Универзитетска библиотека Универзитета Јурја Добриле у Пули (хрв.Sveučilišna knjižnica Sveučilišta Jurja Dobrile u Puli) је библиотека посвећене научном истраживању универзитетских наставника и других научника и високог образовања, која се по вредности, разноврсности и величини збирки може упоредити са богатством националних библиотека. Основан је првобирно као Научна библиотека у Пули на основу декрета Општине Пула 1949. године, у време отварања свих сличних институција у Хрватској, а данас делује у саставу Свеучилишта Јурја Добриле у Пули од његовог оснивања 2006. године.
Уласком у сасатв Универзите у Пули она је постала подршка наставном, научном и стручном раду ове највеће високообразовне институције у Истри. Такође она допуњује делатност матичних регионалних библиотека, богатством књижног фонда као највећа библиотека у Истри, која пружа услуге бројним установама, правним лицима и свим корисницима на простору Истре и шире. Без ове Библиотеке Пула и Истра не би данас биле препознатљиве у библиотекарској делатности и култури Републике Хрватске.Tijana Barbić-Domazet, Bruno Dobrić, Aleksandar Ćatić, Damjana Frančić, Tea Grujić, Ivan Kraljević, Ester Krznarić, Ruža Šutalo, Loris Šorc, Vanessa Toić (2019) Sveučilišna knjižnica Sveučilišta Jurja Dobrile u Puli, 70 godina u službi znanosti, obrazovanja i očuvanja kulturne baštine (1949. – 2019) Sveučilište Jurja Dobrile u Puli, Sveučilišna knjižnica,
Положај и размештај Универзитетска библиотека у Пули налази се у скровита у тихом делу Пуле, изолована од градске вреве, Улица Хекулов пролаз 1, у наизглед незапаженој згради иако је у самом средишту града и на још неколико локација, јер је сештај грађе стални проблем Библиотеке – због недостатка простора. 250px|мини|Дом хрватских бранитеља у Пули, у који је 1996. године смештена Морнаричка библиотека, након што је 1992. године проглашена за споменик културе Републике Хрватске. Привремено је недостатак простора решен 1990-их година изградњом међуспратне конструкција у главном складишту, пресељењем Морнаричке библиотеке у Дом хрватских бранитеља (1996. године), и уградњом затворених покретних библиотечких регала регала у складишту 2000. године (чиме се знатно уштедио простор) и изналажењем помоћних и депозитних складишта у бившим аустроугарским војним зградама у Пулу.
Данас Библиотека располаже с укупно 3.465 м² на пет локација у граду (од чега је 1.850 м² у главној згради), Како недостаје простор за смештај библиотечке грађе у средишњој згради, у плану је уређење простора у бившој Морнаричкој болници за огранке Библиотеке.
Корисницима су на располагању две читаонице са укупно 60 места (велика са 50 места и мала са 12 места). У њима се користи материјал који није дат на употребу ван установе.
На зидовима Библиотеке изложено је двадесетак слика које су јој поклонили пулски уметници, чланови ХДЛУ-а Истре. Посебно је вредан велики зидни приказ историје Пула, који је 1990. године израдила Градска уметничка радионица из Пуле у сарадњи са међународном сликарском групом Vaisseau из Женеве.
Задатак Универзитетска библиотека у Пули је општа научна библиотека од истакнутог регионалног значаја. Поред задатка прикупљања публикација и пружања информација потребних за наставу на Свеучилишту Јурја Добриле у Пули, она има и задатак прикупљања библиотечке грађе која се односи на Истру. Због величине и богатства фонда (као највећа библиотека у хрватском делу Истре) она има истакнут положај међу библиотекама у Истри.
Један од задатака Универзитетска библиотека у Пули је да чува наслеђе своје историје - јер наставља стопедесетогодишњу традицију прикупљања, очувања и преношења на будуће генерације писаног културног и научног наслеђа које се сакупљало и чувало више од три генерације оснивача, донатора, присталица библиотеке, чије фондове је наследила:
Царске и Краљевске поморске библиотеке (K. u. k. Marine-Bibliothek) основане 1802. године у Венецији, Покрајинске библиотеке Истре (Biblioteca provinciale dell’Istria), Библиотеке пулског Морнаричког касина (Marine-Kasino Bibliothek), Градске библиотеке (Biblioteca Civica), Легата - рукописа, партитура, књига - неких истакнутих Истрана: Пиетра Кандлера, Carla De Franceschija, Томаса Луцианија, Pietra Stancovicha, Антонија Смареглиа, Мије Мирковића, Едуарда Чалића, Матка Ројнића, Славка Златић и други.
