Алија Краснићи (Црквена Водица, 1952 — Суботица, 3. децембар 2024) био је ромски књижевник и сакупљач народног стваралаштва. Написао је преко 70 књига поезије и прозе за шта је добио вишеструке награде. Живео је и радио у Суботици.
Биографија Родио се 1952. године у селу Црквена Водица близу града Обилића на Косову и Метохији. Одрастао је као сироче. Имао је 15 месеци кад ми је умрла мајка, а већ са 11 година остао је и без оца. Убрзо му је умро и стриц па га је отхранила стрина. Након завршене средње школе уписао је студије права које је прекинуо кад му је друштвено-политички рад на косовско-метохијским просторима почео одузимати доста времена.
Са књижевним стваралаштвом Алија је започео током одслужења војног рока у Југославенској народној армији у месту Клана близу хрватске поморске луке Ријека. Прва песма коју је написао имала је 18 стихова и била је посвећена његовој ћерки. Када је након одслужења војног рока кренуо натраг кући на Косово, Алија је са собом носио своју велику бележницу препуну песама за децу. Укључио се у литерарну групу која је деловала унутар Kултурно-уметничког друштва „Ацо Маровић” у Обилићу у којој је сарађивао с другим ауторима и кренуо писати поезију за одрасле. 27. децембра 1974. године објављена је прва драма на ромском језику у бившој Југославији, коју је написао Алија Краснићи, а извела драмска секција КУД „Ацо Маровић”. Прво јој је наслов био „Лош друг”, а касније ју је Алија мало адаптирао за представу у позоришту и насловио „Мало ја, мало ти”. Драму „Ромска крвава свадба” Алија је 1978. године написао на основу приче своје тетке. Поред две своје драме, превео је и друге представе на ромски језик, које су извођене као позоришне представе. У њима је учествовао и као глумац, на пример у комедији Фадила Хаџића „Државни лопов” и „Звездано лето” Ђоке Стојичића.
Поред књижевног рада, годинама је прикупљао ромске речи с циљем да објави ромско-албанско-српски речник са 12.000 речи, али у раном периоду свог рада није успевао пронаћи финансијска средства за припрему и штампу речника. Ипак, успео је објавити друге књиге: „Народно стваралаштво Рома” и „Ромске бајке на Косову и Метохији”. Аутор је и прве објављене прозне књиге на ромском језику у бившој Југославији 1981. године. У издању Ромске књиге 2014. године је објављено прво издање „Ромско-српског српско-ромског речника”, аутора Алија Краснићија. Речник садржи око седамдесет хиљада речи из више дијалеката ромског језика који се говоре на простору некадашње Југославије. Након тога припремио је и објавио и бројне друге речнике: Речник страних речи, Речник страних речи у ромском језику, Школски речник, Ромски речник – џепно издање с 5.000 ријечи, Речник правних термина, Школски речник са страним ријечима те Речник турских, арапских и персијских речи у говору Рома на Косову и Метохији. Аутор је и неколико Антологија на ромском и српском језику, попут Антологије ромских песника и Антологије поезије на ромском језику на Балкану и у Европи. Његов богат књижевни опус у ромском стваралаштву броји више од 100 издања. Аутор је прве емисије на ромском језику „Savatone ko 11,32” (Суботом у 11,32), која је емитована на таласима радио Приштине.
Одабране награде Алија Краснићи је за свој стваралачки рад добио преко 30 домаћих и страних награда и признања: Јавно признање Конференције Фото савеза Југославије (1976) Бронзана плакета Народне технике (1978), за аматерски филм: „Могло је...” Златна значка Културно просветне заједнице Србије (1979) Децембарска награда за културу општине Приштина (1979) Плакета Савеза друштава Рома Србије (1979) Самоуправна интересна заједница за културу - Диплома и новчана награда (1979) Новембарска награда Скупштине општине Приштина (1985) Плакета Савеза друштава Рома Републике Србије (1987 и 1988) Прва награда на Смотри књижевног стваралаштва за поезију на 21. југ. сусретима у Краљеву Плакета на 22. Смотри културних достигнућа Рома Србије (Ниш, 1996) Прва награда за књигу поезије „Rromani kalji paramići” (Ромска црна бајка) на међународном конкурсу „Amico Rom” (Италија, 1996) Повеља Савеза друштава Рома Србије (1997) Видовданска награда (Обилић, 1997) Трећа награда на међународном конкурсу „Amico Rom” (1997) за приповетку „Asva andar e šućarde jakha” (Сузе из пресахлих очију) Златна плакета „Стеван Ђорђевић - Новак” (два пута узастопно 1998) Награда председника Републике Италије на међународном конкурсу „Amico Rom” у Италији (2000) Награда за животно дело (Италија, 2001) као и Друга награда за прозу, док на истом Међународном конкурсу 2002, * * * Прва награда за поезију и Друга награда за неиздата дела (Италија, 2006) Друга награда за књигу поезије „Antologija e rromane poezijaći ane Srbija - Антологија ромске поезије у Србији” (Италија, 2008) Награда „Шаип Јусуф” од УГ „Kали Сара” из Загреба за 40 година рада и стваралаштва.
