 1. - 6. јула 1955 Катедрала Светог Вида 1. национална спартакијада 23. маја - 30. августа 1958 Стара краљевска палата (Владислављева сала) 1. национална изложба архивских докумената 26. октобра - 3. новембра 1968 Плечникова сала 50. годишњица Чехословачке 2. - 25. маја 1975 Базилика Светог Ђорђа 30. годишњица ослобођења 26. јуна - 4. децембра 1978 Стара краљевска палата (Карлова сала) 600 година од смрти Карла IV. Изложба Време Карла IV у историји чешке нације 29. јануара - 7. фебруара 1993 Стара краљевска палата (Карлова сала) формирање Чешке 24. октобра - 1. новембра 1998 Стара краљевска палата (Карлова сала) 80. годишњица Чехословачке и избор председника Вацлава Хавела 3. - 13. августа 2003 Стара краљевска палата (Карлова сала) 85. годишњица Чехословачке, 10. годишњица Чешке Републике, избор председника Вацлава Клауса 19. - 29. априла 2008 Стара краљевска палата (Владислављева сала) 90. годишњица Чехословачке, избор председника Вацлава Клауса 10. - 19. маја 2013 Стара краљевска палата (Владислављева сала) избор председника Милоша Земана 15. - 29. маја 2016 Стара краљевска палата (Владислављева сала) 700. годишњица рођења Карла IV
Списак крунисаних чешких краљева и краљица Ако није поменуто, крунисање је одржано у Прагу. Краљ Датум крунисања Вратислав II (1061–1092, краљ од 1085)
Свјатослава Пољска 20. априла 1085, Мајнц; 15. јуна 1086 15. јуна 1086 Владислав II (1140–1172, краљ од 1158)
Јудита из Тирингије (? ) 11. јануара 1158, Регенсбург; 8. септембра 1158, Милано 1158 (? ) Отокар I (1192–1193, 1197–1230, краљ од 1198) 8. септембра 1198, Бопард; 24. августа 1203, Мерсебург Вацлав I (1230–1253)
Кунигунда из Хоенштауфена 6. фебруара 1228 6. фебруара 1228 Оттокар II (1253–1278)
Кунигунда Ростиславна 25. децембра 1261 25. децембра 1261 Вацлав II (1283–1305)
Јудита Хабсбуршка Елисабета Ричеза 2. јуна1297 2. јуна 1297 - 26. маја 1303 Јован Слепи (1310–1346)
Елизабета од Чешке Беатриса од Бурбона 7. фебруара 1311 7. фебруара 1311 - 18. маја 1337 Краљеви и краљице крунисани круном Светог Вацлава (и осталим крунским драгуљима): Краљ Датум крунисања Карло IV (1346–1378)
Бланша од Валоа Ана из Палатината Ана из Швајцнице Елизабета Померанијска 2. септембра 1347 2. септембра 1347 1. септембра 134928. јула 1353. 18. јуна 1363. Вацлав IV (1378–1419)
Јоана из Баварске Софија из Баварске 15. јуна 1363 17. новембра 1370 13. марта 1400 Жигмунд (1419–1421, 1436–1437)
Барбара Цељска 28. јула 1420 11. фебруара 1437 Алберт (1438–1439) 29. јуна 1438 Ладислав Посмрче (1453–1457) 28. октобра 1453 Јиржи Подјебрадски (1458–1471) 2. априла 1458 Владислав II (1471–1516) 22. августа 1471 Луј II (1516–1526)
Марија од Угарске 11. марта 1509 1. јуна 1522 Фердинанд I (1526–1564)
Ана од Чешке и Угарске 24. фебруара 1526 24. фебруара 1526 Максимилијан II (1564–1576)
Марија Хабзбуршка 20. новембра 1562 20. новембра 1562 Рудолф II (1576–1611) 25. септембра 1575 Матија II (1576–1619)
Ана Тиролска 11. маја 1611 10. јануара 1616 Фридрих (1619–1620)
Елизабета Стјуарт 4. новембра 1619 4. новембра 1619 Фердинанд II (1619–1637)
Елеонора Гонзага 29. јуна 1617 21. новембра 1627 Фердинанд III (1637–1657)
Елеонора Гонзага 24. новембра 1627 11. новембра 1656 Фердинанд IV 5. августа 1646 Леополд I (1657–1705) 14. новембра 1656 Карло VI (1711–1740)
Елисабета Кристина од Брауншвајг-Волфенбитела 5. септембра 1723 8. септембра 1723 Марија Терезија (1740–1780) 12. маја 1743 Леополд II (1790–1792)
Марија Лујза Шпанска 6. септембра 1791 12. септембра 1791 Франц I (1792–1835)
Марија Терезија од Напуља и Сицилије 9. августа 1792 11. августа 1792 Фердинанд I (1835–1848)
Марија Ана Савојска 12. септембра 1836 12. септембра 1836
Види још Crown jewels
Референце
Спољашње везе
Веб локација Боемске круне - Прашки град
Категорија:Круне Категорија:Чешка (Бохемија) Категорија:Историја Чешке