Историја Почетак деловања данашње Библиотеке сеже далеко у послератно раздобље, по окончању Другог светског рата, када је 1949. године почела да ради и на свом вишедеценијском путу до данашњих дана пролази кроз различита организационе промене и у складу са њима радила под другим именима, али су њени запослени увек улагали напоре да задовољавоље културолошке потреба грађана, свих генерација, стручњака, академске заједнице, установа и привредних субјеката, свих пријатеља и љубитеља књиге, у Пули, Истри и шире. Предуслови Између два светска рата у Пули је радио Покрајинске библиотеке Истре (итал. Biblioteca Provinciale dell’ Istria) која је основана 1930. године у Пули спајањем три веће библиотеке: Библиотеке некадашњег Покрајинског одбора (Biblioteca provinciale dell’ Istria), основане 1861. године у Поречу, а пресељена у Пулу 1922. године, Градске библиотеке Пула (Biblioteca civica), основане 1903. године и Библиотека Истарског друштва за археологију и завичајну историју (Società istriana di archeologia e storia patria), основано 1884. у Поречу.
Покрајинска библиотека Истре је од 1932. године добијала обавезни примерак публикација из Истре па је већ 1937. имала 41.096 свезака, углавном на италијанском језику, а у мањем броју на немачком језику, али са свега десетак књига на хрватском језику. Библиотека је имала општи научни карактер са посебним нагласком на историјске науке, посебно историју Истре.
Између 1943. и 1947. године део колекције ове библиотеке однесен је из Пуле у Италију. Италијанска влада је 1961. године, као ратну отштету, исплатила новчану надокнаду библиотеци за куповину књига у Италији.
Оснивање Научне библиотеке Одмах након завршетка Другог светског рата 1945. године у Пули је једно време постаје градска позајмљивачка библиотека, у коју су из Националне и универзитетске библиотеке у Загребу били привремено упућивани први образовани библиотекари који су касније основали и стручни рад у библиотеци.
Библиотека је првобитно основана као Научна библиотека декретом Општине Пула 1949. године у време отварања свих сличних институција у Хрватској, када је преузела фонд Покрајинске библиотеке Истре (итал. Biblioteca Provinciale dell’ Istria) која је основана 1930. године у Пули спајањем три веће библиотеке. Како је бибиотека кренула да ради са само десетак књига на хрватском језику, ова институција је започела од нуле, па је почетни фонд од 3.600 књига добила је од других библиотека.
С обзиром на велику несташицу књига на хрватском језику, 1950-тих Библиотека је започела систематску набавку старих хрватских књига, да би од 1951. године библиотека почела да добија избор обавезног примерка публикација из Хрватске, а од 1956. године обавезни примерак целокупне штампе са подручја Хрватске.
Током 1950-тих библиотеци је дато око 12.000 свезака књига из библиотека бивших италијанских и немачких средњих школа и књижних фондова након рата национализованих и одузетих као део имовине истарских институција, попут старе библиотеке некадашњег бенедиктинског самостана у Дајли код Умаг са око 4.000 томова књига. Након ове попуне 1954. године библиотека је имала око 50.000 свезака књига и око 20.000 необрађених књига.Tijana Barbić-Domazet, Bruno Dobrić, Aleksandar Ćatić, Damjana Frančić, Tea Grujić, Ivan Kraljević, Ester Krznarić, Ruža Šutalo, Loris Šorc, Vanessa Toić. Sveučilište Jurja Dobrile u Puli, Sveučilišna knjižnica.
Првих година број корисника Библиотеке био је мали, а 1954. библиотекар (касније познати лингвиста) Златко Винце (1922—1994) у чланку објављеном у недељнику Глас Истре са жаљењем примећује да „... још увек премало занимања за библиотеку показују наши људи Пули “13 Број корисника Библиотеке постепено је растао: 1950. било их је 355, а 1951. 787 регистрованих корисника.
