Матео Максимов (17. јануар 1917 – 24. новембар 1999) био је француски писац и евангелички пастор ромске националности. Његових једанаест књига преведено је на четрнаест језика. Рођен је у Шпанији, а његови родитељи доселили су се из Русије и Француске. Његова породица је склониште потражила у Француској код рођака током шпанског грађанског рата. Након избијања Другог светског рата, ухапшени су као страни држављани и годинама исељавани, заједно са многим другим страним избеглицама. После рата доселио се у Француску и тамо стекао књижевну каријеру.
Рани живот и образовање Максимов је рођен у Барселони, Шпанија. Отац му је био Калдерашки Ром из Русије, а мајка из ромске дијаспоре у Француској. Била је рођака певача Џанга Ренарта. Матео је имао неколико млађе браће и сестара.
Максимовов отац је био ковач, које је било традиционално занимање код Калдераша. Научио је Матео да чита, пише и рачуна. Такође га је учио о Русији, историји Калдераша и различитим Ромима и земљама. Умро је када је Максимов имао 14 година. Максимов је преузео дужност мајстора како би издржавао себе, мајку и млађу браћу и сестре. Учио је браћу и сестре да читају и пишу.
Избеглиштво у Француској 1936. године, због шпанског грађанског рата, Максимов је са мајком, браћом и сестрама напустио Шпанију да би се склонио код рођака у Француској. 1940. године, после пораза Француске у Другом светском рату и немачке окупације, Максимови су ухапшени под сумњом да су део обавештајне службе која је сарађивала са непријатељем, као и многе друге стране избеглице. Максимовова породица била је интернирана у логор за „шпијуне“ 42 дана пре него што је пребачена у „цигански камп“ у Тарбу . У мају 1941. године интернирани су у логор за „номаде“ у близини Ланамеза. У то време Ромима није било дозвољено да путују и локалне агенције за спровођење закона су им задржале личне карте (путну дозволу).
Књижевна каријера После Другог светског рата, Максимов се настанио у Француској. Написао је једанаест романа који су преведени на четрнаест језика. Такође је објавио књигу која садржи етнографске фотографије Рома (познатих као „Цигани“) у Француској.
1961. Максимов је постао евангелички пастор. Превео је Библију на калдерашки ромски језик са француског, иако су објављени само Нови завет, Рута и Псалми. Многе његове друге књиге објављене су на енглеском језику крајем двадесетог века, пре његове смрти 1999. године у Француској.
Библиографија Angels of Destiny (1999) People of Roads (1995) Roads without Caravans (1993) This world that isn't mine (1992) Say that with tears (1990) Vinguerka (1987) The Doll of Mameliga (1986) Condemned for Surviving (1984) The Seventh Daughter (1979) Savina (1957) The Price of Freedom (1955) The Ursitory (1946)
Референце
Спољашње везе
Биографија Матеа Максимова, Romany Kultury i Dzhiipen (на руском) Биографија Матеа Максимова, Unionsverlag (на немачком)
Категорија:Рођени 1917. Категорија:Умрли 1999. Категорија:Роми