Одабрана дела Čergarenđe jaga - Чергарске ватре (Приштина, 1981) Перрала Роме те Kосовес (Приштина, 1985) Iaripe ano djuvdipe - Повратак у живот (Приштина, 1986) Netet e lodhura - Уморне ноћи, (Приштина, 1988) Ćehrajine sune - Звездани снови (Приштина, 1989) Rromane paramića andar e Kos. thaj Met. - Ромске бајке са Косова и Метохије (Дамаск, Сирија, 1990) Prekal efta plajina - Преко седам планина (Приштина, 1995) Rromani kalji paramići - Ромска црна бајка (Приштина, 1995) Rromane kanrralje droma - Ромски трновити путеви (Приштина, 1995) Јасеновац (Kрагујевац, 2000) Rromani mahlava - Ромска махала (Крагујевац, 2000) Елвира... (Kрагујевац, 2000) So vaćaren e đuvdinutna? - Шта кажу животиње? (Крагујевац, 2004) Ane mamijaći angalji - У бакином наручју (Крагујевац, 2004) Papo, mamije, kako, bibije... - Деко, бако, стрико, тетка... (Крагујевац, 2004) Rat Rromano - Kрв ромска (Приштина, 1997) Majlaćhi mami ane lumija - Најлепша бака на свету Ma rov dejone munrrije - Не плачи мајко моја (Крагујевац, 2004) E Erđanosko suno - Ерђанов сан (Крагујевац, 2007) Đilja parvarde sunenca - Песме нахрањене сновима (Крагујевац, 2000) Rromani arrmaj - Ромска клетва (Крагујевац, 2004) Kaj garadol o suno? - Где се скрива сан? (Крагујевац, 2004) Kasko si o kham? - Чије је сунце? (Крагујевац, 2004) O kaš thaj o tover - Дрво и секира (Обилић, 1991) Ljimora munrre ljimorenđe - Гробови мојих гробова (Приштина, 1997) Đuvdimase bibahhtaljimate - Животне несреће (Крагујевац 2002) Devla kerma kir - Боже претвори ме у мрава - Lord, Turn Me Into an Ant! (Београд, 2001) Изабране песме Слободана Берберског, (Крагујевац, 2001) Đan e Rromane cahre - Иду ромске черге Истребљење Рома у Јасеновцу (Приштина, 1999) - сав тираж од 1000 примерака уништен је у штампарији „Новог света” упадом терориста на Kосову E bahh paćardi ćorrimasa - Срећа умотана бедом (Крагујевац, 2005) Kamljipe thaj dukhajpe - Љубав и бол (Крагујевац, 2004) Đilja amare dukhenđe - Песме наших бола (Крагујевац, 2004) Kana tu đane, đanav vi me - Када ти знаш, знам и ја (Крагујевац, 2004) Đuvdipe akhardo korkorripe - Живот назван самоћа (Суботица, 2008) Poezija Rromani - Ромска поезија (Ниш, 1999) E ćiriklji ano mukljipe - Птица на слободи (Обилић, 1993) Phađeođesi khajni - Тужна кока (Обилић, 1994) E ćehrajin pe palma - Звезда на длану (Крагујевац, 2004) Korkorripe hamime čerćimasa - Самоћа помешана с горчином (Крагујевац 2006) E Bajramosko parrno gra - Бајрамов бели коњ Sovljardimasi paramići - Успављујућа бајка Rromano ratvalo abav - Ромска крвава свадба (Обилић, 1978) E Ersanosi hholji - Ерсанова љутња Nasradin hodža (Суботица, 2008) Rromane paramića, antologija 1 - Ромске бајке, антологија 1 (Суботица, 2009) Роми у бајкама - E Rroma ane paramića 1884-2004. антологија 1 (Суботица, 2008) Циганин на коњу, а коња нема, 1883-1997. (Крагујевац, 2004) O Rrom po gra, a gra najlje, 1883-1997. (Суботица, 2008) Vurma palje vurma - Траг за трагом (Крагујевац, 2004)
Референце
Категорија:Рођени 1952. Категорија:Умрли 2024. Категорија:Обилићани Категорија:Роми у Србији Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски песници Категорија:Српски писци за децу