До 1954. године установа је имала три до четири запослена, од од којих је само један био библиотекар („библиотекар-менаџер“), а 1956. било је седам запослених - од тога три библиотекара. Због недостатка запослених првих десет година Библиотека је радила само у једној смени.
Почетком 1960-их у Пули су основане прве две високошколске установе - Висока економска школа (основана 1960) и Педагошка академија (основана 1961), па Библиотеку користи све већи број студената и наставника.
Промена власника и оснивача Од 1961. до 1994. године власник и оснивач Библиотеке била је Општина Пула. На основу Закона о библиотекама из 1960. године Народни одбор Котара Пула донео је 1961. године решење да Научна библиотека врши послове матичне установе, што је укључивало надзор над радом мањих библиотека, усклађивање њихова рада, едукацију библиотекара и саветодавну делатност. Од 1968. године Библиотека је смештена у центар града у зграду изграђену 1908. године за потребе немачка основна школа, површине 1.500 m², што је било недовољно за потребе библиотеке.
Библиотека је од 1982. до 1995. године имала запосленог задуженог за матичну службу.
Године 1979. Библиотека је припојен Универзитету у Ријеци, који је по том основу 1994. године постао њен власник и оснивач, и сходно томе, 1995. године библиотеци промени име у - Свеучилишна књижница (Универзитетска библиотека)
Почев од године 2001. године Библиотека нема статус матичне библиотека, да би, Матична служба поновно постала активна од јула 2011. године, након конституисања Стручног већа универзитетских матичних библиотека Републике Хрватске. До 1982. године врло је мало писаних трагова о раду ове службе. Године 1977. донесен је Закон о информатичкој делатности, а 1980. године израђена је концепција јединственог Библиотечно-информацијског система (БИС) Хрватске. Тадашњи Завод за економику из Пуле, постао је претеча данашње регионалне Господарске коморе, и уз консултацију са запосленима у Библиотеци, саставио је програм изградње Библиотечно-информацијског центра (БИЦ) за Истру, са седиштем у Научној библиотеци у Пули. Оснивање универзитетске библиотеке у Пули Године 2006. Унивезитетска библиотека, до тада у саставу Универзитете у Ријеци, припаја се новооснованом Свеучилишту Јурјај Добрила у Пули.
Њен библиотечки фонд чине стари фонд Поморске библиотеке Пула (К. у. К. Марине-Библиотхек) и провинцијски библиотека Истре (Библиотеца провинциале делл’Истриа), нова збирка (која је у библиотеку стигла од 1949. године до данас) и посебне колекције.
Фонд библиотеке, збирке, спомен собе и легати Библиотека (са огранцима) има 371.391 томова књига, 7.788 наслова часописа и 2.042 наслова новина, од тога: око 300.000 томова књига, или већи део збирке је на хрватском језику 50.000 свезака, је на италијанском језику око 14. 000 томова на немачком језику (од тога 3.615 томова периодике), мали број књига на енглеском, латинском и другим језицима. Инкунабуле и старе књиге из периода од 16. до 19. века смештене су у Збирци старих и ретких књига и рукописа и у Морнаричкој библиотеци. Библиотека има четири инкунабуле, 155 томова књига из 16. века, 49 томова из 17. века и око 300 томова из 18. века.Vitomir Ujčić: Kazališni i kulturno-umjetnički život Pule u periodu od 1870. do 1918. godine, Pula, Naučna biblioteka, 1962.
Историја фондова из којих потиче грађа Библиотеке Покрајинска библиотека Истре у Пули (1930) Покрајинска библиотека Истре (итал. Biblioteca Provinciale dell’Istria) основана је 1930. године у Пули, око које су власници библиотеко формирали конзорцијум, чији зачетник и оснивач је био италијански политичар Франческо Салата (1876–1944), а први управник историчар Camillo De Franceschi (1868–1953). По својој суштини она је била библиотека општеобразовног карактера, с нагласком на историјске науке, посебно на историју Истре. Већина раритетних књига које су до данас сачуване потичу из ове библиотеке.