Драган Цанков (; Свиштов, 9. новембар 1828 — Софија, 24. март 1911) био је бугарски политичар и први премијер Либералне странке.
Биографија Рођен је 9. новембра 1828. у Свиштову.Mercia MacDermott, A History of Bulgaria 1393-1885, London, Allen & Unwin, 1962p. 157 У почетку је био државни службеник у администрацији Османског царства, који је 1850. стекао репутацију као присталица бугарске грчке католичке цркве.Richard J. Crampton, Bulgaria 1878–1918 A History, New York: Columbia University Press, 1983, p. 13 Његов лист Bũlgaria појавио се у Константинопољу 1859. године и заступао је његове верске ставове.MacDermott, op cit, p. 141 Лист је финансирала Француска, са аргументом да је унијат са Римом једино решење за Бугарску.MacDermott, op cit, p. 157 Цанков, којег су школовали исусовци, помогао је у формирању бугарске гркокатоличке цркве 1861. године.MacDermott, op cit, p. 158
Касније се повезао са покретом за независност. Цанков се у почетку противио априлском устанку, али је убрзо променио мишљење и почео да буде активан у подршци независности.MacDermott, op cit, p. 283 Током кратког периода руске администрације у Бугарској био је заменик Најдена Герова у гувернерству Свиштова.MacDermott, op cit, p. 310 Водећа личност у напорима ка независности, постао је поштован као глас умереног либерализма, пошто је био спреман да сарађује са конзервативцима након 1879.Crampton, op cit, p. 39
После неколико неуспелих покушаја да се формира администрација коју воде конзервативци, Цанков је именован за премијера 7. априла 1880. године са плановима за широк спектар реформи. Његове нове реформе, које су подразумевале успостављање полиције, ограничиле су права муслимана и покушаји да ограниче моћ бугарске православне цркве узбуниле су Александра I Батенберга, који се плашио могућности либералне револуције. Уследила је серија спољнополитичких грешака које су укључивале односе са Аустроугарском (углавном узроковане недостатком комуникације између Цанкова и цара) и његово министарство је било принуђено да поднесе оставку пре завршетка године.MacDermott, op cit, pp. 324-326Crampton, op cit, pp. 44-51
У почетку је имао разумевања о државном удару 1881. године, иако је на крају позвао своје присталице да се свим правним средствима супротставе новом систему, што је резултирало тиме да је стављен у кућни притвор.MacDermott, op cit, p. 328 Међутим, неуспех војне владавине натерао је Александра да обнови цивилну владу, а Цанков се вратио као премијер 19. септембра 1883. на челу коалиционе владе. Друго правило Цанкова сматрало се углавном транзиционим, а видело се и раздвајање Либералне странке, при чему је Петко Каравелов стекао велику подршку. Он је заменио Цанкова на месту премијера 1884.MacDermott, op cit, pp. 331-333
Након уклањања са функције, Цанков се раздвојио и основао властиту странку, напредни либерали.Crampton, op cit, p. 248 Остао је важна личност у бугарској политици све до своје смрти, 24. марта 1911.
Литература
Cankof, A. Kyriak & Cankof, D. Kyriak – Grammatik der bulgarischen Sprache (1852) / Grammar of the Bulgarian language
Референце
Категорија:Рођени 1828. Категорија:Умрли 1911. Категорија:Бугарски филолози Категорија:Премијери Бугарске Категорија:Академици БАН